Poslanik u Evropskom parlamentu iz Litvanije, Petras Auštrevičius (Obnovimo Evropu) i izvestilac za strategiju proširenja u intervjuu za portal EUpravo zato poručio je da je proširenje EU strateška investicija u evropski projekat i da Unija više nema vremena za odlaganje odluka.
Prema njegovim rečima, EU mora istovremeno da sprovede sopstvene reforme i ubrza integraciju zemalja kandidata, upozoravajući da bi u suprotnom mogla da izgubi geopolitički uticaj u regionu.
Auštrevičius je u razgovoru sa našim dopisnikom, uoči plenarne sednice u Strazburu na kojoj se raspravljalo o strategiji proširena EU, poručio da Zapadni Balkan ima realnu šansu da postane deo Evropske unije do 2035. godine, ali naglašava da će tempo pristupanja zavisiti pre svega od sprovođenja reformi, političke stabilnosti i dobrosusedskih odnosa u samom regionu.
"Mislim da Zapadni Balkan ima veoma dobru šansu. Ali to mora da bude praćeno stvarnim reformama, političkom konsolidacijom i dobrim susedskim odnosima. Naglašavam, dobri susedski odnosi nikada neće biti zaboravljeni. Dakle, mnogo toga zavisi od unutrašnje agende. Mogu vam reći da što više argumenata na domaćem planu imate za svoju spremnost, to ćete dobiti pozitivniji odgovor od Evropske unije", rekao je on za naš portal i dodao da će region imati podršku Evropskog parlamenta.
Koliko su zemlje kandidati spremne za EU?
Auštrevičius istakao je da je proširenje Evropske unije strateška investicija u projekat evropskog ujedinjenja koji još nije završen. On je naglasio da Evropska unija ne može stalno da odlaže odluke i da se mora ići od reči ka delima, ka pregovorima i integraciji.
Takođe je upozorio da države članice nisu spremne za reforme, a vreme ne čeka, te da bi odlaganje moglo ugroziti strateške investicije i spremnost kandidata.
"Ne možemo stalno da razgovaramo i razgovaramo bez donošenja odluka, jer ponekad vreme postaje teret, a ne prednost. Zato treba da krenemo napred, od reči ka delima, ka pregovorima, ka integraciji, a Evropska unija mora da se menja. Proširenje je dobar povod za unutrašnje reforme", izjavio je.
Auštrevičius je naveo da države članice "nisu spremne" i da "Evropski parlament već neko vreme poziva na reforme, ali da među mnogim članicama još nema spremnosti".
"Svaka država na svetu živi u okviru 24 sata. Evropska unija nema 26 ili 30 sati. Ako sada ne uradimo stvari kako treba, upropastićemo naše strateške investicije, a zemlje kandidati će biti manje spremne za reforme, pa čak možemo i strateški da izgubimo. Ako ne mi, Rusija pruža takozvanu ruku saradnje. Da li je to za nas u redu? Da li smo spremni da gledamo intervencije trećih zemalja u unutrašnje poslove Evrope? Mislim da nismo," dodao je poslanik.
Debata o izveštaju i strategiji o proširenju EU
U Strazburu je 10. marta održana plenarna sednica na kojoj evroposlanici raspravljaju o izveštaju Evropskog parlamenta o strategiji proširena EU, čiji je poslanik iz Litvanije Petras Auštrevičius (Obnovimo Evropu).
Izveštaj o strategiji proširenja, u kojem se ističe da taj proces mora ostati zasnovan na zaslugama i da može podrazumevati zamrzavanje pregovora o pristupanju u slučaju nazadovanja, usvojen je u januaru u Spoljnopolitičkom odboru EP (AFET), a posle sutrašnje rasprave glasanje o izveštaju zakazano je za sredu.
U dokumentu se takođe navodi da proces proširenja podleže strogim uslovima, povezanim sa napretkom u ostvarivanju osnovnih principa proširenja - vladavine prava, uključujući borbu protiv korupcije i nezavisnost pravosuđa, demokratije i osnovnih vrednosti.
"Izveštaj ističe da proces mora ostati zasnovan na zaslugama i reverzibilan, pri čemu se zemlje procenjuju na osnovu poštovanja Kopenhaških kriterijuma i usklađenosti s pravnim tekovinama EU. Naglašava se da ne može biti prečica, posebno kada su u pitanju vrednosti i osnove, i da nazadovanje predstavlja razlog za zamrzavanje ili poništavanje pregovora o pristupanju", navodi se u dokumentu.
Šta piše u izveštaju?
Parlament je u izveštaju pozvao Evropsku komisiju da osnuje monitoring grupu za praćenje sprovođenja reformi u klasteru Osnove. Takođe se poziva da se uradi evaluacija politike proširenja kako bi se procenilo zašto su neke zemlje postigle ograničen napredak u donošenju ili sprovođenju zakona.
AFET je u svom izveštaju o strategiji proširenja EU pohvalio Crnu Goru i Albaniju za njihov značajan napredak. Osim Zapadnog Balkana, pohvale su dobile Ukrajina, za otpornost i posvećenost putu ka EU i Moldavija, za odlučno napredovanje na ovom putu.
(EUpravo zato.rs)
