Evropska komisija je u okviru najnovije procene reformskih programa ocenila da su Albanija, Crna Gora i Severna Makedonija ostvarile konkretan napredak u ključnim oblastima koje su uslov za isplatu sredstava iz Plana rasta za Zapadni Balkan.
Komisija je odobrila isplatu ukupno 158,9 miliona evra u okviru Instrumenta za reforme i rast, namenjenog jačanju ekonomskih i institucionalnih reformi u regionu. Sredstva su raspodeljena na tri zemlje - Albanija dobija 49 miliona evra, Crna Gora 44,2 miliona evra, dok Severna Makedonija dobija 65,7 miliona evra, javio je dopisnik EUpravo zato iz Brisela.
"Plan rasta pravi stvarnu razliku u svakodnevnom životu ljudi širom Zapadnog Balkana. U Albaniji je sve lakše pokrenuti i razviti posao. U Crnoj Gori, naučnici dobijaju veću podršku da inovativne ideje pretvore u konkretne proizvode. U Severnoj Makedoniji, studenti će imati bolji pristup modernoj IT opremi u učionicama," izjavila je komesarka za proširenje Marta Kos i dodala ovo pokazuje kako se reforme prevode u vidljive koristi za građane.
Kako je EU ocenila napredak zemalja Zapadnog Balkana?
U Albaniji su reforme obuhvatile unapređenje poslovnog okruženja, lakši pristup investicijama i inovacijama, kao i širenje dostupnosti finansiranja, posebno za startapove i kompanije u zelenom i digitalnom sektoru. Komisija je ocenila da ove mere jačaju konkurentnost i privlačnost zemlje za investitore.
"Od isplaćenih 49 miliona evra, 22,8 miliona evra biće prebačeno u državni budžet, dok su preostala sredstva dostupna za investicione projekte putem Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF), u skladu sa važećim procedurama odobravanja", navodi se u saopštenju Komisije.
U Crnoj Gori je fokus bio na jačanju istraživanja i inovacija, uključujući veću podršku naučnicima, preduzećima i istraživačkim institucijama, kao i dalji razvoj nacionalnog inovacionog ekosistema, što je ocenjeno kao važan korak ka modernizaciji ekonomije.
U Severnoj Makedoniji Komisija je posebno istakla reforme u obrazovanju, pre svega unapređenje finansiranja osnovnog i srednjeg obrazovanja, kao i mere za širenje pristupa digitalnoj infrastrukturi i IT opremi u školama.
Ukupna isplaćena sredstva u ovoj rundi iznose 49 miliona evra za Albaniju, 44,2 miliona evra za Crnu Goru i 65,7 miliona evra za Severnu Makedoniju, od čega se deo direktno usmerava u državne budžete, dok je ostatak namenjen investicionim projektima preko "Investment Framework for the Western Balkans".
Komisija naglašava da se sredstva iz ovog instrumenta odobravaju isključivo na osnovu ostvarenih rezultata, a ne unapred, pri čemu svaka zemlja mora da dokaže napredak u sprovođenju dogovorenih reformi kako bi dobila naredne tranše podrške.
Šta je Plan rasta za Zapadni Balkan?
Plan rasta za Zapadni Balkan, usvojen 2023. godine, ima za cilj da partnerskim zemljama omogući da iskoriste regionalne prednosti članstva pre nego što pristupe EU. Nastoji da integriše partnere u jedinstveno tržište EU, unapredi regionalnu ekonomsku saradnju, produbi reforme vezane za EU i poveća pretpristupno finansiranje. Ovo zauzvrat ubrzava proces proširenja i rast ekonomija partnera.
Plan je podržan od strane Mehanizma za reforme i rast, njegovog finansijskog instrumenta sa budžetom od 6 milijardi evra.
Svakih šest meseci, partneri izveštavaju o svom napretku u reformama sprovedenim uz podršku Mehanizma. Najnovije finansijsko saopštenje odnosi se na treći polugodišnji period izveštavanja, koji obuhvata reforme sprovedene do kraja decembra 2025. godine. Ukupno finansiranje izdato u okviru ovog instrumenta od 2024. godine iznosi 673,6 miliona evra.
Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) je ključan u sprovođenju Fonda za reforme i rast. U okviru Fonda usmerava 3 milijarde evra u vidu grantova i kredita za podršku prioritetnim investicijama u transport, energetiku, digitalni i ljudski kapital. Osnovan pre 15 godina, WBIF je zajednička finansijska platforma koja okuplja Evropsku komisiju, finansijske organizacije, države članice EU i Norvešku. Direktno doprinosi Globalnoj strategiji EU.
(EUpravo zato.rs)
