Pristup Crne Gore Evropskoj uniji bio bi način da Evropa dokaže verodostojnost i sposobnost da sprovede proces proširenja, sa malim rizikom, ali velikim učinkom, ocenio je briselski Evropski centar za politiku (European Policy Centre, EPC).
U analizi "Pristupanje Crne Gore EU: Vodič za Uniju o izgradnji poverenja", EPC navodi da nema rasta bez nelagodnosti, nema verodostojnosti bez ispunjavanja obećanja i nema liderstva bez kompetentnosti.
"Da bi se izborila s trenutnim geopolitičkim olujama i pripremila za buduće šokove, Evropska unija mora sazreti, popraviti svoj ugled i otresti prašinu sa svog autoriteta. Zadatak koji je pred njom zastrašujući je, u skladu s težinom trajne višestruke krize, i zahtevaće uporan napor u svim oblastima politika i na svim nivoima odlučivanja", piše u analizi.
Ipak, kako se dodaje, strateške pobede mogu učiniti taj izazov manje zastrašujućim, a jedna od takvih prilika jeste pristupanje Crne Gore do kraja trenutnog političko-institucionalnog ciklusa.
"Ulaganjem potrebnog političkog i tehničkog kapitala kako bi zemlja postala članica Unije do 2029. godine, EU bi pokazala da može da izađe iz svoje zone komfora, ispuni preuzete obaveze i deluje s ciljem – praktično uvežbavajući samouvereno i kompetentno liderstvo koje će joj biti potrebno u godinama koje dolaze", smatraju analitičari EPC-a.
Podsećaju da proširenje zauzima posebno mesto u širem okviru evropske integracije i dugo je služilo kao mehanizam kroz koji se unutrašnja stabilnost i spoljašnja transformacija međusobno osnažuju, ali je u dve decenije koje su prethodile ruskom ratu protiv Ukrajine, taj proces stagnirao.
Politička oklevanja među državama članicama često su, prema EPC-u, prevagnula nad obavezama preuzetim prema zemljama kandidatima, čak i dok su uslovi postajali sve detaljniji i zahtevniji, prenose Vijesti.
"Ruska invazija na Ukrajinu u punom obimu 2022. godine ponovo je probudila geopolitičku dimenziju proširenja. Status kandidata za Ukrajinu i Moldaviju, obnovljeni angažman na Zapadnom Balkanu i novo interesovanje za susedstvo uneli su zamah koji nije viđen godinama", ocenio je EPC.
Proširenje je, kako dodaju, ponovo postalo sredstvo za artikulisanje evropske uloge u osporenom međunarodnom poretku – i potvrđivanje opredeljenosti za stabilan, demokratski kontinent.
Poručuju da je ipak, istinska mera te namere ostvarenje proširenja.
"Među sadašnjim kandidatima, Crna Gora pruža najjasniju priliku da se retorika pretoči u konkretan napredak. Od otvaranja pregovora o pristupanju 2012. godine, zemlja je izgradila solidan reformski bilans i predstavlja upravljiv, na zaslugama zasnovan test sposobnosti EU da odlučno deluje – naročito u poređenju s kompleksnijim, dugoročnim izazovima na istočnom krilu. Način na koji EU odgovori oblikovaće ne samo budućnost Crne Gore, već i šireg Zapadnog Balkana, verodostojnost politike proširenja i sposobnost Unije da pokaže liderstvo primereno njenim globalnim odgovornostima", navodi se u analizi.
Navodi se da Crna Gora i dalje ostaje najnapredniji kandidat za članstvo u EU, s otvorenih 33 pregovaračkih poglavlja i sedam privremeno zatvorenih. U junu 2024. godine, pozitivan Privremeni izveštaj o proceni merila (IBAR) Evropske komisije "potvrdio je da je zemlja ispunila ključne standarde vladavine prava u poglavljima 23 i 24, prva kandidatkinja kojoj je to pošlo za rukom, što predstavlja odlučan korak ka završnoj fazi pregovora".
Vlada je, podseća EPC, usvojila sveobuhvatne reforme pravosuđa i borbe protiv korupcije, uključujući izmene zakona o sudstvu, izborima i slobodi medija.
"Ove mere odgovaraju na ranije zabrinutosti EU u vezi s institucionalnom nezavisnošću i transparentnošću i prate se kroz pojačane mehanizme nadzora", piše u analizi.
Na osnovu ovog napretka, Crna Gora, kako se dodaje, ima za cilj da do kraja 2025. zatvori dodatnih pet pregovaračkih poglavlja, o poljoprivredi, ribarstvu, slobodi kretanja kapitala, privrednom pravu i pravu poslovnog nastanjivanja i slobodi pružanja usluga.
Iz EPC-a poručuju da bi postizanje toga cilja dovelo ukupan broj zatvorenih poglavlja na 12 – prag koji se smatra dovoljnim da Savet EU formira radnu grupu za izradu Ugovora o pristupanju Crne Gore.
Crna Gora mora da nastavi sa reformama
EPC poručuje da Crna Gora mora da zadrži tempo reformi, posebno u pravosuđu, javnoj upravi i borbi protiv korupcije, jer će se uspeh merenjem rezultata, a ne donošenjem zakona.
Nastavak saradnje sa EU misijama, transparentnost u imenovanjima i napredak u slučajevima visoke korupcije ključni su da se države članice ubede u trajnost reformi.
Da bi članstvo 2029. bilo ostvarivo, Crna Gora treba da zatvori sva pregovaračka poglavlja do 2027. godine, čime bi se obezbedilo dovoljno vremena za ratifikaciju. Politička stabilnost i stvaranje trajnih koalicija oko evropske agende biće presudni za uspešan završetak pregovora.
EU bi trebalo da nastavi da podržava Crnu Goru kroz IPA III fondove i sprovođenje reformi definisanih u IBAR-u.
Ukazuju ipak da nekoliko oblasti i dalje zahteva napredak.
"Nezavisnost pravosuđa poboljšana je na papiru, ali i dalje postoji nedostatak kapaciteta i sprovođenja. Napredak u borbi protiv visoke korupcije i slobodi medija je delimičan, dok se reforma javne uprave suočava s problemom politizacije pri imenovanju visokih funkcionera. Primena često zaostaje za zakonodavstvom, ograničavajući uticaj reformi na poverenje građana i efikasnost institucija. Česte promene vlada od 2020. godine narušile su političku stabilnost i institucionalno pamćenje", piše u analizi.
Ipak, kako se dodaje, formiranje sadašnje vlade 2023. godine, koja trenutno uživa dvotrećinsku parlamentarnu većinu, počelo je da vraća predvidljivost.
"Kao članica NATO-a od 2017. godine, Crna Gora je čvrsto usidrena u evroatlantski bezbednosni okvir. Potpuno se usklađuje s Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući sve režime sankcija, i aktivno učestvuje u Berlinskom procesu i regionalnim okvirima povezivanja", navodi se.
Crna Gora ekonomski relativno stabilna
Ekonomski gledano, Crna Gora uživa relativnu stabilnost, navodi EPC. Rast BDP-a ostao je iznad proseka Zapadnog Balkana, inflacija je oslabila nakon postpandemijskih vrhova, a javni dug se smanjuje.
"U poređenju sa susedima, Crna Gora ima viši nivo trgovinske i finansijske integracije s EU, što odražava dubinu njene ekonomske usklađenosti. Korišćenje evra kao zakonskog sredstva plaćanja osigurava monetarnu stabilnost i olakšava pristup tržištima EU", piše u analizi.
Podseća se da Reformska agenda, razvijena zajedno s novim Planom rasta EU za Zapadni Balkan, dodatno usklađuje nacionalne politike s principima jedinstvenog tržišta i dvostruke – zelene i digitalne – tranzicije.
"Crna Gora trenutno ima najviši regionalni rezultat u sprovođenju reformi (88%) prema Planu rasta. Sa više od 60% svoje električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora, Crna Gora predvodi region u energetskoj tranziciji. Novi zakoni o energetskoj efikasnosti, modernizaciji tržišta i prekograničnim interkonekcijama s Italijom dodatno pokazuju njeno približavanje standardima EU", smatra EPC.
Podsećaju da javna podrška članstvu u EU ostaje među najvišima u regionu, konstantno između 70 i 75%.
"Uprkos političkoj fragmentaciji, glavne partije i dalje dele taj cilj, omogućavajući da se reforme nastave i pored nestabilnosti koalicija", kažu analitičari EPC.
(EUpravo zato.rs)
