Trećeg dana sajma, kao i prethodnih, veliko interesovanje je izazvala EU kuhinja. U paviljonu Evropske unije danima posetiocima kuvaju ambasadori zemalja članica, a u spremanju hrane zemlje iz koje dolazi, oprobao se i šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, Emanuele Žiofre.
"Spremao sam arančini sa Sicilije, tipično sicilijansko jelo koje je postalo veoma popularna ulična hrana," rekao je ambasador Žiofre dok je demonstrirao svoje kulinarsko umeće na sajmu. “Sprema se sa pirinčem i unutra je sos ragu i bolonjeze sa graškom. Potom sledi sir parmezan, zatim se uvalja u hrskavu koricu i naravno prezle. Nakon toga je potrebno da se isprži. To je veoma lepo i relativno lako jelo za pripremu", dodao je.
Kako kulinarske tradicije mogu da doprinesu jačanju kulturnih veza između EU i Srbije?
"Kulinarska tradicija nas izuzetno spaja. Prošli smo kroz sličnu turbulentnu prošlost, veliki broj ljudi je prošao kroz Zapadni Balkan i Evropu i videli su dosta sličnosti, a naročito smo svedoci toga da srpski narod voli da jede, voli da sedne za sto i da deli, a hrana se upravo svodi na to. Imamo sličnu tradiciju u mnogim evropskim zemljama. Dolazak u Srbiju da biste probali srpsku kuhinju ili odlazak iz Srbije u EU spaja ljude.
Govoreći o poljoprivrednom sektoru u Srbiji, ambasador je naglasio značaj podrške EU. Odgovorio je i na pitanje šta Srbija može da uradi kako bi unapredila ovaj sektor.
"Poljoprivreda u Srbiji je već veoma važna industrija. Tokom 2022. godine je izvezla 2.5 milijardi evra poljoprivrednih proizvoda samo na tržište Evropske unije, tako da je važno da se taj kapacitet održi. Treba da osiguramo da ljudi ostanu na selu i da ostanu posvećeni poslu, i tu je važna IPARD pomoć. Ona obezbeđuje direktnu pomoć poljoprivrednicima, jer finansira 75 odsto ukupnih investicija i pruža im kapacitet da budu produktivniji.
Radimo na tome da obezbedimo alate i nove izvore energije koje manje koštaju, kao što je solarna energija i modernizujemo proizvodnju novih tehnologija preko digitalizacije, EU satelita, dronova i robota. I ovo je način da se ide napred, poljoprivreda je važna za EU i za Srbiju, jer obezbeđuje hranu od koje živimo i takođe održava naša sela. Zato nam je potreban jak poljoprivredni sektor u Srbiji, kao što nam je potreban jak poljoprivredni sektor u Evropskoj uniji."
Pored finansijske podrške, ambasador je istakao ulogu tehnoloških inovacija u modernizaciji poljoprivrede, s posebnim naglaskom na održivost u kontekstu klimatskih promena.
"Klimatske promene utiču na proizvodnju. Moramo da smanjimo karbonski otisak, moramo da budemo održivi. Moramo da promenimo način proizvodnje, imamo strategiju u Evropskoj uniju koja se zove Od farme do viljuške, koja smanjuje karbonski otisak u poljoprivredi i moramo da koristimo novu tehnologiju. Ovde u Novom Sadu smo predstavili saradnju sa BioSens Insitututom, na koju smo veoma ponosni. Stručnajci sa ovog Instituta poljoprivrednicima obezbeđuje novu tehnologiju kako bi bili što efikasniji u kontekstu klimatskih promena."
