Crnoj Gori potrebno najmanje milijardu evra za zatvaranje "najskupljeg" poglavlja: Koji zadaci su pred njima?

U Ministarstvu ekologije i održivog razvoja Crne Gore veruju da će Poglavlje 27 u pristupnim pregovorima s Evropskom unijom - Životna sredina i klimatske promene - zatvoriti do 2026. uz "snažnu političku volju i međunarodnu podršku".

U pitanju je najkompleksnije i najskuplje poglavlje u pregovaračkom procesu sa Evropskom unijom.

Plan o zatvaranju ovog poglavlja za dve godine na nivou je "revolucionarnog" akta, rekao je ekološki aktivista Aleksandar Dragićević.

"Ako prethodnih dvanaest godina nismo uradili mnogo, kako očekujemo da ćemo u naredne dve sve završiti i zatvoriti najskuplje poglavlje", izjavio je.

Skeptičan da će se to desiti, pre svega zbog novca:

"Morali bismo da uložimo oko milijardu evra u naredne dve godine, pod uslovom da je sva dokumentacija spremna. A bojim se da se to neće desiti. Vidimo da u budžetu za ovu, kao i prethodnih godina nije izdvajano dovoljno sredstava."

Iz Vlade je više puta rečeno da do 2026. očekuju okončanje pregovaračkog procesa sa EU, a 2028. prijem Crne Gore u članstvo.

Koji zadaci su na stolu?

Poglavlje 27 je otvoreno krajem 2018. godine.

U Izveštaju Evropske komisije o napretku iz oktobra ove godine se navodi da je u Poglavlju 27, Crna Gora ostvarila određeni napredak u devet od ukupno 116 aktivnosti, odnosno svega osam posto.

Crna Gora ima zadatak da uskladi sa EU više od 200 stotine pravnih akata u okviru deset ekoloških oblasti.

Da bi zatvorila poglavlje 27, Crna Gora mora u potpunosti da sa direktivama EU uskladi smanjenje zagađujućih materija, uloži u sisteme upravljanja otpadom, zaštiti morsku sredinu, pijaću vodu i prirodna staništa, ugasi Termoelektranu u Pljevljima, izgradi sisteme za prečišćavanje otpadnih voda...

Najskuplje je prečišćavanje otpadnih voda

Jedan od najskupljih projekata je izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Ovaj projekat je skup s aspekta novca i vremena, kaže Dragićević:

"Podgorica i dalje nema adekvatno postrojenje za otpadne vode koje bi izdržalo priliv stanovništva. Treba se izboriti i sa otporom stanovništva koje ne želi da im se kolektor nalazi u dvorištu."

Projektu, izgradnji kolektora u Opštini Zeta nadomak Podgorice, protivi se stanovništvo i lokalna vlast.

Za taj projekat je obezbeđeno 50 miliona iz fondova EU.

U Podgorici živi oko 200.000, a postojeći kolektor je izgrađen kada je u glavnom gradu živelo oko 50.000 stanovnika.

Takođe, brojne opštine nemaju ova postrojenja.

Solana u Ulcinju - uslov svih uslova

Trideset posto svih aktivnosti za zatvaranje poglavlja ekologije, vezano je za ulcinjsku Solanu, kaže Dragićević.

Ulcinjska solana na oko 15 kvadratnih kilometara obiluje slanim bazenima koje u proleće i jesen poseti preko 100.000 ptica zbog hrane i odmora, dok ih je zimi oko 15.000.

Solana je dobila status Parka prirode pre pet godina, ali je njen status nedefinisan.

"Ona ni sada nema upravljača, a EU od nas to traži. Bez proizvodnje soli i upumpavanja vode neće biti biodiverziteta, a ulcinjska Solana je jedan od najznačajnijih ptičijih aerodroma u Evropi", kaže Dragićević.

Prestankom proizvodnje soli 2013. ugrožen je njen ekosistem.

Neophodna reciklaža otpada

Crna Gora ima nedovršen Zakon o upravljanju otpadom, kaže Dragićević, a kao ključni problem navodi što se reciklira svega 0,3 posto čitavog otpada.

Za pristup EU mora se reciklirati 50 posto.

Uz to Crna Gora ima i oko 350 divljih deponija.

Samo dva grada, Podgorica i Bar na jugu, imaju savremene deponije za odlaganje komunalnog otpada i reciklažu.

Termoelektrana Pljevlja kandidat za gašenje

Fokus u oblasti industrijskog zagađenja je na Termoelektrani Pljevlja.

Evropska komisija (EK) je pozvala Crnu Goru da je trajno zatvori.

Međutim, iz Vlade su za narednu godinu najavili završnu fazu ekološke rekonstrukcije, od aprila do novembra, koja će koštati 80 miliona eura.

EK je ocenila da rekonstrukcija neće rešiti probleme, već da država treba da pojača napore za njeno trajno zatvaranje kako bi ispunila standarde za emisiju štetnih gasova.

Vlada je gašenje najavila u Reformskoj agendi 2024-2027 koja je uslov za dobijanje novca iz evropskog Plana rasta za Zapadni Balkan.

"Moraće da bude ugašena do 2030. ili 2035. godine u zavisnosti od naših pregovaračkih sposobnosti sa evropskom energetskom zajednicom", navodi Dragićević.

(EUpravo zato/Radio Slobodna Evropa)