Poslednjih dana u medijima, pa i u delu stručne javnosti, vladala je prilična zabuna oko toga šta je tačno nemački kancelar Fridrih Merc poručio liderima evropskih institucija kada je njegov predlog o bližoj integraciji kandidata sa Unijom.
Teze u javnosti su se preplitale, stvarajući utisak da se i Ukrajini i Zapadnom Balkanu nudi jedna te ista stvar. U ovom slučaju je najviše zabune izazvala ideja pridruženog članstva. Pošto je u kratkom roku iz različitih pravaca stiglo nekoliko nonpejpera sa srodnom temom, mešanje je bilo gotovo neizbežno. Zato se u nastavku pojašnjava šta tačno je to Merc stavio na sto.
Srž predloga – pridruženo članstvo za Ukrajinu kao političko rešenje
Pre svega, reč je o pismu koje je Merc u maju ove godine uputio trojici najviših zvaničnika EU – predsedniku Evropskog saveta Antoniju Košti, predsedniku Saveta EU, odnosno čelniku kiparskog predsedavanja Nikosu Hristodulidisu, i predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen. I tu dolazimo do prve, ključne ograde: ovaj dokument ne treba brkati sa nemačko-francuskim non-pejperom koji je obelodanjen uoči samita u Tivtu. Za razliku od nemačko-francuskog predloga koji se prevashodno bavi Zapadnim Balkanom, Mercovo pismo se prevashodno bavi Ukrajinom, dok se Zapadnim Balkanom pozabavilo tek delimično, u svom završnom delu.
Najveći deo pisma posvećen je ideji koju Merc naziva "pridruženim članstvom" (en. associate membership) za Ukrajinu. U tom kontekstu, ukazuje kako je Ukrajina ostvarila neverovatan reformski napredak za jednu zemlju koja je u ratu. Ipak, dodaje kako je "očigledno da neće biti u mogućnosti da pravovremeno okonča svoj pristupni proces", ukazujući da postoje "nebrojene prepreke" kao i "političke komplikacije" koje se odnose na ratifikacioni proces. Sa tim u vidu, insistira se da nema vremena za dalja kašnjenja i zato izlazi gorepomenutom idejom pridruženog članstva. Reč je o ideji koja nikada do sada nije bila implementirana, što objašnjava zašto dolazi do konfuzije u njegovom razumevanju.
Kancelar je izričit da se radi o međukoraku koji Kijev treba odmah da približi suštini i strukturama Unije. Konkretno, pridruženo članstvo bi, između ostalog, podrazumevalo učešće Ukrajine u radu Evropskog saveta i Saveta EU bez prava glasa, pridruženog člana u Komisiji (bez portfelja), pridružene poslanike u Evropskom parlamentu, pa i pridruženog pomoćnog sudiju u Sudu pravde EU bez prava glasa. Tu je i delimičan pristup budžetu EU. Posebno je značajna bezbednosna dimenzija: puna usklađenost Ukrajine sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom i politička posvećenost članica da i na Ukrajinu primene član 42, stav 7 Ugovora o EU, čime bi se stvorila ozbiljna bezbednosna garancija. Sve to prati i mehanizam "povratka unazad" (en. snap-back), odnosno klauzula o gašenju statusa u slučaju nazadovanja u vladavini prava ili pregovorima.
Relevantna dosetka je u tome što takav status, prema Mercu, ne bi zahtevao ratifikaciju pristupnog ugovora po članu 49 Ugovora o EU niti izmene osnivačkih ugovora. Iako je ovo i te kako upitno sa pravne strane, ovde je ključ da bi se radilo o "političkom rešenju". Drugim rečima, ako države članice podrže ideju jednoglasno, politika tu odluku pretvara u pravo. Za razliku od drugih inicijativa koje stavljaju akcenat na meritokratiju odnosno uvezanost stepena nagrade sa stepenom reformi, ovde je pak geopolitika u prvom planu, s obzirom na to da predlog podrazumeva da se Ukrajina odmah uključi u institucije EU, pod pretpostavkom da nema nazadovanja. Suštinski, predlog Merc neposredno vezuje za rat i mirovni proces, predstavljajući je kao snažan politički signal Kijevu.
Gde je tu zapravo Zapadni Balkan
Tek u poslednjem delu pisma Merc se okreće Zapadnom Balkanu i Moldaviji. Tu ponavlja da obećanje iz Kopenhagenskih kriterijuma i Solunske agende iz 2003. godine ostaje na snazi i da cilj – "kompletiranje" Unije prijemom svih kandidata – nije promenjen. Za zemlje koje se već dugo pripremaju predlaže "inovativna rešenja" i ubrzanje procesa: privilegovan pristup jedinstvenom tržištu i status posmatrača u svim relevantnim telima EU. regiona o temama koje ga se neposredno tiču.
Dok je prva tema već bila predmet više nonpejpera, uključujući i onaj koji je pet članica nedavno objavilo, drugu temu niko do sada nije bio kandidovao. Ipak, za razliku od ukrajinskog dela, ovaj segment je znatno kraći i apstraktniji jer se radi pre o nabrajanju mogućnosti nego o razrađenom modelu.
Za Zapadni Balkan poruka je, dakle, dvostruka. Sa jedne strane, najupečatljiviji deo Mercovog predloga – pridruženo članstvo sa bezbednosnom garancijom – jeste instrument skrojen za zemlju u ratu i nije šablon koji se nudi regionu. Sa druge, ono što region zaista dobija jeste znatno blaži jezik "postepene integracije", isti onaj koji se provlači i kroz ostale dokumente. Ono što im je pak zajednički imenitelj jeste da su ovi predlozi tek ulazni materijal – Merc i sam poziva na osnivanje posebne radne grupe i dogovor u Evropskom savetu, a na Evropskoj komisiji je da iz niza inicijativa iskristališe nešto operativno. Šta će od svega preživeti, ostaje da se vidi.