Predsednici Odbora Evropskog parlamenta za ljudska prava (DROI) i Posebnog odbora za Evropski štit demokratije (EUDS) obeležili su Međunarodni dan za okončanje nekažnjivosti zločina protiv novinara.
Povodom ovog međunarodnog dana, koji se zvanično obeležava 2. novembra, predsednici Pododbora Evropskog parlamenta za ljudska prava (DROI) Mounir Satouri (Zeleni/EFA, FR) i Posebnog odbora za Evropski štit demokratije (EUDS) Nathali Luseu (Renew, FR) zajedno se uključuju u obeležavanje podsetnika da "svakog dana hrabre osobe rizikuju svoje živote i slobodu kako bi držali vlast odgovornom i pružali kredibilne i činjenicama zasnovane informacije svetu".
Iz Brisela naglašavaju da ponovo potvrđuju svoju nepokolebljivu posvećenost bezbednosti novinara i principu nulte tolerancije prema nekažnjivosti. Naveli su da novinari širom sveta bivaju ubijeni samo zbog obavljanja svog posla i otkrivanja istine, ističući Dafne Caruana Galiciju kao primer.
"U Evropskom parlamentu ustanovili smo nagradu u njenu čast kako bismo izrazili našu posvećenost odbrani istraživačkog novinarstva i slobodnog medijskog prostora. Evropski parlament je dosledan u svojoj posvećenosti da se nekažnjivost napada na novinare okonča; u tom kontekstu, Parlament je dodelio Sakharovljevu nagradu za 2025. godinu dvojici novinara koji su hrabro govorili protiv svojih vlada u, respektivno, Gruziji i Belorusiji, a koji su pritvoreni samo zato što su obavljali svoj posao. Svaki izgubljeni život predstavlja ućutkan glas, šaljući zastrašujuću poruku drugima i narušavajući pravo javnosti na informacije", navodi se u saopštenju.
Brojevi govore sami za sebe, samo u 2025. godini, Komitet za zaštitu novinara izveštava da je ubijeno 96 novinara, a taj broj raste na 110 kada se uključe i medijski radnici, pri čemu je situacija u Gazi posebno teška.
Novinari bivaju ubijani i izvan ratnih zona, a njihova ubistva su se povećala za 13,5 posto u poslednje tri godine, prema UN Opservatorijumu za ubijene novinare.
U saopštenju se izražava "ogorčenost zbog toga" i poziva na hitne, konkretne mere kako bi počinioci bili privedeni pravdi.
Ep je istakao da multilateralna zajednica mora da pojača svoje napore, dok Evropska unija treba da predvodi ovu inicijativu. Naglašeno je da EU mora da koristi sve alate koji su joj na raspolaganju kako bi osigurala odgovornost, a da rezolucija Evropskog parlamenta iz jula 2023. godine o zaštiti novinara i politika EU po ovom pitanju eksplicitno pozivaju na punu primenu EU programa i inicijativa u spoljnoj upravi za podršku medijima i novinskim organizacijama u zemljama van EU.
"Zločini protiv novinara poprima mnoge oblike. Uznemiravanje, zastrašivanje, prisilna nestajanja i proizvoljna pritvaranja i dalje ostaju široko rasprostranjene taktike kojima se utišava štampa i ometa slobodan protok informacija. Nekažnjivost rađa nekažnjivost, i ne smemo dozvoliti da potraga za istinom košta živote i slobodu novinara", zaključuje se u saopštenju.
Ubistva novinara koja nikad nisu rasvetljena
Obeležavajući ovaj dan, javnost se seća ubistava novinara koja još čekaju pravdu. Novinar Jorgos Karaivaz ubijen je u Atini 2021, a ubice i nalogodavci i dalje nisu kažnjeni.
Ubistvo Jána Kucjaka i njegove verenice u Slovačkoj 2018. godine pokazalo je da i kada izvršioci dobiju kazne, nalogodavci često ostaju neotkriveni. Slično, ubistvo Dafne Caruane Galizije 2016. dovelo je do nezavisne istrage koja je 2021. utvrdila odgovornost države zbog stvorene "atmosfere nekažnjivosti". Četiri godine kasnije, odgovorni još nisu u potpunosti kažnjeni. Daphne je u vreme smrti bila izložena uznemiravanju i 48 SLAPP slučajeva.
Iako se EU i dalje smatra relativno sigurnom za novinare, broj napada raste, posebno atentata.
Ubistva novinara u Srbiji
Ni Srbija nije poštećena ovog crnog bilansa, pa neka od ubistava novinara čekaju na rasvetljenje duže od 20 godina.
Slavko Ćuruvija, novinar i vlasnik listova "Dnevni telegraf" i "Evropljanin", likvidiran je 11. aprila 1999. u Beogradu ispred svoje zgrade. Ćuruvija je bio otvoreni kritičar režima Slobodana Miloševića, a istraga je od početka bila opterećena političkim i institucionalnim preprekama. Iako su u jednom trenutku bivši obaveštajni oficiri osuđeni, presude su poništene i slučaj i dalje nije u potpunosti rasvetljen.
Milan Pantić, dopisnik "Večernjih novosti" iz Jagodine, ubijen je 11. juna 2001. dok se vraćao iz prodavnice. Pre toga je pisao o kriminalu i korupciji u Pomoravlju i bio je izložen brojnim pretnjama. Istraga njegovog ubistva i dalje nije dovela do otkrivanja nalogodavaca, a počinioci nisu kažnjeni.
Radislava Dada Vujasinović, novinarka magazina "Duga", stradala je 1994. godine pod sumnjivim okolnostima, službeno okarakterisano kao samoubistvo, ali su rezultati istrage ukazali da je reč o ubistvu. Ipak, istraga je vođena više godina, u više pravaca, dokazi nazemarivani, te ni danas ovo ubistvo nije rasvetljeno.
Ovi i slični slučajevi pokazuju koliko je nezavisno novinarstvo u ranjivo. Novinari se i danas svakodnevno suočavaju sa pretnjama, napadima i zastrašivanjem, što ozbiljno ugrožava njihovu bezbednost i slobodu medija.
Začarani krug nekažnjivosti ugrožava slobodu medija i vladavinu prava, ukazuju novinarska udruženja i pozivaju države članice da pojačaju napore, primene preporuke Evropske komisije o bezbednosti novinara i transparentno izveštavaju o napretku u zaštiti novinara.
(EUpravo zato.rs)
