Protest je ujedinio opoziciju, uključujući liberalnu Progresivnu Slovačku, Slobodu i solidarnost i konzervativne demohrišćane koji su saglasni u jednom da je Fico pretnja demokratiji.
Hiljade demonstranata okupilo se u glavnom gradu Slovačke na 35. godišnjicu početka Baršunaste revolucije koja je okončala deceniju komunističke vladavine u bivšoj Čehoslovačkoj.
Oni su protestovali protiv politike populističkog premijera Roberta Fica.
"Vlada nam oduzima slobodu i demokratiju“, pisalo je na transparentu u masi.
"Slovačka jeste i biće deo zapadne civilizacije“, rekao je okupljenima u centru Bratislave konzervativni politički veteran František Mikloško, koji je bio jedan od slovačkih lidera 1989. godine.
"Ne želimo da nas neko gura prema Moskvi", bio je još jedan od transparenata koje su nosili demonstranti.
Lider Slobode i solidarnosti Branislav Groling rekao je da Fico vodi zemlju autoritarno kao režimi u Rusiji i komunističkoj Kini.
Mihal Šimečka, predsednik Progresivne Slovačke, koja je trenutno najpopularnija stranka u zemlji, rekao je da će opozicija učiniti sve što je potrebno da zaštiti slobodu i demokratiju.
"Slovačka jeste i biće nacija slobodnih ljudi. I slobodni ljudi neće ćutati", rekao je on.
Fico i njegova levičarska partija Smer pobedili su na prošlogodišnjim parlamentarnim izborima na proruskoj i antiameričkoj platformi.
Njegova vlada je sprovela plan za reviziju javnog emitovanja, što bi, kako su kritičari rekli, dalo vladi potpunu kontrolu nad javnom televizijom i radiom.
To je, zajedno sa potezom za izmenu krivičnog zakona i eliminisanjem specijalnog tužioca za borbu protiv korupcije, navelo protivnike da se zabrinu da će on odvesti Slovačku autokratskim putem, prateći uputstva Mađarske pod populističkim premijerom Viktorom Orbanom.
Ficovi stavovi o ratu u Ukrajini i drugim pitanjima oštro se razlikuju od evropskih. On je prekinuo vojnu pomoć svoje zemlje Ukrajini, protivi se sankcijama EU Rusiji, želi da blokira ulazak Ukrajine u NATO i planira put u Rusiju.
Pad komunizma
Baršunasta revolucija, tako nazvana zbog svoje nenasilne prirode, odigrala se od 17. novembra do 28. novembra 1989. i bila je jedan od nekoliko antikomunističkih pokreta u istočnoj Evropi krajem osamdesetih.
Demonstracije i štrajkovi protiv jednopartijske vlade Komunističke partije Čehoslovačke uključivali su ljude iz celog civilnog spektra, od studenata i starijih disidenata.
Rezultat je bio kraj 41 godine duge jednopartijske vladavine u zemlji, demontaža centralno-planske ekonomije i prelazak na parlamentarnu demokratiju.
Čehoslovačka se zatim mirnim putem podelila na Češku i Slovačku 1993. godine.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
