Američki predsednik, Donald Tramp, izjavio je da bi bilo "neprihvatljivo da Grenland bude bilo šta drugo osim u rukama SAD", ponovivši svoj zahtev da SAD preuzmu kontrolu nad tim arktičkim ostrvom, inače poluautonomnom teritorijom Danske.
"Americi je potreban Grenland zbog nacionalne bezbednosti. NATO bi trebalo da predvodi put kako bismo ga dobili", poručio je na društvenim mrežama. Vojni savez, kako je naveo, "biće daleko snažniji i efikasniji" ukoliko se teritorija nađe pod kontrolom SAD.
"To je ključno za Zlatnu kupolu koju gradimo", rekao je Tramp, misleći na predloženi sistem protivraketne odbrane.
U međuvremenu, ministri spoljnih poslova Danske i Grenlanda su se pripremali za sastanak sa američkim potpredsednikom Džej Di Vensom i državnim sekretarom Markom Rubiom u Vašingtonu, kako bi razgovarali o statusu ostrva.
Tramp je prvi put izneo ideju o preuzimanju Grenlanda 2019. godine, tokom svog prvog mandata, ali je značajno pojačao retoriku nakon povratka u Belu kuću prošle godine, rekavši da će ga SAD preuzeti "na ovaj ili onaj način".
Kako je poručio, ni vojna opcija nije isključena.
Ministar spoljnih poslova Danske, Lars Loke Rasmusen, i njegova koleginica sa Grenlanda, Vivijan Mocfeld, prvobitno su zatražili razgovore sa Rubiom, ali će se sastanak održati u Vašingtonu nakon što je Vens zatražio da prisustvuje, a potom i da bude domaćin razgovora.
Grenland i Danska su više puta poručili da teritorija nije na prodaju, da SAD sprovode "neprihvatljiv pritisak" na dugogodišnjeg saveznika i da bilateralni sporazum iz 1951. godine već omogućava SAD da značajno prošire svoje vojno prisustvo na ostrvu.
Nekoliko lidera EU stalo je uz Dansku, obećavši podršku njenom teritorijalnom integritetu i pravu na samoopredeljenje.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da ostrvo "pripada svom narodu".
"Za mene je važno da Grenlanđani znaju, i da to vide kroz dela, a ne samo kroz reči, da poštujemo njihove želje i interese i da mogu da računaju na nas", rekla je ona u Briselu.
Francuski predsednik Emanuel Makron takođe je rekao da bi, ukoliko "suverenitet članice EU i saveznice bude ugrožen, posledice bile bez presedana". Francuska bi u tom slučaju, dodao je, "postupala u punoj solidarnosti sa Danskom i njenim suverenitetom".
Rasmusen i Mocfeld trebalo bi da se sastanu sa Vensom i Rubiom oko 10.30 po lokalnom vremenu, a cilj je da se kriza deeskalira.
"Krajnji cilj je da se pronađe neki oblik kompromisa ili dogovora koji bi zadovoljio tu potrebu, ili barem dovoljno smirio retoriku Donalda Trampa", rekao je za Rojters Andreas Osthagen iz Instituta Fridtjof Nansen iz Osla.
Noa Redington, bivši savetnik prethodnih danskih premijera, rekao je da u Danskoj i na Grenlandu vlada velika zabrinutost da bi njihova delegacija mogla da bude ponižena na sličan način kao ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski u februaru prošle godine.
Peni Nas, iz nemačko-američkog tink-tenka "German Marshall Fund of the United States" u Vašingtonu, rekla je da, ukoliko SAD nastave sa stavom da moraju da imaju Grenland po svaku cenu, sastanak mogao da bude veoma kratak, ali i da "blago nijansiranje" u pristupu može da načini veliku razliku.
Danski ministar odbrane Troels Lund Poulsen pokušao je da ublaži američku zabrinutost, rekavši agenciji Frans pres da Danska jača svoje vojno prisustvo na Grenlandu i da vodi razgovore sa saveznicima o "povećanom prisustvu NATO-a na Arktiku.
Premijer Grenlanda Jens-Frederik Nilsen rekao je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa danskom premijerkom Mete Frederiksen u utorak da "biraju Dansku" i da Vašington ne može da poseduje ostrvo niti njime da upravlja.
Frederiksenova je rekla da Danskoj nije bilo lako da se "suprotstavi potpuno neprihvatljivom pritisku svog najbližeg saveznika".
"Činjenica je da granice ne mogu da se menjaju silom i da male zemlje ne bi trebalo da strahuju od velikih", poručila je.
Istraživanje koje su sproveli Rojters/Ipsos je pokazalo da samo 17 odsto Amerikanaca odobrava Trampove napore da preuzme Grenland, kao i da se velika većina i demokrata i republikanaca protivi upotrebi vojne sile.
Oko 47 odsto ispitanika izrazilo je protivljenje preuzimanju teritorije, dok je 35 odsto navelo da nije sigurno. Samo 4 odsto, među kojima skoro da nema nijednog demokrate, smatra da bi upotreba vojne sile bila "dobra ideja".
(EUpravo zato/Guardian)
