Tema proširenja Evropske unije ponovo je ove nedelje dospela u fokus evropskih političkih razgovora. Iz poruka koje evropski zvaničnici šalju sa različitih adresa može se zaključiti da postoji zajednički stav - rat u Ukrajini, odnosi između Evrope i SAD, jačanje kineskog uticaja i sve izraženiji bezbednosni izazovi ukazuju na potrebu za snažnijom saradnjom i povezivanjem sa zemljama van granica Evropske unije.
Dok su prognoze za Crnu Goru najsvetlije i gotovo na nedeljnom nivou stižu izjave o tome da je sasvim izvesno da će postati 28. članica EU, pitanje je koliko će ostali biti u "evropskoj čekaonici".
Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije kaže da postoje različite škole mišljena kada je reč o Evropskoj uniji. Engleska škola je za diferencijaciju, integraciju različitim brzinama i pristup prema kojem svako ide svojim tempom, dok francuska škola govori da je snaga EU u njenom jedinstvu.
"Moja škola je francuska škola. Ne možete da imate diferencirano unutrašnje tržište, ili ga imate ili ne. Britanska škola je dovela do izlaska Ujedinjenog Kraljevstva iz EU. Uvek se govori o tome da je moguća diferencijacija i različiti nivoi, Evropska politička zajednica je osnovana i šta s tim? To je dobra pričaonica, ali nema konkretnog spektakularnog rezulata", naveo je Zečević za RTS.
Očekuje da će Evropska unija primiti Crnu Goru 2028, a do 2030. možda i Albaniju, u zavisnosti od toga kakvo stanje bude u toj zemlji koja je opterećena organizovanim kriminalom.
"Posle će im biti cilj da prime Ukrajinu i Moldaviju jer su geostrateški važne za njih", očekuje Zečević.
Istoričar Bogdan Živković smatra da je izvestan samo ulazak Crne Gore u Evropsku uniju.
"Imali smo 13 godina bez proširenja, koje je važno za EU da pokaže svoju snagu i privlačnost. I to ne da nije bilo proširenja, već je Ujedinjeno Kraljevstvo i istupilo. Crna Gora je mala ekonomija, ima malu radnu snagu i neće opteretiti budžet EU. Može se uklopi, ali to je propagandni potez, niko nas ne može ubediti da je Crna Gora više iskoračila u reformama od Srbije, BiH, Albanije. Mislim da ćemo svedočiti sigurnom članstvu Crne Gore, a svi ostali ćemo biti u čekaonici", naveo je Živković.
Značaj punopravnog članstva
Više puta se čulo da je potrebno da se EU reformiše kako bi mogla da primi nove članice, ali od rata u Ukrajini čuje se da je EU ipak spremna.
Zečević u tom kontekstu ističe da je bilo inicijativa da se pređe na odlučivanje kvalifikovanom većinom, a da jednoglasno odlučivanje bude izuzetak.
"Mađarska, Slovačka i druge zemlje zazirale su od kvalifikovane većine kako ne bi ostale u manjini i bile onemogućene da blokiraju određene odluke. To im je služilo i da izvuku sredstva, Orban je govorio da će pristati na sankcije ako im deblokiraju sredstva. Na kraju do te reforme nikad nije došlo", naveo je Zečević.
Komentarišući predlog predsednika Aleksandra Vučića i albanskog premijera Edija Rame o zajedničkom prijemu u EU, odnosno da Srbija i Albanija budu deo unutrašnjeg tržišta i Šengena, ali bez prava veta i prava glasa, Zečević kaže da bi taj predlog rešio konkretne stvari. Napominje da, ipak, punopravno članstvo ima mnogo prednosti.
"Članstvo u EU ima mnogo prednosti i komfora za građane i ekonomski razvoj. Vučić kaže da se Hrvatska mnogo razvija i da je uspešna. Tako je jer dobija milijarde, a mi dvesta miliona", rekao je Zečević.
(EUpravo zato.rs/RTS)
