Proširenje Evropske unije dobija na zamahu poslednjih meseci, a proces se odvija stabilnim tempom. Evropska komisija se približava završetku pregovora o članstvu sa Crnom Gorom, a Savet bi uskoro mogao da osnuje radnu grupu za izradu pristupnog sporazuma.
Albanija, drugi favorit, takođe se nada članstvu u EU do 2030. godine. Komisija bi uskoro mogla da objavi pozitivnu ocenu reformi vladavine prava, čime bi se otvorila završna faza pregovora sa Tiranom.
Međutim, ono što danas izgleda kao dobra vest, sutra bi moglo da postane veliki problem za evropske kreatore politika.
"Samo je pitanje vremena kada će krajnje desni populisti u Francuskoj, Nemačkoj ili Holandiji početi da koriste strahove od migracija kako bi povećali svoj već značajan izborni rezultat. Od dva favorita, Albanija je posebno izložena zbog hroničnih problema sa korupcijom i organizovanim kriminalom. Ipak, ni Crna Gora, mnogo manja zemlja sa oko 600.000 stanovnika, nije imuna na negativan publicitet. Ratifikacija neće biti laka. U Francuskoj, na primer, postoji ustavna odredba koja zahteva ili tropetinsku većinu u oba doma parlamenta ili referendum, što je ostatak ranijih pokušaja da se blokira Turska", navodi se u tekstu objavljenom na carnegieendowment.org.
Ono što Crna Gora i Albanija, kao i ostatak Zapadnog Balkana, treba da urade jeste da predstave pozitivan slučaj za svoje članstvo. Geopolitički argumenti neće biti dovoljni. Umesto toga, kandidati treba da naglase svoj konkretan doprinos evropskoj bezbednosti i blagostanju. Treba da se predstave kao neto dobitak za Uniju, a ne kao teret.
Ova poruka treba da bude usmerena ne samo ka Briselu, već i ka ključnim državama članicama.
Prvo, u oblasti odbrane, Severna Makedonija, Crna Gora i Albanija su već članice NATO-a. One doprinose trupama u borbenim grupama u Letoniji i Bugarskoj, učestvuju u zajedničkim vežbama i poslale su opremu u Ukrajinu. Takođe učestvuju u mirovnim misijama na Kosovu i u Bosni, koje vode NATO i EU, kao i u misijama Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike širom sveta. Iako su njihove vojske male, ove zemlje mogu dodatno povećati angažman i time rasteretiti zemlje EU na istočnom krilu i u Ukrajini.
Kandidati treba da učestvuju u evropskoj modernizaciji i jačanju odbrane. Tri NATO članice su se obavezale da povećaju vojnu potrošnju sa oko 2 posto na 3,5 posto BDP-a do sredine 2030-ih i imaju bezbednosna partnerstva sa EU, što im omogućava učešće u evropskim odbrambenim programima.
Zapadni Balkan već ima određenu vojnu industriju, ali je za dalji razvoj potrebna modernizacija i ulaganje u specijalizovanu infrastrukturu. Zbog svog geografskog položaja, region može dodatno doprineti evropskoj bezbednosti, posebno kroz saobraćajne koridore koji povezuju Jadran i Crno more, a koji su važni za brzo prebacivanje trupa i opreme ka istočnom delu Evrope.
Zapadni Balkan i zelena tranzicija
Pored toga, Zapadni Balkan treba da istakne svoj značaj za zelenu tranziciju. Albanija i Crna Gora su lideri u dekarbonizaciji, a Albanija je jedna od retkih zemalja na svetu gde skoro 100 posto energije dolazi iz obnovljivih izvora, hidroenergije. U Crnoj Gori takođe dominiraju obnovljivi izvori, pri čemu hidroenergija čini 48 posto, vetar 9 posto, a solarna energija 2 posto. Crna Gora je jedina zemlja kandidat koja ima nacionalni sistem trgovine emisijama u skladu sa EU pravilima.
To ne znači da ostatak regiona zaostaje, naprotiv. Između 2024. i 2025. godine Srbija je povećala kapacitet obnovljivih izvora za 11 posto, dostižući 4 gigavata, što je jednako učešću uglja u njenoj energetskoj strukturi.
Brzi rast zelene energije jača otpornost, ali i otvara mogućnosti za ekonomski razvoj i inovacije. Turizam, koji je istorijski trpeo zbog nestanaka struje tokom letnje sezone, zavisi od jeftine i stabilne energije. Koristiće i proizvodnja, uključujući i odbrambenu industriju. Ali najveći potencijal ima IT sektor, posebno energetski zahtevni data centri, ključni za razvoj veštačke inteligencije. Vlade su spremne da pomognu, uključujući digitalizaciju javnih usluga, poboljšanje povezanosti i podsticaje za strane investitore. Niži troškovi zemljišta i rada, zajedno sa integracijom u EU i usvajanjem digitalnog zakonodavstva, predstavljaju prednost Zapadnog Balkana.
Sve to može pretvoriti region u alternativu EU data centrima i povećati produktivnost i inovacije širom Evrope.
Na kraju, da bi iskoristili ove mogućnosti, balkanske vlade treba da ubrzaju napore za ulazak u jedinstveno tržište EU. Treba da se fokusiraju na institucionalne reforme i prekograničnu povezanost. Mali i fragmentisani nacionalni tržišni sistemi nisu konkurentni niti privlačni za strateške investitore.
Ipak, to ne sprečava Zapadni Balkan da pristupanje EU predstavi kroz prizmu konkurentnosti, što je i agenda koju EU sve više naglašava nakon Dragijevog izveštaja iz 2024. godine. Što je jasniji njihov doprinos evropskoj otpornosti i rastu, to je teže opravdati njihovo dalje čekanje.
Postoji i pozitivan scenario u kojem Crna Gora i Albanija ulaze zajedno sa Islandom, čije članstvo ima široku podršku. Ali isto tako mogu biti povezane sa politički mnogo težim procesima pristupanja Ukrajine i Moldavije, koji dominiraju debatom. Zato ne mogu ostati pasivni kandidati. Da bi ispunile cilj 2030. godine, moraju da pokažu, u Briselu i ključnim državama članicama, da njihovo članstvo jača bezbednost, konkurentnost i koheziju Evrope.
(EUpravo zato.rs)
