Istraživanje, koje je naručila Evropska komisija, a sprovedeno je u periodu između oktobra i novembra 2024., pokazalo je da je 81 odsto hrvatskih ispitanika zadovoljno svojim životom, a 19 odsto ih je nezadovoljno.
Pre deset godina postotak nezadovoljnih u Hrvatskoj se kretao oko 34.
"Gotovo dvostruko više zabrinutih od proseka EU"
Kada je reč o proseku na nivou Evropske unije, svojim životom je zadovoljno 86 odsto ispitanika obuhvaćenih istraživanjem.
Prosečni hrvatski i evropski ispitanik na prvo mesto teškoća svoje zemlje stavlja inflaciju.
"U Hrvatskoj je, međutim, zabrinutih zamalo dvostruko više od proseka EU i broj zabrinutih zbog inflacije u proteklih šest meseci porastao je za četiri postotna boda, dok se na nivou bloka smanjio za pet bodova", napisali su autori istraživanja.
Naime, čak 63 posto hrvatskih ispitanika je kao jedan od dva najveća problema sa kojima se zemlja suočava odabralo upravo inflaciju, odnosno rast životnih troškova, dok se za isto u proseku odlučilo 33 posto evropskih ispitanika.
"Na drugo mjesto hrvatski ispitanici stavljaju stanje ekonomije (22 odsto), koje je prosečnom evropskom ispitaniku na trećem mestu (18 odsto)", navodi se u istraživanju.
Hrvatima su penzije na trećem mestu zabrinutosti (17 posto) dok se na nivou unije penzije smatraju znatno manjom brigom (devet odsto)".
Većina podržava doseljavanje ljudi iz drugih članica EU
Hrvatski i evropski ispitanici najvećom teškoćom sa kojom se trenutno suočava Evropska unija smatraju situaciju u Ukrajini.
"Na drugo mesto hrvatski ispitanici stavljaju međunarodnu situaciju (28 posto), pa zatim migracije na kontinentu (28 posto)".
Pedeset i pet odsto hrvatskih ispitanika reklo je da useljavanje državljana trećih zemalja u njima izaziva negativan osećaj, što otprilike odgovara evropskom proseku od 54 odsto.
Kada se radi o useljavanju državljana iz drugih zemalja članica, podržava ga 58 posto hrvatskih ispitanika, što je niže od evropskog proseka koji iznosi 66 odsto.
"Hrvatski ispitanici smatraju da bi se EU srednjoročno ponajviše trebalo baviti ekonomijom (41 posto), pa sigurnošću i obranom (30 odsto) a zatim poljoprivredom (29 odsto)".
Palo poverenje u EU
Istraživanje je zabeležilo i pad poverenja hrvatskih građana u Evropsku uniju, koje sada iznosi 53 odsto, odnosno četiri postotna boda manje nego prošle godine, ali ipak dva postotna boda više od evropskog proseka
"Na polovinu hrvatskih ispitanika, tri postotna boda manje nego pre pola godine, EU ostavlja pozitivan utisak. To je šest postotnih bodova više od evropskoga proseka. Negativnu predstavu o EU-u ima 13 odsto hrvatskih, a 17 posto evropskih ispitanika. Ipak, EU je privrženo 61 posto hrvatskih, a 63 odsto evropskih ispitanika", pokazuje istraživanje.
Demokratijom nezadovoljno 55 odsto ljudi
Istraživanje je pokazalo da je nivoom demokratije u Hrvatskoj zadovoljno 44 odsto, a nezadovoljno 55 dok su preostali odgovorili da ne znaju.
Na nivou Unije, postoci su obrnuti. Pre 10 godina, zadovoljstvo demokratijom u zemlji kretalo se između 20 i 24 odsto.
Takođe, u protekle dve godine poraslo je poverenje u hrvatske medije za 12 postotnih bodova pa njima sada veruje 60 posto ispitanika, što je devet postotnih bodova manje od proseka unije.
"Ipak, 70 posto i hrvatskih i evropskih ispitanika često nailazi na lažne vesti, a da postojanje dezinformacija predstavlja problem za njihovu zemlju smatra tri četvrtine hrvatskih i još dva postotna boda više evropskih ispitanika".
(M.A./EUpravo zato/index.hr)
