Dok rat sa Rusijom i dalje traje, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski suočava se sa sve većim političkim pritiskom. Serija smena u vrhu vlasti, protesti i promene u vojnom rukovodstvu otvorili su jednu od najvećih unutrašnjih kriza u Ukrajini od početka ruske invazije 2022. godine.
Najnoviji potez Zelenskog bilo je imenovanje Rustema Umerova na čelo ukrajinske spoljne obaveštajne službe. Istovremeno, Ministarstvo odbrane i dalje nema stalnog ministra, dok se protesti zbog smene bivšeg ministra Mihajla Fedorova nastavljaju.
Kako je počela kriza?
Sve je počelo sredinom jula, kada je Zelenski zatražio ostavku premijerke Julije Sviridenko. Dan kasnije smenjen je i ministar odbrane Mihajlo Fedorov, svega nekoliko meseci nakon stupanja na dužnost.
Parlament je ubrzo za novog premijera potvrdio Sergeja Koreckog, dotadašnjeg čelnika državne energetske kompanije Naftogas.
Fedorov je svoju smenu povezao sa reformama sistema javnih nabavki u vojsci, tvrdeći da su one naišle na otpor ljudi bliskih vrhu vlasti. Njegova smena izazvala je proteste u više gradova, a demonstranti su tražili njegov povratak.
Zelenski napravio ustupak, ali ne i ključni
Pod pritiskom javnosti, Zelenski je krajem jula smenio vrhovnog komandanta ukrajinske vojske Oleksandra Sirskog i postavio generala Mihajla Drapatija.
Time su protesti delimično smireni, ali Fedorov nije vraćen na funkciju. Analitičari zato ocenjuju da kriza nije rešena, već samo privremeno obuzdana.
Dodatni problem predstavlja činjenica da Ministarstvo odbrane već nedeljama nema stalnog ministra, dok se istovremeno nastavljaju kadrovske promene na drugim ključnim pozicijama.
Promene usred rata
Politička nestabilnost dolazi u posebno osetljivom trenutku, jer se odvija dok Ukrajina vodi intenzivne borbe protiv Rusije.
Promene na vrhu vojske mogu usporiti donošenje odluka i prilagođavanje situaciji na frontu. Razlike postoje i u pristupu ratovanju: Fedorov je bio snažan zagovornik dronova, robotike i tehnoloških inovacija, dok je Sirski bio sklon tradicionalnijem pristupu sa većim oslanjanjem na artiljeriju i ljudstvo.
Stručnjaci, međutim, upozoravaju da su problemi ukrajinske vojske mnogo dublji, nedostatak ljudstva, iscrpljenost jedinica i zavisnost od zapadne pomoći ostaju ključni izazovi.
Zelenski gubi deo podrške
Kriza je počela da utiče i na popularnost predsednika. Prema istraživanju sprovedenom krajem jula, Zelenski i dalje uživa podršku većine građana, ali je poverenje u njega manje nego u neke druge političke i vojne figure.
Dugoročnija istraživanja pokazuju još nepovoljniji trend: sve veći broj Ukrajinaca smatra da bi Zelenski posle rata trebalo da bude zamenjen.
Kako izbori tokom rata i vanrednog stanja nisu mogući, reorganizacija vlasti ostaje jedan od glavnih načina na koji predsednik pokušava da odgovori na politički pritisak.
Zelenski svoje poteze predstavlja kao pokušaj da osveži državni aparat pred novu ratnu zimu, posebno zbog očekivanih ruskih napada na energetsku infrastrukturu.
Kriza još nije završena
Za sada politička kriza ne ugrožava direktno Zelenskijevu funkciju, ali njegov položaj više nije tako stabilan kao ranije.
Protesti su oslabili, ali nezadovoljstvo nije nestalo. Ministarstvo odbrane i dalje nema stalnog ministra, a nova imenovanja pokazuju da reorganizacija vlasti još traje.
Najveći izazov za Zelenskog biće da obnovi poverenje javnosti, a da pritom ne izazove nove potrese u vojnom vrhu. Dok se u Kijevu vodi politička borba za kontrolu nad državnim aparatom, rat na frontu se nastavlja bez predaha.
(M.A./EUpravo zato/index.hr)
