Kako je sve izvesnije da će Crna Gora postati članica Evropske unije, to će postaviti presedan kada je reč o finansiranju proširenja. Time se uvodi još jedna komplikacija u već složenim pregovorima o sledećem budžetu Unije.
Evropska komisija je prošlog meseca predstavila finansijski paket za pristupanje Crne Gore, a ekonomski trošak je procenjen na 3,2 milijarde evra. Kako su iz EK opisali, to je manje od jednog evra po poreskom obvezniku u EU, odnosno, jeftinije od jedne kafe.
Međutim, iako bi finansijski teret bio minimalan u poređenju sa dugoročnim budžetom EU, vrednim skoro dve hiljade milijardi evra, uticaj Crne Gore na već veoma osetljive budžetske pregovore mogao bi da bude mnogo veći nego što njena veličina sugeriše.
"Očekuje se da će finansijski paket za Crnu Goru biti kontroverzan, ne toliko zbog iznosa novca koliko zbog samog principa", rekao je jedan diplomata EU za Euronews, pod uslovom da ostane anoniman.
Otkad se Hrvatska pridružila EU 2013. godine, proširenje EU je zapelo u ćorsokak.
Ipak, zvaničnici Evropske komisije ističu da je u poslednjih šest meseci ostvaren veći napredak nego tokom prethodnih deset godina.
Novi zamah je, sa druge strane, podstakao i zahteve za reformom procesa pristupanja, pri čemu nekoliko država članica predlaže uvođenje novih demokratskih garancija i postepene integracije za zemlje koje žele članstvo, poput Ukrajine.
Zbog toga je Crna Gora, za koju je pre nekoliko nedelja počela izrada pristupnog ugovora, postala svojevrsni test za to kako će izgledati naredni talas proširenja.
Glavne tačke sporenja
Glavno sporno pitanje biće način finansiranja dodatnih troškova koje bi ulazak Crne Gore doneo budžetu EU, bilo preraspodelom postojećih sredstava ili obezbeđivanjem novih izvora prihoda, a raspravljaće se i o posledicama po fondove Unije.
Programi finansiranja odražavaju različite političke prioritete država članica i predstavljaju jednu od glavnih tačaka sporenja u pregovorima o budžetu. Zemlje južne i istočne Evrope zalažu se za više sredstava za kohezionu i poljoprivrednu politiku, dok severne članice insistiraju da prioritet budu konkurentnost i odbrana.
Ako Crna Gora postane članica EU, bila bi takozvani "neto korisnik", odnosno dobijala bi više novca iz budžeta EU nego što bi u njega uplaćivala. Prema predlogu Evropske komisije, značajan deo sredstava za kohezionu i poljoprivrednu politiku dolazio bi iz novca koji je Crnoj Gori prvobitno bio namenjen kroz program "Globalna Evropa", instrument EU za razvojnu pomoć.
Drugim rečima, pošto Crna Gora više ne bi ispunjavala uslove za razvojnu pomoć, sredstva koja su joj već bila namenjena bila bi preusmerena na finansiranje poljoprivrede i regionalnog razvoja. Ostaje otvoreno pitanje kako bi se finansirali ostali programi.
Evropska komisija predlaže srazmerno povećanje sredstava namenjenih oblastima poput odbrane i konkurentnosti, sa ciljem „da se obezbedi da ne bude negativnog uticaja na sredstva planirana za EU-27.
Ne zna se još odakle bi taj dodatni novac došao. To bi zahtevalo ili nove prihode kroz poreze na nivou EU ili veće nacionalne doprinose država članica.
Zemlje koje su "neto platiše", poput Nemačke i Holandije, poznate kao fiskalno štedljive članice, zalažu se za smanjenje ukupnog budžeta EU kako bi nacionalni doprinosi ostali što manji. Zato će, najverovatnije, insistirati na preraspodeli postojećih sredstava, umesto na povećanju budžeta.
Iako je stvarni iznos zanemarljiv za nacionalne budžete, ovo pitanje moglo bi da postavi presedan za buduće pristupne ugovore.
Ishod bi mogao da obeshrabri i bogatije zemlje koje razmatraju članstvo, a koje bi od samog početka bile "neto uplatioci".
Island će, na primer, krajem avgusta održati referendum o tome da li treba ponovo otvoriti pregovore o pristupanju Evropskoj uniji, nakon što je 2015. godine suspendovao svoj zahtev za članstvo.
"Crna Gora postavlja presedan. Evropska unija će morati da bude dosledna u svim budućim procesima pristupanja. Pitanje iz kog budžetskog fonda će dolaziti novac biće veoma kontroverzno", rekao je još jedan izvor, direktno upoznat sa ovim pitanjem.
(EUpravo zato/Euronews)