Pitanje proširenja Evropske unije našlo se među ključnim temama sastanaka u Briselu, kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao sa čelnicima EU. Posebnu pažnju javnosti i evropskih medija izazvala je njegova najava uoči odlaska u Brisel, da će Evropskoj komisiji i Evropskom savetu predložiti zajednički prijem zemalja Zapadnog Balkana u EU, kao jedinstven paket članstva.
Ova izjava otvorila je široku raspravu o tome koliko je takav koncept realan, da li ima istorijski presedan i kako se uklapa u dugogodišnju praksu proširenja Unije.
Kako je sam Vučić rekao, razlog za takav predlog je stabilnost i logika regionalne integracije, "ako se primi jedna ili dve zemlje, a druge ostanu van, kako će se rešavati otvorena pitanja i granice u regionu?" ali reakcija iz Brisela bila je neutralna: evropski lideri su saslušali predlog, ali nije usledila konkretna podrška ili obavezujuća reakcija.
Šta znači zajednički prijem zemalja u EU?
Na prvi pogled, Vučićev predlog može delovati kao logičan nastavak integracije Zapadnog Balkana, regiona koji decenijama teži članstvu u EU kao mehanizmu stabilnosti, pravne sigurnosti i ekonomskog razvoja. Međutim, iz ugla evropskih procedura i dosadašnje prakse, ovakav “paket pristupanja” nije standardan model i nema istorijski presedan direktno primenjiv za ceo Zapadni Balkan.
Evropska unija se do sada širila kroz talase pristupanja, ali nikada kao formalni regionalni "paket" za više susednih zemalja samo zato što pripadaju istom geografskom području. Širenje EU jeste bilo grupisano u talase, ali svaka država je individualno pregovarala i ispunjavala kriterijume (tzv. Kopenhagen kriterijumi), te je pristupanje uslovljeno političkim, ekonomskim i pravnim standardima, a ne samo teritorijalnim ili regionalnim principima.
Kratak pregled dosadašnjih talasa proširenja EU
Proširenje Evropske unije odvijalo se kroz više talasa, pri čemu su neke zemlje ulazile zajedno, ali nikada kao jedinstven regionalni paket. Prvi veliki talas dogodio se 1973. godine, kada su Velika Britanija, Irska i Danska istog dana postale članice EU, dok je Norveška odustala nakon negativnog referenduma. Iako se ovo često koristi kao primer zajedničkog pristupanja, reč je o grupisanju zemalja koje su nezavisno ispunile uslove članstva, a ne o prijemu jednog geografskog regiona.
Nakon toga, 1981. godine EU se proširila ulaskom Grčke, kao individualnog kandidata. Sledeći značajan talas usledio je 1986., kada su Španija i Portugal zajedno pristupile Uniji (iberijsko proširenjem). U 1995. godini primljene su Austrija, Švedska i Finska, (nordijsko proširenje), ali ni ovde nije reč o jedinstvenom regionalnom paketu kakav bi predstavljao Zapadni Balkan.
Najveće proširenje u istoriji EU dogodilo se 2004. godine, kada je čak deset zemalja, uglavnom iz centralne i istočne Evrope, uključujući Poljsku, Mađarsku, Češku, Slovačku, Sloveniju i baltičke države, uz Maltu i Kipar, ušlo u Uniju u jednom talasu, nakon višegodišnjih individualnih reformskih procesa.
Dve godine kasnije, 2007. godine, Bugarska i Rumunija takođe su istog dana postale članice EU. Poslednje proširenje desilo se 2013. godine, kada je Hrvatska postala članica kao jedina zemlja u tom ciklusu, bez pratećeg grupe država.
Ovaj istorijski pregled jasno pokazuje da je EU više puta primala veći broj zemalja istovremeno, ali uvek kao rezultat njihovog zasebnog napretka i ispunjavanja kriterijuma, a ne kao unapred definisan regionalni paket što ideju o zajedničkom ulasku Zapadnog Balkana čini politički zanimljivom, ali proceduralno netipičnom.
Drugim rečima, zajedničko članstvo Zapadnog Balkana kao političkog bloka bi bio novitet ne zato što je potpuno zabranjeno, već zato što bi zahtevalo da sve zemlje ispune uslove pristupanja u istom trenutku, što je u praksi izuzetno teško.
Zašto je takav predlog problematičan u realnosti?
Ovakav predlog nije u praksi lak za realizaciju zbog različitih faza pregovora zemalja Zapadnog Balkana Države regiona se nalaze u različitim fazama pristupnog procesa:
· Crna Gora i Srbija vode pregovore (mada sa različitim brzinama);
· Albanija i Severna Makedonija su otvorile pregovore, ali im još nije dodeljen završni status;
· Bosna i Hercegovina je kandidat, ali pregovori još nisu značajno napredovali;
· Kosovo* ima problem međunarodnog priznanja koji dodatno komplikuje igru.
Da bi postala članica, svaka država mora ispuniti standarde i sprovesti reforme u celini i to u oblasti vladavine prava, borbe protiv korupcije, zaštite manjina, funkcionalnosti pravosuđa, održivosti ekonomije.
Ovi kriterijumi su identični za sve države koje žele da postanu članice i njima se pristupa individualno, kroz pregovore koji mogu da traju godinama.
Kako su lideri EU reagovali na ideju o zajedničkom prijemu Zapadnog Balkana u EU?
Predlog predsednika Srbije da Zapadni Balkan uđe u EU zajedno jeste ambiciozan i signalizira volju za zajedničkom evropskom budućnošću regiona, složni su stručnjaci, ali ne i praktično ugovorno obavezujući.
Predsednik Srbije rekao je u izjavi nakon sastanka, da je predložio u razgovoru sa predsednicom Evropske komisije Fon der Lajen i evropskim zvaničnicima da ceo Zapadni Balkan zajedno uđe u EU, navodeći da su ga, kada je na sastanku izneo tu ideju, saslušali kao pristojni ljudi.
"Nismo o tome pričali možda ni dva minuta, ja sam to izneo kao svoju ideju, nacrtao, pokazao zašto to mislim, ali ništa više od toga. Saslušali su me kao pristojni ljudi, nisu ništa rekli po tom pitanju", rekao je Vučić.
Kako kaže, predložio je nešto što "misli da je odgovorno i mudro, jer ako razmišljate samo o sebi i ne vidite komšiju kom ne ide najbolje, nema napredovanja".
"Ja sam govorio to iz racionalnih razloga, ne iz iracionalnih ili političkih, ne zato što će neko pre nas da bude, nego zbog toga što mislim da je to najbolje rešenje. Predložio sam da imamo otvorene granice, to bi olakšalo stanovnicima balkanskih zemalja da prelaze granice. Nisam rekao da mi svi čekamo svi zajedno, nego da svi mi na vreme ili pre vremena budemo deo EU. Zašto je to nekome zasmetalo? Zašto neko treba da bude, a neko ne treba da bude", upitao je Vučić.
Ipak, ako bi Brisel bio otvoren za ovu ideju, on ne može promeniti osnovna pravila pristupanja EU bez saglasnosti svih država članica i bez ispunjavanja svih kriterijuma.
Istorijski gledano, Evropska unija jeste prihvatala grupe država istog dana, ali svaka od njih morala je prethodno individualno ispuniti uslove. Ideja o paketu regionalnog ulaska Zapadnog Balkana bi bila novitet — iako u skladu sa proevropskom vizijom stabilnog, integrisanog evropskog kontinenta, ona se suočava sa realnim proceduralnim i političkim preprekama.
U praksi, EU i dalje insistira na individualnim pregovorima, ispunjavanju kriterijuma i postepenom približavanju, kako bi proširenje ostalo kredibilno i održivo.
(EUpravo zato.rs)
