Evropa ubrzano povećava ulaganja u odbranu, ali istovremeno raste politički pritisak stranaka desnice koje dovode u pitanje obim pomoći Ukrajini i način na koji bi evropska bezbednost trebalo da bude organizovana.
Tako se pred evropskim državama otvara novo pitanje: kako povećati vojnu moć kontinenta, a istovremeno održati političku podršku za pomoć Ukrajini?
Na samitu NATO-a u Ankari evropske članice i Kanada obavezale su se na značajno veća ulaganja u odbranu, dok su za 2026. obećale 70 milijardi evra vojne opreme, pomoći i obuke za Ukrajinu. NATO je istovremeno naglasio da će evropske zemlje preuzimati veću odgovornost za sopstvenu bezbednost.
Međutim, dok se evropske vlade pripremaju za dugoročnu promenu bezbednosne politike, deo političke desnice traži drugačiji pristup.
Više novca za vojsku, ali manje za Ukrajinu?
Najočigledniji primer dolazi iz Nemačke. Alternativa za Nemačku (AfD) najavila je da će zajedno sa strankom BSW u pokrajinskom parlamentu Saksonije-Anhalt podneti predlog kojim se traži prekid nemačke vojne pomoći Ukrajini. Predlog nema direktan uticaj na spoljnu politiku zemlje, koja je u nadležnosti savezne vlade, ali pokazuje koliko je pitanje pomoći Kijevu postalo deo unutrašnjeg političkog sukoba.
AfD istovremeno kritikuje milijarde evra koje Berlin izdvaja za Ukrajinu i zagovara obnovu odnosa sa Moskvom. Stranka želi da se sredstva namenjena Ukrajini preusmere na potrebe u Nemačkoj.
To pokazuje jednu od ključnih dilema evropske desnice: veća izdvajanja za nacionalnu odbranu ne moraju automatski značiti i podršku dugoročnom finansiranju Ukrajine.
NATO postaje skuplji
Promena bezbednosne politike, međutim, nije samo posledica rata u Ukrajini. Evropske zemlje se sve više pripremaju za scenario u kojem će morati da preuzmu veći deo tereta sopstvene odbrane, posebno u slučaju smanjenog američkog angažovanja.
Prema analizi Evropskog saveta za međunarodne odnose (ECFR), Evropa mora da razvija sposobnosti koje bi joj omogućile da odvraća potencijalnu agresiju sa mnogo manjom zavisnošću od SAD. To podrazumeva ulaganja u vojsku, industriju naoružanja, protivvazdušnu odbranu, dronove, raketne sisteme i nove tehnologije.
Novi NATO planovi dodatno povećavaju pritisak na nacionalne budžete. Problem više nije samo koliko države troše na odbranu, već i na šta taj novac troše. Analize ukazuju da povećanje budžeta samo po sebi ne garantuje proporcionalno jačanje vojnih sposobnosti.
Desnica nije jedinstvena
Iako se pojedine evropske desničarske i populističke stranke protive sadašnjem obimu pomoći Ukrajini, njihov odnos prema odbrani, NATO-u i Rusiji nije identičan.
U nekim zemljama naglasak je na jačanju nacionalnih vojnih kapaciteta, dok druge stranke istovremeno dovode u pitanje evropsku integraciju, zajedničku bezbednosnu politiku ili određene aspekte NATO-a.
Francuski Nacionalni skup, na primer, zagovara zadržavanje sadašnjeg nivoa izdvajanja za odbranu, ali insistira da se novac prvenstveno koristi za razvoj francuske vojne industrije. Stranka je ranije zagovarala i napuštanje integrisane vojne komande NATO-a, mada je taj stav ublažen.
Zbog toga nije jednostavno govoriti o jedinstvenoj "desničarskoj politici" prema evropskoj odbrani. Zajednički element može se pronaći u naglašavanju nacionalnih interesa, ali se stavovi o NATO-u, Ukrajini i Rusiji razlikuju od zemlje do zemlje.
Ukrajina ostaje test evropskog jedinstva
Istovremeno, EU nastavlja da povećava finansijsku i vojnu podršku Kijevu. Evropski paket pomoći za 2026. i 2027. iznosi do 90 milijardi evra, od čega je 60 milijardi namenjeno odbrani, a 30 milijardi budžetskoj podršci. Za 2026. je prema odluci EU dostupno do 45 milijardi evra, uključujući 28,3 milijarde za jačanje ukrajinskih odbrambenih kapaciteta.
U septembru je Evropska komisija isplatila dodatnih 3,3 milijarde evra za odbrambene potrebe Ukrajine, uključujući nabavku dronova i raketa.
Istovremeno, Ukrajina se suočava sa velikim finansijskim pritiscima. Rat i ruski napadi na infrastrukturu dodatno opterećuju javne finansije, dok Kijev za nastavak ratnih napora zavisi od strane pomoći.
Politička računica bi mogla biti jednako važna kao vojna
Za evropske vlade izazov zato nije samo u pronalaženju novca za odbranu. Potrebno je obezbediti i dugoročnu političku podršku javnosti za mnogo veća izdvajanja.
Evropsko javno mnjenje pritom nije jednostavno podeljeno na pristalice i protivnike pomoći Ukrajini. Istraživanje ECFR-a sprovedeno u 15 evropskih zemalja pokazalo je da građani u velikoj meri podržavaju jačanje evropske bezbednosti i veću samostalnost Evrope, ali istovremeno postoje rezerve prema slanju evropskih vojnika u Ukrajinu i njenom brzom prijemu u EU.
To ostavlja prostor za različite političke interpretacije. Jedne stranke veća ulaganja predstavljaju kao neophodnu zaštitu Evrope, dok druge insistiraju da novac prvenstveno treba trošiti na domaću bezbednost i nacionalne prioritete.
U međuvremenu, evropska odbrambena politika ulazi u period u kojem će se odluke o milijardama evra donositi gotovo svake godine. NATO želi snažniju evropsku komponentu, EU razvija sopstvene finansijske instrumente za odbranu, a rat u Ukrajini ubrzava razvoj novih tehnologija i proizvodnih kapaciteta.
Za Evropu zato pitanje više nije samo da li treba više da ulaže u odbranu, već i kako će se ta ulaganja finansirati, koliko će biti zajednička i kakvu će ulogu u njima imati podrška Ukrajini.
Upravo će odnos evropske desnice prema tim pitanjima biti jedan od važnih političkih faktora u narednim godinama, ali stavovi se razlikuju toliko da ih nije moguće svesti na jedan zajednički model.
(M.A./EUpravo zato)
