Ruminija i Bugarska, članice Evropske unije i NATO-a, delomično su postale deo Šengenske zone u martu kada su im ukinute kontrole u vazdušnim i morskim lukama.
Poverenica za unutrašnja pitanja Johanson je u Evropskom parlamentu u Strazburu potvrdila je nedavnu najavu mađarskog predsedništva da će Rumuniji i Bugarskoj od 1. januara 2025. najverovatnije biti ukinute i kopnene kontrole.
"Uverena sam da će Rumunija i Bugarska od početka iduće godine imati sve pogodnosti šengenskog prostora", kazala je Johanson.
"Veliko postignuće"
Švedska političarka naglasila je da je to veliko postignuće jer pitanje proširenja šengenskog prostora pet godina nije bilo na agendi, a Hrvatska, Bugarska i Rumunija su bile "zaglavljene u čekaonici" iako su bile spremne za pridruživanje.
Hrvatska je punopravna članica postala 1. januara 2023. godine.
Johanson očekuje da će ministri odobriti punopravni ulazak ovih zemalja u šengenski prostor na Veću Evropke unije za pravosuđe i unutrašnje poslove u decembru u Budimpešti.
Naglasila je da su to zaslužile i zbog konkretnih mera uvedenih na spoljnim granicama unije, čime je broj ilegalnih migranata pao za 80 posto.
Rumunija i Bugarska na važnim rutama za ilegalnu trgovinu
Ove zemlje nalaze se na važnim rutama za ilegalnu trgovinu oružjem, drogom i ljudima, ali Evropska komisija ranije je rekla da je nakon detaljne istrage utvrdila da ispunjavaju sve uslove za članstvo u zoni slobodnog putovanja.
Ranije su se tome najviše protivile Holandija i Austrija.
Hrvatska zastupnica Sunčana Glavak u raspravi je rekla kako je puno pristupanje Rumunije i Bugarske "pitanje pravednosti" i da je ono "od strateške važnosti za EU".
Kazala je da je njihov put bio "dug i pun izazova, pa i onih političkih" ali i da su tehničke uslove one ispunile još 2011. godine.
"Kao Hrvatica dobro razumem šta će to značiti za vaše građane", zaključila je Glavak.
(M.A./EUpravo zato/index.hr)
