U kvartalnom izveštaju Evropske komisije o ekonomijama zemalja kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, u prvom planu je napredak Crne Gore. Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Crne Gore ubrzao je na 2,6% u prvom kvartalu 2026. godine, u odnosu na 1,5% u prethodnom kvartalu. Ipak, bio je nešto niži od stope rasta od 2,8% zabeležene u prvom kvartalu 2025. godine, ali je tokom cele 2025. godine realni BDP zabeležio rast.
Prema Evropskoj komisiji, u prvom kvartalu 2026. godine glavni pokretači privrednog rasta bili su lična potrošnja i bruto investicije u osnovna sredstva, koje su na godišnjem nivou povećane za 6,8%, odnosno čak 20,9%, dok je rast javne potrošnje blago usporio na 1,2% na godišnjem nivou.
Negativno u ovom izveštaju je izvoz robe i usluga, koji je smanjen za čak 14% u odnosu na isti period prethodne godine, kada je izvoz opao za 12,8%. Takođe, opao je i uvoz robe i usluga za 1,3%, pa je neto izvoz u prvom kvartalu negativno uticao na rast BDP-a za 3,8 procentnih poena.
Rast industrijske proizvodnje
Prema ovom izveštaju, rast industrijske proizvodnje u drugom kvartalu značajno je ubrzan – iznosio je 13,1% u aprilu i 17,1% u maju na godišnjem nivou, nakon povećanja od 7,5% u prvom kvartalu.
Rast u prvom kvartalu bio je podstaknut povećanjem proizvodnje električne energije od 27,3%, dok su rudarstvo i prerađivačka industrija zabeležili pad od 17%, odnosno 4%, a vrednost izvedenih građevinskih radova povećana je za 5,1% na godišnjem nivou.
Rast prometa u trgovini
U prvom kvartalu, ostvaren je i rast prometa u maloprodaji od 4,7%, dok je prosečna zarada ostvarena u maju mesecu za 1,9% i iznosila je 1.033 evra, dok je prosečna bruto zarada povećana sa 1.208 evra na 1.234 evra.
Veći deficit tekućeg računa
Deficit tekućeg računa, posmatran kao zbir za poslednja četiri kvartala, povećan je na 21,3% BDP-a u prvom kvartalu 2026, u odnosu na 20,5% BDP-a krajem 2025.
Povećanje deficita posledica je manjeg suficita u trgovini uslugama, koji je smanjen sa 19,5% na 18,9% BDP-a, dok je deficit u robnoj razmeni blago smanjen sa 45,8% na 45,5% BDP-a.
Smanjen priliv stranih direktnih investicija
Ono što ne raduje Crnogorce jeste smanjen priliv stranih investicija. Neto priliv stranih direktnih investicija iznosio je 5,9% BDP-a, što je manje nego u 2025. godini, kada je iznosio 6,5% BDP-a, pa je pokrio samo deo deficita tekućeg računa. Tako su smanjene i devizne rezerve na nivo dovoljan za pokriće 3,5 meseca uvoza, u odnosu na 4,2 meseca krajem 2025.
Inflacija potrošačkih cena porasla je na 3,8% u aprilu, nakon prosečnih 2,9% u prvom kvartalu, da bi u maju usporila na 3,6%.
Najveći doprinos rastu cena imali su zdravstvo, usluge smeštaja i ishrane, saobraćaj i alkoholna pića.
Bankarski sektor nastavio rast
Ukupni krediti komercijalnih banaka povećani su u maju za 12,3% na godišnjem nivou, nakon rasta od 13,3% u aprilu.
Rast je uglavnom bio rezultat snažnijeg kreditiranja privrede i stanovništva, koje je povećano za 19,7%, odnosno 17,3%.
Krediti državnim preduzećima porasli su 44%, dok su krediti javnom sektoru smanjeni 17%.
Depoziti kompanija povećani su u proseku 5,1%, a stanovništva 13,4%., dok su depoziti finansijskih institucija smanjeni 4,2%, a depoziti nerezidenata pali su 7,4% i činili 19,4% ukupnih depozita, u odnosu na 21,4% godinu dana ranije.
Evropska komisija ocenjuje da je bankarski sektor ostao stabilan i likvidan.
Veći budžetski prihodi
U prvih pet meseci 2026. godine budžetski prihodi povećani su 8,2% i bili su 2,1% iznad plana.
Tome je doprineo oporavak prihoda od doprinosa za penzijsko osiguranje, koji su porasli 22,6% i premašili plan za 8,6%. Poreski prihodi povećani su 4,9%, ali su bili 0,1% ispod plana.
Prihodi od PDV-a i akciza porasli su 5,1%, odnosno 5,5%, dok su prihodi od poreza na dobit pravnih lica povećani 4%, ali su ostali 3,6% ispod plana.
Budžetski rashodi porasli su 10,1%, ali su bili 7,7% niži od planiranih, dok su kapitalni izdaci bili 35% ispod plana, uprkos godišnjem rastu od 27%.
Rashodi za socijalne transfere povećani su 14,7%, a troškovi kamata 25,3%.
Budžetski deficit od januara do maja iznosio je 1,1% projektovanog BDP-a, dok je u istom periodu prošle godine ostvaren suficit od 0,6% BDP-a. Udeo javnog duga smanjen je na 59% BDP-a, sa 63,5% krajem 2025.
Na kraju marta državni depoziti, uključujući zlato, iznosili su 650,5 miliona evra, odnosno 7,6% BDP-a, što je manje nego krajem 2025, kada su iznosili 9,8% BDP-a.
Jačanje privredne aktivnosti u regionu
Evropska komisija ocenjuje da je privredna aktivnost na Zapadnom Balkanu ojačala u prvom kvartalu 2026. godine.
Uprkos nepovoljnom međunarodnom okruženju, prosečna ponderisana stopa privrednog rasta u regionu povećana je na 3,2%, sa 2,7% u prethodnom kvartalu, što predstavlja najbrži rast još od četvrtog kvartala 2024.
Ubrzanje je pre svega rezultat snažnijeg rasta u Srbiji, najvećoj ekonomiji regiona, gde je stopa rasta povećana sa 2,2% na 3,2%.
Rast je ubrzan u Crnoj Gori (sa 1,5% na 2,6%), dok je u Albaniji i Severnoj Makedoniji privredni rast blago usporio, ali je ostao visok i iznosio je 3,7%, odnosno 3,1%. U Bosni i Hercegovini rast BDP-a ostao je stabilan na 2,2%, ali je i dalje među nižim u regionu.
(EUpravo zato/eKapija)