Evropska unija zapretila je novim sankcijama Belorusiji nakon što se činilo da će predsednik Aleksandar Lukašenko sigurno ostvariti sedmu uzastopnu pobedu na izborima od 1994. godine.
"Današnji lažni izbori u Belorusiji nisu bili ni slobodni ni fer", rekla je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas u zajedničkoj izjavi sa komesarom za proširenje Martom Kos.
"Nemilosrdna i neviđena represija ljudskih prava, ograničenja političkog učešća i pristupa nezavisnim medijima u Belorusiji, lišili su izborni proces bilo kakvog legitimiteta", navodi se u saopštenju.
One su pozvale belorusku vladu da oslobodi političke zatvorenike, uključujući i zaposlenog u delegaciji EU u prestonici Minsku.
Kalas i Kos su istakle da je odluka da se pozovu posmatrači iz Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju pre samo 10 dana sprečila tu grupu da prati kompletan izborni proces.
"Iz ovih razloga, kao i zbog umešanosti beloruskog režima u ruski agresivni rat protiv Ukrajine i njene hibridne napade na njene susede, EU će nastaviti da nameće restriktivne i ciljane mere protiv beloruske vlade", saopštile su zvaničnice EU.
U saopštenju nije navedeno više detalja o tome šta će eventualni novi paket sankcija ciljati niti kada će biti primenjen.
U Evropi ovakvi izborni rezultati u Belorusiji, koji predviđaju skoro 88 odsto glasova za Lukašenka, naišli su na podsmeh.
"Narod Belorusije nije imao izbora. Ovo je gorak dan za sve one koji čeznu za slobodom i demokratijom", rekla je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok u objavi na mreži X.
Poljski ministar inostranih poslova Radoslav Sikorski izrazio je iznenađenje da je „samo" 87,6% biračkog tela glasalo za Lukašenka, u šaljivoj objavi takože na mreži X.
"Hoće li uspeti da stanu u zatvore?" upitao je on.
Lukašenkova pobeda na izborima 2020. takođe je osporavana od strane Zapada, a rezultat je izazvao višenedeljne proteste širom zemlje.
To je izazvalo brutalni obračun snaga bezbednosti sa protestantima i dovelo do hapšenja 65.000 ljudi.
Procenjuje se da je u beloruskom zatvorskom sistemu oko 1.200 političkih zatvorenika, a da je oko 500.000 ljudi pobeglo je iz zemlje nakon izbora 2020. i stoga sada ne mogu da glasaju.
Organizacija za zaštitu slobode medija Reporteri bez granica podnela je tužbu protiv Lukašenka Međunarodnom krivičnom sudu zbog njegovog gušenja slobode govora zbog čega je od 2020. uhapšeno 397 novinara. U njemu se navodi da je njih 43 još uvek u zatvoru.
Od jula, Lukašenko je oslobodio oko 250 ljudi za koje aktivisti za prava kažu da su zatvoreni iz političkih razloga.
Na više od četiri sata dugoj konferenciji za novinare nakon što je glasao u Minsku, Lukašenko je negirao da su politički zatvorenici i rekao da su pušteni "na osnovu principa istinske humanosti".
"Oni nisu politički zatvorenici, oni su prekršili Krivični zakonik. Ako je neko zainteresovan, možemo sada da pokažemo krivični predmet i da pokažemo koji su članovi zakona prekršeni. Možete reći da je naš zakon loš, ali je zakon. Rekao sam to što sam rekao", istakao je on.
Na istoj konferenciji za novinare, Lukašenko je takođe rekao da je predvideo "neku vrstu rezolucije" za rat u Ukrajini 2025. godine, što ne mora da znači potpuni prekid borbi.
Lukašenko je blizak saveznik ruskog predsednika Vladimira Putina i Moskva je delimično iskoristila belorusku teritoriju da pokrene svoju invaziju na Ukrajinu 2022.
"Verovatno ćemo nastaviti da se sukobljavamo još dugo. Mi smo Sloveni, ako počnemo da se sukobljavamo, to će trajati još dugo. Ali biće rešenja. Svetlo na kraju tunela će se pojaviti ove godine, " rekao je on.
Međutim, malo je verovatno da će osuda zapadnih lidera ili pretnje sankcijama EU napraviti veliku razliku za Lukašenka.
"Baš me briga za Zapad", izjavio je on.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
