"Ukrajina ima samo desetinu presretačkih raketa koje su joj hitno potrebne od Sjedinjenih Država za odbranu od sve češćih ruskih balističkih napada", izjavio je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski koji je dodao da dane provodi u "milionima" telefonskih razgovora sa saveznicima kako bi osigurao dodatne zalihe, piše CNN.
Ruski napadi su se naglo pojačali poslednjih nedelja, a posebno je pogođen glavni grad Kijev, jer Moskva koristi činjenicu da su ukrajinske zalihe raketa sistema Patriot gotovo iscrpljene.
Zelenski je istakao da bi desetina trenutnih američkih zaliha bila dovoljna za zaustavljanje svih ruskih balističkih napada, dok bi pet posto bilo dovoljno da Ukrajina prebrodi zimu.
"Ove godine imamo dva i po puta manje presretača nego što smo imali 2025. godine. Rusija mesečno ispaljuje dvostruko više balističkih projektila nego ranije", poručio je Zelenski.
Prema podacima Ujedinjenih nacija, jul je bio najsmrtonosniji mesec za ukrajinske civile od aprila 2022. godine.
"Napadi se događaju svake noći, a četiri ili pet puta mesečno imamo masovne udare. To su užasne noći. Ljudi su zaista herojski nastrojeni i izuzetno otporni, ali su umorni. Ako nam SAD prodaju pet odsto, prebrodićemo zimu i spasiti živote. Ako nam mogu prodati deset odsto, uništićemo sve ruske balističke projektile. Trenutno imamo jedan odsto", dodao je.
U svetu vlada nestašica ovih raketa zbog rata SAD i Irana, u kojem su SAD i zemlje Persijskog zaliva iskoristile desetine projektila za odbranu od iranskih raketa i jeftinih dronova. Taj manjak najteže pogađa Ukrajinu.
"Jedan od najvećih izazova sa kojim sam se suočio"
Zelenski je ponudio redak uvid u svoje svakodnevne napore da obezbedi više presretača, što uključuje i dogovore o kojima radije ne bi javno govorio.
"To je moja svakodnevica: borba za pomak sa jedan na pet odsto. Mesecima upućujem milione poziva, pokušavam nešto da razmenim za rakete. Radim stvari koje ne smem ni da podelim. To ne znači da je protivzakonito, ali o tome ne mogu da govorim", napomenuo je.
Zelenski je rekao da i dalje postoje sumnje da će predsednik SAD Donald Tramp dozvoliti Kijevu da samostalno proizvodi rakete za sistem Patriot.
Podsetimo, Tramp je na marginama samita NATO-a u Ankari izjavio da će Ukrajini obezbediti licencu za proizvodnju ovih složenih presretača, ali je nekoliko dana kasnije rekao da nije siguran u tu ideju.
"Nadam se da ću to dobiti. Trenutno nemam ni tih pet odsto, niti takvo odobrenje. To je za mene ogroman izazov, jedan od najvećih sa kojima sam se suočio od samog početka rata", rekao je Zelenski.
Odnosi sa Vašingtonom
Zelenski je naglasio da se direktno obraća Beloj kući putem poziva i poruka, kao i indirektno preko saveznika, tražeći veću pomoć u sistemima Patriot. Ipak, bio je uzdržan kada je reč o detaljima svojih nedavnih kontakata sa Trampovom administracijom.
Potvrdio je da je nedavno telefonski razgovarao sa potpredsednikom SAD Džej Di Vensom, ali je odbio da komentariše navode Fajnenšel tajmsa o tome da li je Vens tražio da Ukrajina prestane da napada rusku naftnu luku na Crnom moru. Ti napadi navodno štete američkim kompanijama i nose rizik od rasta globalnih cena energenata.
Kijev je takođe predstavio nove predloge za mirovni proces pod vođstvom Trampa, koji je poslednjih meseci delovao kao da je u zastoju. Zelenski nije želeo da otkrije detalje, ali je poručio:
"Potrebno nam je veće angažovanje američke strane u mirovnom planu. Zahvalan sam timu predsednika Trampa što žele da nastave. Ruski predsednik Vladimir Putin trenutno ne želi da zaustavi ovaj rat i na njega se ne vrši dovoljan pritisak", smatra ukrajinski lider.
Putin planira nove ratove?
Takođe je odbacio ideju da Ukrajina prepusti preostalu teritoriju u Donbasu koju Putin želi da osvoji. Istakao je da su bezbednosne garancije ključne za Kijev.
"Rusija počinje da govori o ovom ratu kroz prizmu teritorija. Ključno je pitanje zašto se on, nakon velike pauze, ne bi vratio sa još milion ili dva vojnika? Zašto ne bi pokušao da nas ponovo okupira?", izjavio je.
Zelenski je dodao da se slaže sa nekim zapadnim procenama da bi Putin mogao da eskalira rat protiv NATO-a, verovatno napadom na manje baltičke članice Alijanse.
"On ne zna kako da okonča ovaj rat bez velike okupacije ili velike pobede za svoje društvo. Jednostavnije mu je da pronađe neku manju državu. Njemu neće biti važno da li je ta država u NATO-u ili nije. On želi brzu pobedu u koju je sto odsto siguran – da je okupira, uništi ili stavi pod kontrolu", zaključio je.
(EUpravo zato/CNN)
