- EU ponovo razmatra proširenje kao strateško pitanje, uz predloge za efikasnije odlučivanje, postepenu integraciju kandidata i jaču zaštitu vrednosti.
- Za Zapadni Balkan to može značiti bržu integraciju, ali tempo i dalje zavisi od reformi kandidata i političke volje država članica.
Evropska unija ponovo razmatra kako da otvori vrata novim članicama, ali ovog puta pitanje proširenja nije samo pitanje reformi i ispunjavanja pristupnih kriterijuma.
Rat u Ukrajini, bezbednosni izazovi i promenjeni geopolitički odnosi podstakli su Brisel da proširenje sve više posmatra kao strateško pitanje, uz istovremenu potrebu da prilagodi sopstvene institucije, način odlučivanja i budžetsku politiku.
Evropska komisija je 6. oktobra 2026. predstavila predloge za pripremu Unije za buduće proširenje, uključujući efikasnije odlučivanje, postepenu integraciju kandidata i snažnije mehanizme zaštite evropskih vrednosti.
Predsednica Komisije Ursula fon der Lajen poručila je da EU mora da pripremi institucije, prilagodi politike novim okolnostima i obezbedi da budžet odgovara zajedničkim ambicijama.
Za Zapadni Balkan to otvara pitanje da li će nova geopolitička računica ubrzati pristupni proces ili će unutrašnje dileme Unije nastaviti da ograničavaju njegov tempo.
Brisel menja pristup ili samo retoriku?
Novi predlozi Evropske komisije ukazuju na pokušaj da se politika proširenja poveže sa unutrašnjom reformom same Unije. Komisija predlaže veće korišćenje glasanja kvalifikovanom većinom u pojedinim oblastima, uključujući određene odluke u pristupnim pregovorima, kao i snažnije mehanizme za zaštitu vladavine prava nakon prijema novih članica.
Posetite EUmeter, platformu za praćenje napretka i procenu nivoa pripremljenosti Republike Srbije i ostalih zemalja kandidata u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
Istovremeno, predviđa se postepeno uključivanje kandidata u strateške sektore poput energetike, saobraćaja, digitalne infrastrukture i odbrane, i pre punopravnog članstva. Takav pristup omogućio bi bližu integraciju bez čekanja na završetak čitavog pristupnog procesa.
Ipak, reč je o predlozima koji tek treba da prođu političku raspravu i dobiju potrebnu podršku. Njihovo predstavljanje zato ne znači da je postignut dogovor o novom modelu proširenja.
Ključna dilema jeste da li Brisel uspeva da političku podršku pretvori u konkretne odluke ili proširenje i dalje ostaje proces čiji tempo zavisi od promenljivih interesa država članica.
Različiti interesi članica
Iako postoji deklarativna podrška proširenju, države članice nemaju nužno iste prioritete kada je reč o njegovom tempu i uslovima.
Za neke je u prvom planu geopolitička stabilnost kontinenta, za druge vladavina prava, budžetske posledice, migracije ili očuvanje mogućnosti da nacionalne vlade zaštite svoje interese u evropskom odlučivanju.
Predlog Komisije da se u određenim oblastima smanji oslanjanje na jednoglasnost pokazuje da se pitanje proširenja ne može odvojiti od rasprave o načinu funkcionisanja EU. Veća Unija mogla bi da se suoči sa dodatnim teškoćama u donošenju odluka ukoliko se postojeći mehanizmi ne prilagode.
Istovremeno, Komisija predlaže zaštitne klauzule kojima bi se reagovalo na ozbiljno kršenje evropskih vrednosti nakon pristupanja. U najtežim slučajevima, predložene mere mogle bi da obuhvate i suspenziju prava glasa u Savetu EU. Cilj je da se ublaže strahovanja članica da bi proširenje moglo da oslabi funkcionisanje Unije.
Međutim, predlozi Komisije nisu isto što i saglasnost vlada. Za stvarni napredak biće presudno da li će države članice prihvatiti institucionalne promene i usaglasiti se o konkretnim koracima ka prijemu novih članica.
Zapadni Balkan kao geopolitički prostor
Promenjene bezbednosne okolnosti u Evropi dale su proširenju dodatnu stratešku dimenziju. Ruska invazija na Ukrajinu 2022. godine pojačala je značaj pitanja političkog uticaja, bezbednosti i stabilnosti u evropskom susedstvu.
Fon der Lajen je na samitu EU–Zapadni Balkan u Tivtu poručila da je „budućnost Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji“, povezujući proširenje sa investicijama, ekonomskom integracijom i zajedničkom bezbednošću. Komisija je tom prilikom proširenje predstavila kao strateško ulaganje u stabilnost, prosperitet i bezbednost Evrope.
Takva retorika pokazuje da region nije samo prostor u kojem se ocenjuje napredak u reformama već i deo šire evropske bezbednosne računice. Ipak, geopolitički značaj sam po sebi ne garantuje članstvo. Evropska komisija i dalje naglašava da pristupanje mora da zavisi od rezultata reformi, a ne samo od političke procene značaja određene zemlje.
Za zemlje regiona to znači da evropska perspektiva istovremeno zavisi od njihove sposobnosti da ispune kriterijume i od spremnosti EU da sopstvene strateške ciljeve pretvori u konkretne političke odluke.
Različite brzine evropskih integracija
Razlike u napretku kandidata postaju sve vidljivije. Crna Gora je najdalje odmakla u pregovorima, dok je Albanija ubrzala otvaranje pregovaračkih oblasti. Ostale zemlje regiona, među kojima je i Srbija, suočavaju se sa različitim političkim, institucionalnim i bilateralnim preprekama.
Crnogorski proces posebno je važan za raspravu o budućem proširenju, jer bi uspešan završetak pregovora mogao da pokaže da je članstvo novih država i dalje ostvariv cilj. Ipak, zatvaranje pregovaračkih poglavlja samo po sebi ne znači i prijem u Uniju. Pristupanje zahteva završetak pregovora, saglasnost država članica i ratifikaciju pristupnog ugovora.
Evropski savet je u junskim zaključcima potvrdio podršku postepenoj integraciji Zapadnog Balkana, uz naglasak da proces mora ostati zasnovan na zaslugama i mogućnosti povlačenja pojedinih koraka ukoliko obaveze ne budu ispunjene.
Time se otvara mogućnost da zemlje regiona budu uključivane u pojedine evropske politike različitim tempom, pre punopravnog članstva. Takav model mogao bi da donese konkretnu ekonomsku i institucionalnu korist, ali i da učvrsti razlike između država ukoliko neke znatno brže napreduju od drugih.
Za Srbiju i ostale kandidate zato ostaje ključno pitanje kako da politička podrška evropskoj perspektivi bude praćena jasnim kriterijumima, predvidljivim koracima i merljivim rezultatima.
Cena proširenja za samu EU
Proširenje nije samo političko pitanje već i izazov za budžet, institucije i raspodelu sredstava unutar Unije.
Prijem novih članica može uticati na finansiranje poljoprivrede, kohezionu politiku, razvoj infrastrukture i raspodelu evropskih fondova, dok veći broj članica dodatno komplikuje donošenje odluka.
Evropska komisija ocenjuje da postojeći ugovorni i budžetski okvir može da primi nove članice, uz ciljane prilagodbe i efikasniju primenu pravila. Istovremeno, u njenim predlozima naglašava se potreba da se zaštite evropske vrednosti i obezbedi da nove članice nastave da poštuju preuzete obaveze i nakon pristupanja.
Budžetska dimenzija posebno je važna u kontekstu pripreme narednog višegodišnjeg finansijskog okvira EU za period 2028-2034. godine. Rasprava o budućim izdvajanjima povezana je sa širim pitanjem kako finansirati postojeće prioritete Unije, a istovremeno omogućiti prijem novih članica i podržati reforme u zemljama kandidatima.
Zato je proširenje i test solidarnosti među članicama - koliko su postojeće članice spremne da prilagode zajedničke politike i podele troškove kako bi ostvarile deklarisani strateški cilj?
Najnoviji predlozi Evropske komisije pokazuju da se proširenje ponovo nalazi visoko na evropskoj agendi, ali i da Brisel nastoji da odgovori na dileme koje su ranije usporavale proces. U fokusu više nisu samo reforme kandidata već i sposobnost same Unije da funkcioniše sa većim brojem članica, zaštiti zajedničke vrednosti i usaglasi različite nacionalne interese.
Za Zapadni Balkan to otvara prostor za intenzivniju integraciju, ali ne garantuje brz ulazak u EU. Konačni ishod zavisiće od dve povezane strane procesa, od spremnosti kandidata da sprovedu reforme i političke volje članica da proširenje podrže konkretnim odlukama.
(EUpravo zato.rs)
