Dansko predsedavanje Savetom EU, koje je preuzela od 1. jula, desilo se u trenutku suočavanja Unije sa brojnim globalnim izazovima, ali i važnim prilikama za sopstvenu transformaciju. U fokusu njenog šestomesečnog mandata biće pitanja proširenja, bezbednosti, zelene tranzicije, konkurentnosti i migracija, sve teme od suštinskog značaja i za budućnost Zapadnog Balkana.
Uoči važnih političkih odluka koje slede, razgovarali smo sa ambasadorkom Kraljevine Danske u Srbiji, NJ.E. Pernil Daler Kardel. U intervjuu za EUpravo zato, ambasadorka je otvoreno govorila o ključnim prioritetima danskog predsedavanja i mestu koje Srbija zauzima u toj viziji.
Kako će pitanje proširenja EU, posebno u kontekstu Srbije i Zapadnog Balkana, biti pozicionirano među prioritetima danskog predsedavanja?
"Proširenje je visoko na listi prioriteta jer predstavlja geopolitičko ulaganje u bezbednost Evrope. Uključivanje Srbije i Zapadnog Balkana je ključno i podjednako važno kao i fokus na Ukrajinu i Moldaviju. Živimo u nesigurnim vremenima, što zahteva ambiciozna rešenja. Moramo graditi bezbednu, snažnu i konkurentnu Evropu koja može više da se osloni na sebe, a proširenje je ključni element u postizanju tog cilja. Više se ne postavlja pitanje da li će se proširenje dogoditi, već kako da ostvarimo ambiciozan proces proširenja zasnovan na zaslugama. Ukrajina je pokretačka snaga ovog zamaha, ali su i zemlje Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju, veoma uključene.
Danska je preuzela predsedavanje Savetom Evropske unije u turbulentnom trenutku, ali nam je to pomoglo da kreiramo viziju za budućnost. Veoma smo ambiciozni, ali dovoljno svesni da znamo koliko je potrebno truda svih strana kako bi proširenje postalo moguće što pre.
Moto našeg predsedavanja je 'Snažna Evropa u promenljivom svetu', koji obuhvata dva ključna prioriteta na koja ćemo se fokusirati: snažna Evropa i konkurentna i zelena Evropa. Proširenje je ključno za osiguranje Evrope, dok je plan rasta akcelerator za pristupanje.
Ohrabrujem Srbiju da iskoristi trenutni zamah, a mi ćemo podržati neophodan napredak.
Danska je nekada bila jedna od zemalja koje su bile neodlučne u pogledu proširenja. Ali više nije tako. Veoma smo ozbiljni po tom pitanju. To se tiče naše bezbednosti i sveta koji želimo da ostavimo našim unucima. Geopolitička situacija nas je dovela do ovog novog trenutka u kojem moramo ojačati svoj globalni položaj, osigurati svoju bezbednost jačanjem odbrane i jedinstva."
Dansko predsedavanje dolazi u trenutku kada Evropa redefiniše svoju bezbednosnu politiku. Kako Danska vidi ulogu EU u odgovoru na globalne krize, od rata u Ukrajini, preko Bliskog Istoka, do tenzija u Indo-Pacifiku?
"Trenutna geopolitička situacija, posebno rat u Ukrajini, značajno je uticala na prioritete našeg predsedavanja. U ovom geopolitičkom kontekstu, potrebna nam je Evropska unija koja može da stoji snažnije sama za sebe. To zahteva ulaganje u odbranu, što se već dešava, a tokom našeg predsedavanja radićemo na izgradnji robusnije i otpornije EU. Evropi je neophodno da može da se brani sama.
Evropa mora da ojača svoju odbranu do 2030. godine. Moramo nastaviti sa pružanjem podrške Ukrajini i održati pritisak na Rusiju, uključujući i putem sankcija. Naš fokus biće na razvoju ključnih odbrambenih kapaciteta – to znači jačanje evropske odbrambene industrije kroz povećanje proizvodnje i široku saradnju, kao i širenje partnerstava sa trećim zemljama.
Jačanje odbrane takođe podrazumeva podršku bezbednoj, otvorenoj i odgovornoj digitalnoj budućnosti, uključujući i sprovođenje Globalnog digitalnog pakta, koji će obezbediti zajedničku viziju odgovorne tehnološke budućnosti. Nastavićemo saradnju sa Sjedinjenim Američkim Državama u oblasti odbrane, ali takođe moramo razvijati sopstvene industrijske kapacitete. Radićemo na razvoju domaćih odbrambenih industrija i tehnologija."
Danska je globalni lider u zelenim tehnologijama. Da li će klimatska politika biti među glavnim prioritetima tokom predsedavanja i na koji način? Da li Danska vidi priliku da Zapadni Balkan postane deo ove "zelene tranzicije"?
"Klimatska politika je deo jednog od naša dva glavna prioriteta, jer bez brige o životnoj sredini ne možemo imati ni snažnu ni konkurentnu Evropu. Danska je predvodnik u zelenoj tranziciji. To je bilo moguće jer su privatne i javne institucije uložile ogroman trud u zajedničku misiju – da se emisije smanje za 70 posto do 2030. godine i na dobrom smo putu da to i ostvarimo. Važno je napomenuti da niko nije znao kako će tačno do tog cilja doći kada je postavljen 2020. godine.
EU trenutno pregovara o novim ciljevima za 2040. godinu. Ambicija Evropske komisije je da se emisije smanje za 90% do 2040. godine, pre nego što se dostigne klimatska neutralnost 2050. godine. Kao predsedavajuća zemlja, imamo mogućnost da utičemo na agendu i rasprave, a Danska ima ambiciozne klimatske ciljeve, posebno u okviru priprema za COP30. Fokusirani smo na ubrzavanje zelene tranzicije, uključujući zelene tehnologije, obnovljive izvore energije i generalno bolju infrastrukturu. Danska ima odličnu praksu u održivim gradovima i održivom načinu života, naročito u daljinskom grejanju, a najbolji deo je što se ta praksa može preneti i na druge zemlje.
Srbija je već pokazala posvećenost u uvođenju zelenih rešenja u nekoliko oblasti i gradova, i spremni smo da dodatno sarađujemo sa Srbijom na ovoj i drugim oblastima koje se odnose na zelenu tranziciju. Pouzdano snabdevanje energijom je takođe pitanje bezbednosti, i kao takvo je visoki prioritet danskog predsedavanja. Radićemo na jačanju energetskog tržišta, što znači i da EU mora postati nezavisna od ruskih energenata."
Na čemu će Danska posebno raditi u cilju jačanja konkurentnosti evropske privrede, posebno u svetlu rastućih globalnih pritisaka iz Kine i Sjedinjenih Država?
"Fokusiranje na konkurentnost jeste, kao što ste pomenuli, prioritet. Radićemo na tome da se firmama olakša poslovanje na otvorenom tržištu, tako što ćemo pojednostaviti propise i olakšati svakodnevno funkcionisanje privrede. To će stvoriti prilike za rast i podstaći inovacije. Takođe ćemo raditi na podsticanju istraživanja i inovacija. Kao što je već pomenuto, Danska je uspela u zelenoj tranziciji jer su javni i privatni sektor sarađivali; stoga smo fokusirani na jačanje te saradnje na evropskom nivou."
Kako Danska planira da u okviru zajedničke evropske politike postavi pitanje migracija, koje je sve prisutnije na Zapadnom Balkanu, tokom predsedavanja?
"Migracije su važne za naše predsedavanje, jer je bezbednost povezana i sa migracijama – one i dalje predstavljaju veliki izazov za EU, a deo su šireg napora da se osigura stabilnost na spoljnim granicama EU.
Obrasci migracija su se promenili u poslednjim godinama, a ruta preko Zapadnog Balkana je važna tranzitna ruta. Fokus na neregularne migracije je visoki prioritet i imamo plodonosnu saradnju sa Srbijom u toj oblasti. Ovi izazovi zahtevaju praktična rešenja i zajedničke napore u borbi protiv neregularnih migracija, kao i jačanje integracionih napora, pri tome ostajući verni vrednostima EU.
Danska ceni priliku da podrži Srbiju u ovom domenu. Podržavamo projekte u saradnji sa Međunarodnom organizacijom za migracije (IOM) i srpskim vlastima. Srbija je već pokazala inicijativu i odgovornost u rešavanju ovih izazova. Tokom našeg predsedavanja migracije će ostati visoko na dnevnom redu. Posvećeni smo nastavku podrške inicijativama koje promovišu regionalno usklađivanje sa prioritetima EU i rad na novim i inovativnim rešenjima za upravljanje migracijama i kontrolu njihovog toka. Efikasno upravljanje migracijama takođe jača globalnu ulogu EU kroz strateška partnerstva sa zemljama duž migracionih ruta, istovremeno promovišući zelenu tranziciju i politike migracija zasnovane na odgovornosti i uzajamnom poštovanju."
(EUpravo zato.rs)
