Evropski savet je 2024. zaključio da je kurs vlasti doveo do suštinskog zastoja, a Tbilisi je novembra 2024. najavio da neće tražiti otvaranje pregovora do 2028. godine. Komisija zato, kao i prošle godine, preporuke daje samo za Osnove pristupnog procesa, dok ostala poglavlja samo ocenjuje, uz ocenu da se "nazadovanje" (engl. backsliding), nastavilo i da vlasti Gruzije nisu preduzele mere u vezi sa devet koraka iz preporuke Komisije iz 2023, na kojima je počivao kandidatski status. U nastavku više o tome šta pokazuju brojke, gde leže ključni problemi i šta se može očekivati u narednom periodu.

Šta brojke kažu?

Kada se ocene Komisije prevedu u brojčane vrednosti na skali od 1 do 5, prosečna pripremljenost Gruzije iznosi 2,11. To je osmo mesto među devet kandidata: iza nje je samo Bosna i Hercegovina (1,67), a ispred su Ukrajina (2,50), Moldavija (2,85), Turska (2,91), Srbija i Severna Makedonija (3,14), Albanija (3,32) i Crna Gora (3,98). Nijedno poglavlje nema ocenu iznad umerene pripremljenosti. Od klastera, najbolje je ocenjen klaster Spoljni odnosi (2,75), a najslabije Resursi, poljoprivreda i kohezija (1,50) i Zelena agenda i održiva povezanost (1,75). Osnove su na 1,90. Ključni nalaz je da se nije promenila nijedna od 33 ocene u odnosu na prošlu godinu, pa su i prosek i svih šest klastera ostali isti.

Posetite EUmeter, platformu za praćenje napretka i procenu nivoa pripremljenosti Republike Srbije i ostalih zemalja kandidata u procesu pristupanja Evropskoj uniji.

Iako je ocena ostala identična, nazadovanje se intenziviralo. Naime, iako je poglavlje 23 (pravosuđe i osnovna prava) i dalje je između rane faze i izvesnog nivoa pripremljenosti (1,5), ono je, prema Komisiji, treću godinu zaredom beležilo nazadovanje. Isto važi za slobodu izražavanja, koja je u ranoj fazi uz treću godinu nazadovanja.

Faktička stagnacija Gruzije se ogleda i u činjenici da u 15 od 33 poglavlja nije bilo nikakvog napretka, u još 14 je napredak bio ograničen, a u dva poglavlja, pravosuđu i osnovnim pravima i spoljnoj i bezbednosnoj politici, registruje se nazadovanje.

Gde leže ključni problemi?

Prevashodno, Komisija opisuje sužavanje političkog prostora. Na lokalnim izborima u oktobru 2025. vladajuća stranka osvojila je gradonačelničke funkcije u svih 64 opština, uz bojkot većine opozicije i bez misije OEBS/ODIHR. Poslanici vladajuće stranke podneli su u septembru 2026. Ustavnom sudu tužbu za zabranu pet opozicionih partija, među kojima su sve četiri koje su prešle cenzus 2024, a sud je prihvatio da je razmatra i održao ročišta u oktobru. Krivične prijave podnete su protiv 10 opozicionih lidera, uglavnom za izdaju. Drugim rečima, na delu je sistemski pokušaj ukidanja političkog pluraliteta.

Ta vrsta pritiska se odražava i na civilno društvo i na pravosuđe. Restriktivno zakonodavstvo u vezi sa ‚stranim uticajem' (uključujući Zakon o transparentnosti stranog uticaja, Zakon o registraciji stranih agenata, izmene Zakona o grantovima i odgovarajuće izmene Krivičnog zakonika) podvrgava rad organizacija civilnog društva neopravdanom državnom nadzoru i omogućava suzbijanje neslaganja. Istovremeno, Komisija izražava zabrinutost da se pravosuđe instrumentalizuje radi sprovođenja sistema represije, imajući u vidu stroge i nesrazmerne kazne izrečene demonstrantima tokom serije protesta u Gruziji.

I spoljna politika ostaje veliki izazov. Iako je Gruzija bila nekada uzor usaglašenosti, danas Komisija konstatuje da je proklamovani cilj članstva "u suprotnosti" sa neprijateljskom retorikom prema EU. Usklađenost sa spoljnom politikom Unije pala je sa 40% na 38%, a Gruzija nije uskladila većinu restriktivnih mera prema Rusiji. Politički dijalog sa EU nije održan, Savet pridruživanja poslednji put se sastao u februaru 2024, a EU je od 2024. zadržala 121,3 miliona evra bilateralnih sredstava.

Šta dalje?

Izveštaj je jasan u svojoj poruci da Gruzija postaje sve zarobljenija država. Komisija zato ponavlja prioritete koji će definisati odnose sa Tbilisijem u narednom periodu:

  • puštanje na slobodu svih proizvoljno pritvorenih, uključujući političare, novinare i aktiviste;
  • ukidanje zakona koji ograničavaju osnovna prava, među njima zakona o transparentnosti stranog uticaja, o registraciji stranih agenata i izmena Zakona o grantovima;
  • reformu Visokog saveta pravosuđa i vanredne provere integriteta uz učešće međunarodnih stručnjaka;
  • antikorupcijsku strategiju i akcioni plan, koji nedostaju od 2020.

Urkos nepovoljnim okolnostima, vrata evropskih integracija za Gruziju nisu zatvorena. Ona i dalje ima status države kandidata, dok je EU njen najvažniji trgovinski partner. U tom kontekstu, Evropska komisija posebno ističe "široku podršku" članstvu u EU među građanima Gruzije. Time se šalje poruka da evropska perspektiva zemlje ostaje otvorena i da EU ne odustaje od Gruzije, već je spremna da dodatno podrži njenu evropsku integraciju kada građani ponovo preuzmu inicijativu u borbi za demokratsku budućnost svoje zemlje.