Evropski parlament je danas usvojio godišnje izveštaje o pet zemalja Zapadnog Balkana. Tokom debate pod nazivom "EU budućnost za Zapadni Balkan", poslanici su podržali evropsku perspektivu zemalja kandidata, posebno Crne Gore i Albanije, ali su istovremeno ukazali na postojeće probleme i izazove u svakoj od njih.
Izveštaje je prethodno usvojio Odbor za spoljne poslove (AFET) i to o Crnoj Gori, Albaniji, Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Kosovu*, a izveštaj o Srbiji trebalo bi da se nađe na dnevnom redu Parlamenta u julu.
Obraćajući se Parlamentu dan ranije, evropska komesarka za proširenje Marta Kos pohvalila je napredak Crne Gore i Albanije i ocenila da se ovaj zamah očekuje u svim zemljama Zapadnog Balkana.
"Danas postoji prozor prilike da se napreduje ka članstvu i podstičemo sve zemlje Zapadnog Balkana da ga iskoriste. Na samitu EU-Zapadni Balkan u Tivtu u Crnoj Gori, lideri regiona su jasno potvrdili da je evropski put njihov strateški prioritet. Evropska komisija želi da ide napred sa svima njima, ukoliko ispune svoje reformske obaveze i pokažu dovoljan stepen usklađenosti sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, kao i sa viznom politikom", navela je Kos.
Izvestilac Evropskog parlamenta za Crnu Goru, Marjan Šarec, rekao je tokom debate da je cilj završetka pregovora do kraja 2026. ambiciozan, ali ostvariv.
"Sprovođenje će biti najvažniji faktor. To se posebno odnosi na poglavlja 23 i 24, koja ostaju okosnica celog pristupnog procesa. Politički sistem sada se suočava sa izazovom ustavnih promena, za koje je potrebna dvotrećinska većina u parlamentu. Zato će postizanje dogovora biti ključno. Po mom mišljenju, platforma koju je predstavila opozicija predstavlja dobru osnovu za dalji dijalog", naveo je Šarec.
Tokom debate, izvestilac za Albaniju Andreas Šider nazvao je tu zemlju "drugim predvodnikom u procesu proširenja", ističući snažnu podršku članstvu u EU u Albaniji i ocenjujući da cilj završetka pristupnih pregovora do kraja 2027. više ne deluje kao san, već kao realna mogućnost.
Govoreći o aktuelnoj situaciji u Albaniji, Šider je naveo da turizam stvara radna mesta i pokreće ekonomski rast, ali samo dugoročno ako priroda i životna sredina ne budu žrtvovane u tom procesu.
"Evropska unija je uspostavila jasne standarde u ovoj oblasti, što predstavlja još jedan snažan argument za pristupanje Albanije EU. U tom kontekstu, siguran sam da će svi evropski pravni instrumenti, od procena uticaja na životnu sredinu do zakona o zaštiti ptica i drugih vrsta, biti u potpunosti poštovani", rekao je Šider.
Izvestilac za Severnu Makedoniju Tomas Vajs izjavio je da bi cilj Evropske unije trebalo da bude da svim zemljama Zapadnog Balkana ponudi punopravno članstvo. On je ocenio da su mnoge zemlje regiona, uključujući Severnu Makedoniju, pokazale napredak koji treba nagraditi kako bi se održala motivacija za dalje reforme, uz napomenu da je u Severnoj Makedoniji neophodna saradnja vlasti i opozicije radi sprovođenja potrebnih reformi.
Izvestilac za Bosnu i Hercegovinu Ondrej Kolar sa druge strane je ukazao na brojne probleme u toj zemlji.
"Kada govorim o sporom tempu reformi, kada govorim o nedostatku volje nekih zvaničnika da sprovedu ono što je potrebno, to je nešto što mi ne možemo da uradimo umesto njih. Mi možemo da ponudimo pomoć, možemo da damo smernice, ali oni moraju da isporuče rezultate. Iskreno govoreći, pravosudni sistem je veoma slab, reforme su spore, sloboda medija je na veoma niskom nivou, a civilno društvo je u stagnaciji", naveo je Kolar.
Dodao je da je zabrinjavajuće što građani BiH koji žele da žive u EU to čine tako što napuštaju zemlju, jer ne vide svoju budućnost u njoj.
Izvestilac za Kosovo* Riho Teras ocenio je da je važno da Kosovo dobije status kandidata za članstvo u EU, ističući da je politička situacija u zemlji poslednjih godina otežana čestim izborima i stalnom kampanjom, što usporava rad institucija. Naveo je da je ostvaren napredak u pojedinim oblastima, uključujući Instrument za reforme i rast, ali da su reforme u drugim segmentima i dalje nedovoljne, posebno kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine koji je u zastoju.
(EUpravo zato.rs)
