Indeksi demokratije povezani sa pravosudnim sistemom, borbom protiv korupcije i slobodom medija suočavaju se sa upornim i sistematskim izazovima.
Iako situacija varira od jedne članice EU do druge, izveštaj organizacije Liberties o vladavini prava otkriva širok i temeljan trend suočavanja sa ozbiljnim izazovima vladavine prava u poslednjim godinama.
Jedan od najupečatljivijih zaključaka istraživanja ove organizacije je trajnost prijavljenih kršenja i opšte pogoršanje vladavine prava u EU.
Iako se situacija u pojedinim zemljama razlikuje, šira slika pokazuje da su svi osnovni aspekti vladavine prava -- pravosudni sistem, mere protiv korupcije, sloboda medija, balans vlasti, građanski prostor i ljudska prava - naišli na slične i duboke izazove u poslednjim godinama.
Ovo jasno ukazuje na uporne i sistematske nedostatke u vladavini prava širom EU.
"Vidimo veliki broj zemalja u kojima vladavina prava i dalje opada, a najistaknutije su Italija, Slovačka, Rumunija i Mađarska," rekao je za Euronews Viktor Z Kazai, viši stručnjak za vladavinu prava u Građanskoj uniji za ljudska prava u Evropi i jedan od autora izveštaja.
Kako je dodao, razlog za ovo je što EU nije dovoljno snažna u svojim reakcijama na opadanje vladavine prava.
"Ako su kršenja vladavine prava dopuštena, čak i prećutno, to ohrabruje političke lidere da još više pogoršaju vladavinu prava," istakao je Kazai.
Zemlje podeljene u različite grupe
"Stagnatori" su zemlje koje su ostale statične ili su postigle minimalan napredak u pokazateljima vladavine prava.
Grčka, Irska, Malta, Holandija i Španija pripadaju ovoj grupi.
"Klizavci" su modelne demokratije poput Belgije, Francuske, Nemačke i Švedske, koje pokazuju izolovane, ali zabrinjavajuće padove u određenim oblastima.
"Demontatori" su zemlje u kojima je vladavina prava sistematski i namerno podrivana u gotovo svim oblastima, a ova grupa obuhvata Italiju, Bugarsku, Hrvatsku, Rumuniju i Slovačku.
Najslabija karika i ponovljeni prestupnik bila je Mađarska.
Neke zemlje su prikazale značajne pokušaje poboljšanja stanja vladavine prava u zemlji.
"Vredni radnici" Estonija i Češka, pokazali su znakove istinskih i sistematskih napora na poboljšanju, naglašavajući uspešnu ulogu civilnog društva u stvaranju pozitivnih promena.
Poljska se, s druge strane, smatra "upozoravajućom pričom" jer je nova vlada pokušala da vrati sudsku nezavisnost i medijsku pluralnost bez postizanja značajnog napretka, što pokazuje da je rešavanje ugrožene nezavisnosti institucija veoma izazovan i krhak poduhvat.
Prema izveštaju, ključno je da Evropska komisija poveže godišnji izveštaj o vladavini prava sa mehanizmima sprovođenja vladavine prava, kao što su postupci povrede člana 7 za zemlje članice koje ne poštuju evropske vrednosti ili uslove EU.
Ključni uvidi
Pravosudni sistem i dalje pati od političke manipulacije, nedovoljnih resursa i prepreka za pravnu pomoć, što sve podriva njegovu nezavisnost, kvalitet i efikasnost, navodi se u izveštaju.
Šira slika takođe pokazuje da u borbi protiv korupcije postoji uporan nedostatak transparentnosti, slaba primena zakona i nedovoljna zaštita uzbunjivača, što vodi do erozije poverenja u integritet vlade.
Sloboda medija ostaje pod pretnjom u mnogim zemljama, jer politički uticaj ugrožava nezavisnost regulatornih tela, a koncentrisano vlasništvo guđi pluralizam, dok se novinari suočavaju sa sve većim nasiljem i pravnim izazovima.
Provera i ravnoteža vlasti su dodatno oslabljeni prekomernom upotrebom ubrzanih zakonodavnih procesa, političkom mešanju u nezavisne institucije i ugroženom integritetu izbornog sistema, što sve erodira demokratsku i pravnu kontrolu nad vladom.
Takođe, građanski prostori su nastavili da se smanjuju, dok raširene kampanje kleveta podstiču vlade da usvoje restriktivne zakone, posebno kada je u pitanju pravo na mirnu protestu i slobodu okupljanja i udruživanja.
Na kraju, ljudska prava su pod sve većim pritiscima zbog strožih migracionih politika, nedovoljne zaštite ugroženih grupa i rasta diskriminacije i govora mržnje prema manjinama širom regiona.
Međunarodni izazovi
Kao što autori izveštaja napominju, ovi unutrašnji izazovi odvijaju se u kontekstu promenljivog geopolitičkog pejzaža, sa porastom populizma ekstremne desnice i opadanjem demokratije u SAD-u, dok globalni konflikti oblikuju političku putanju Evrope.
Rastući uticaj ekstremne desnice preti jedinstvu EU, dok rat Rusije protiv Ukrajine i opadajuća transatlantska podrška za evropsku sigurnost testiraju otpornost bloka.
Migracione politike postaju sve oštrije, sa zemljama koje zatvaraju granice i ograničavaju prava na azil, često kršeći međunarodno pravo.
U međuvremenu, mehanizmi sprovođenja EU ostaju slabi, što je omogućilo da se illiberalni trendovi razvijaju umesto da se pošalje jasna poruka o centralnoj važnosti vladavine prava i osnovnih prava.
Bez odlučne akcije, EU rizikuje dalju eroziju demokratije, unutrašnju fragmentaciju i slabljenje globalnog položaja.
"Kako populizam ekstremne desnice raste i demokratija opada u SAD-u, kriza vladavine prava u Evropi se produbljuje. Rastući uticaj ekstremne desnice preti jedinstvu EU, dok rat Rusije u Ukrajini i brzo transformisani transatlantski odnosi testiraju otpornost bloka", navodi se u izveštaju.
Stoji i da bi Evropska komisija morala da ojača sprovođenje vladavine prava, kako bi zaštitila EU i svet zasnovan na pravilima, direktno ga povezati sa članom 7, budžetskim uslovljavanjem i postupcima povrede zakona.
Izveštaj od 1.000 stranica, koji je objavila Građanska unija za ljudska prava u Evropi - objavljuje se svake godine, a šesto izdanje ovog izveštaja koje je objavljeno ove godine rezultat je saradnje 43 organizacije za ljudska prava iz 21 zemlje EU.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
