Žiofre o Planu rasta za Zapadni Balkan: U naredne tri godine, Srbija bi trebalo da dobije milijardu i po evra

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji ambasador Emanuele Žiofre za RTS kaže da će Srbija, sprovođenjem reformi u naredne tri godine, Planom rasta dobiti oko milijardu i po, od ukupno šest milijardi evra, koliko je opredeljeno za sve zemlje Zapadnog Balkana.

Govoreći o nedavnoj poseti francuskog predsednika Emanuela Makrona, Žiofre kaže da je poseta Makrona bila veoma važna, kako na bilateralnom planu, tako i kada je reč o evrointegracijama.

"Makron je jasno dao podršku Srbiji na evropskom putu. Slične poruke poslali su i drugi evropski zvaničnici. Želimo novu dinamiku na tom putu, i moramo da iskoristimo ovajnovi zamah", kazao je on.

Srbija bi u naredne tri godine trebalo da dobije milijardu i po evra

"Zemlje Zapadnog Balkana treba da naprave listu reformi, i svaki put kada se realizuju neke od njih, to će biti propraćeno sredstvima iz EU koja će pospešiti njihov ekonomski rast. Kada govorimo o finansijskim sredstvima, Srbija bi u naredne tri godine trebalo da dobije milijardu i po evra. Svaka reforma koju je Srbija identifikovala i realizovala biće isplaćena sredstvima koja će se koristiti za obnovu železnice i slične projekte. IPA sredstva ostaju i koristiće se u socijalnom sektoru, zaštiti životne sredine, ali i za infrastrukturne projekte", pojasnio je šef Delegacije EU u Srbiji.

Žiofre je dodao da će reforme u okviru Plana rasta u potpunosti biti u skladu sa reformama koje Srbija mora da sprovede kako bi otvarala i zatvarala poglavlja na putu ka članstvu u EU.

"Potrebna su dodatna sredstva kako bi Srbija bila konkurentnija na tržištu. Zelena i digitalna tranzicija mora da ide brže i dublje, tu je i obrazovni sistem koji treba mladima da pruži veštine potrebne za rad u savremenom svetu. Četvrta oblast koja je označena čine reforme koje treba da se sprovedu u oblasti vladavine prava", rekao je Žiofre.

Normalizacija odnosa Beograda i Prištine 

Šef Delegacije EU u Srbiji kaže da normalizacija odnosa Beograda i Prištine ostaje ključno pitanje u pregovorima.

"To podrazumeva i realizaciju svih dosadašnjih sporazuma, uključujući i formiranje Zajednice srpskih opština", istakao je Žiofre.

Kada je reč o ifrastrukturnim projektima na kojima EU zajedno sa Srbijom radi, ambasador Žiofre kaže da ih ima toliko da ne može svih ni da se seti.

"Radi se puno pre svega na rekonstrukciji železnice. Radimo na "Tiršovoj 2", imamo projekte iz ekologije, obnovljive energije. Ovo je važan signal za dalje evrointegracije Srbije. Srbija ima resurse koji su važni, poput litijuma za proizvodnju baterija, ali je važno i to kako najbolje sačuvati životnu sredinu. Imamo ekološke standarde i znanja koja možemo da prenesemo Srbiji", napomenuo je on.

Kada je reč o putovanju u zemlje EU i novim pravilima putovanja koja stupaju na snagu već za nedelju dana, šef Delegacije EU u Srbiji podseća da postoji puna liberalizacija za zemlje Zapadnog Balkana.

"EU mora da zaštiti svoje granice, i da zna ko ulazi i izlazi iz nje. Imaćemo poseban sistem popune formulara namenjen onim zemljama kojima nisu potrebne vize, a tu su i zemlje Zapadnog Balkana. Sve će biti elektronski i veoma lako, plaćaće se 7 evra i to će važiti tri godine", rekao je ambasador Žiofre.

(M.A./EUpravo zato/rts.rs)