Izveštaj o vladavini prava za 2024. godinu: Zemlje kandidati Zapadnog Balkana najviše napredovale u procesu pristupanja

U poređenju sa prvim izdanjem Izveštaja o vladavini prava usvojenim 2020. godine, države članice i EU u celini su mnogo bolje pripremljene za otkrivanje, sprečavanje i prevladavanje novih izazova.

Međutim, u nekim državama članicama i dalje postoje sistemski problemi i stanje se dodatno pogoršalo.

Ti problemi su razmotreni u preporukama iz ovogodišnjeg izveštaja. U njemu nema preporuka za zemlje kandidate jer se za te zemlje one izdaju isključivo u kontekstu godišnjeg paketa mera za proširenje.

Ovogodišnji izveštaj prvi put sadrži četiri poglavlja o pojedinačnim zemljama o razvoju situacije u Albaniji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji.

Uključivanje ovih država kandidata, koje su najviše napredovale u procesu pristupanja, u Izveštaj o vladavini prava podržaće njihove napore u sprovođenju reformi, pomoći vlastima da ostvare dalji napredak u procesu pristupanja i da se, kao buduće države članice, pripreme za nastavak rada na vladavini prava.

Prema Specijalnom istraživanju Evrobarometra koje je objavljeno danas, više od 70% građana EU smatra da EU ima važnu ulogu u očuvanju vladavine prava u njihovoj zemlji.

Gotovo 90% građana EU smatra da je važno da sve države članice poštuju temeljne vrednosti EU, i to mišljenje se nije promenilo od 2019. Osim toga, kod građana u mnogim zemljama EU znatno se povećao i osećaj da su informisani o temeljnim vrednostima - ukupno 51% građana EU smatra da su dobro informisani o temeljnim vrednostima EU i vladavini para, u poređenju sa 43% u 2019. godini.

Izveštaj za 2024. godinu uključuje zvanično saopštenje u kom se ispituje stanje u celoj EU i 27 poglavlja o pojedinačnim zemljama u kojima se razmatraju bitne promene u svakoj državi članici, kao i ocenu sprovođenja prošlogodišnjih preporuka i na osnovu toga se još jednom daju posebne preporuke upućene svim državama članicama.

Izveštaj obuhvata četiri stuba: nacionalne pravosudne sisteme, okvire za borbu protiv korupcije, slobodu i pluralizam medija, kao i druge institucionalne sisteme provere i uzajamne kontrole.

Ov su glavni zaključci i preporuke:

Reforme pravosuđa

Reforme pravosuđa su i prošle godine bile visoko na listi političkih prioriteta, pri čemu su mnoge države članice preduzele mere na osnovu preporuka iz 2023. i sprovele reforme dogovorene u kontekstu Mehanizma za oporavak i otpornost.

Nekoliko država članica je pokrenulo ili dodatno napredovalo u važnim reformama za jačanje nezavisnosti pravosuđa. Preduzele su zakonodavne mere za jačanje nezavisnosti i delotvornosti pravosudnih saveta, poboljšanje postupaka imenovanja sudija, između ostalog i za najviše sudove, ili jačanje samostalnosti tužilaštava.

Istovremeno i dalje postoje određeni sistemski problemi u vezi sa nezavisnošću pravosuđa, a uočeni su određeni slučajevi pogoršanja stanja. Države članice su takođe uvele mere za poboljšanje efikasnosti i kvaliteta pravosuđa, kao i za olakšavanje pristupa pravdi. Međutim, u nekoliko država članica plate sudija i tužilaca su razlog za zabrinutost i otežavaju zapošljavanje kvalifikovanog pravosudnog osoblja.

Tako se u ovogodišnjem izveštaju preporučuje državama članicama da reše pitanja kao što su potreba za zaštitnim merama u postupcima imenovanja sudija u sudovima i niže i više instance, samostalnost tužilaštva ili potreba za obezbeđivanjem odgovarajućih resursa za pravosuđe, uključujući plate.

U zemlja kandidatima preduzete su važne reforme, između ostalog na ustavnom nivou, kako bi se ojačali nezavisnost pravosuđa i kvalitet pravosudnih sistema. Međutim, potreban je dodatan rad, posebno u oblastima koje se tiču funkcionisanja samoupravnih tela sudstva i imenovanja sudija.

Okviri za borbu protiv korupcije

Korupcija je i dalje ozbiljan problem za građane i preduzeća u EU, prema rezultatima Specijalnog i Brzog (fleš) istraživanja Evrobarometra iz 2024. o stavovima građana i preduzeća o korupciji u EU.

Rezultati Specijalnog istraživanja Evrobarometra pokazuju da Evropljane i dalje brinu napori nacionalnih vlada u borbi protiv korupcije: 65% građana smatra da se slučajevi korupcije na visokom nivou ne rešavaju u dovoljnoj meri, a samo ih 30% smatra da su napori vlade u borbi protiv korupcije efikasni.

Slično tome, 51% preduzeća sa sedištem u EU smatra da osobe ili preduzeća koja sudeluju u korupciji budu uhvaćeni ili prijavljeni nadležnim organima. Oko tri četvrtine tih preduzeća smatra da previše bliske veze između preduzeća i politike vode do korupcije (79%) i da favorizovanje i korupcija narušavaju poslovno nadmetanje (74%).

Širom EU, u proseku 68% građana i 64% preduzeća sa sedištem u EU smatra da je korupcija raširena u njihovim državama članicama.

Od prošle godine države članice su poboljšale svoje institucionalno okruženje za uspešniju borbu protiv korupcije, između ostalog i povećanjem resursa za službe za sprovođenje zakona, tužilaštava i pravosuđa. Istovremeno su potrebne dalje mere kako bi se ojačali preventivni okviri, kao što su oni koji uređuju lobiranje i pravila o sukobu interesa i prijavljivanju imovine, i osigurale efikasne istrage i krivično gonjenje u slučajevima korupcije. To se uzima u obzir u ovogodišnjim preporukama.

U zemljama kandidatima ojačani su pravni i institucionalni aranžmani, iako je potrebno dodatno ojačati istragu i krivično gonjenje slučajeva korupcije.

Sloboda i pluralizam medija

Od poslednjeg izveštaja o vladavini prava nekoliko država članica je preduzelo konkretne korake za poboljšanje bezbednosti novinara i njihovog radnog okruženja, između ostalog imajući u vidu inicijative Komisije kao što su Evropski akt o slobodi medija (EMFA), koji je već na snazi i u potpunosti se primenjuje od avgusta 2025, Direktiva i preporuka protiv strateških tužbi protiv javnog delovanja („Anti-SLAPP") te Preporuka o bezbednosti novinara.

Zadaci i nadležnosti nekoliko nacionalnih regulatornih tela za medije su prošireni, između ostalog i zbog stupanja na snagu Akta EU o digitalnim uslugama, kao i zbog novog uspostavljanja ili proširenja registara stvarnog vlasništva na internetu.

Međutim, u nekoliko država članica i dalje postoji zabrinutost u pogledu nezavisnog upravljanja ili finansijske stabilnosti javnih medijskih servisa, transparentnosti vlasništva nad medijima, prava na pristup javnim dokumentima te transparentne i pravedne raspodele državnog oglašavanja. Komisija je još jednom izdala nekoliko preporuka o svim tim temama, uključujući bezbednost novinara.

U zemljama kandidatima postoje poteškoće, posebno kad je reč o transparentnosti vlasništva nad medijima, nezavisnosti regulatornih tela ili javnih medijskih servisa i bezbednosti novinara, iako su u nekima od njih sprovedene reforme kako bi se rešila neka od tih pitanja.

Institucionalni sistemi provere i uzajamne kontrole

Države članice su nastavile da unapređuju kvalitet svojih zakonodavnih procesa i da u njih uključuju zainteresovane strane, što je trend zabeležen i u prethodnim izveštajima o vladavini prava. Neke države članice su ojačale status i resurse nacionalnih institucija za ljudska prava, zaštitnika građana i drugih nezavisnih tela. U nekoliko država članica nastavljene su i inicijative za jačanje okvira i finansiranja civilnog društva.

Međutim, u pojedinim državama članicama i dalje postoje izazovi, kao što su prekomerna primena ubrzanih postupaka ili opšti kvalitet izrade zakonodavstva, kao i u procesu konsultacija sa zainteresovanim stranama. Civilno društvo i borci za ljudska prava se sve više suočavaju sa izazovima, pravnim ograničenjima i napadima, uključujući sistemska ograničenja njihovog angažmana u određenim državama članicama. To je zabrinjavajući trend koji je već zabeležen u prethodnom izveštaju.

Kako bi rešila utvrđene probleme, Komisija je izdala preporuke za funkcionisanje zakonodavnog procesa, osnivanje i funkcionisanje nezavisnih tela te podsticajno okruženje za civilno društvo.

U zemljama kandidatima je i dalje postoje izazovi u daljem sistemskom postupanju na osnovu preporuka zaštitnika građana i drugih nezavisnih tela. Uočene su i poteškoće s kvalitetom izrade zakonodavstva i konsultacijama sa zainteresovanim stranama.

Potpredsednica za vrednosti i transparentnost, Vera Jurova, kazala je da je vladavina prava lepak za demokratije i zaštitu naših prava.

"Bez vladavine prava naše demokratije i ekonomije bi bile u rasulu. Pet godina smo osmišljavali alate za vladavinu prava u skladu sa našim zajedničkim vrednostima i danas smo mnogo bolje opremljeni da se suočimo sa izazovima. Rad na izveštaju o vladavini prava podstiče stalan dijalog sa državama članicama. Ovogodišnji izveštaj pokazuje da su države članice unapredile i ojačale vladavinu prava, ne samo sprovođenjem preporuka Komisije. Nažalost, postoji zabrinutost u nekoliko država članica u različitim kategorijama. To znači da je potrebno još više raditi na poboljšanju nezavisnosti pravosuđa, efikasnoj borbi protiv korupcije i poboljšanju bezbednosti novinara i organizacija civilnog društva", kazala je ona.

Komesar za pravdu, Didije Rajnders naveo je da pet godina nakon prvog Izveštaja o vladavini prava, komisija  je bolje opremljena da otkrije, spreči i odgovori na nove izazove vladavine prava.

"Videli smo da dijalog može pomoći da se napravi važan napredak. I upravo zbog toga ovaj izveštaj služi i nastaviće da služi kao referenca za pokretanje debata na nacionalnom nivou i pomoć u pokretanju nacionalnih reformskih agendi. Kao što današnji nalazi podvlače, iako ima pozitivnih pomaka, još uvek ima prostora za poboljšanje. Jačanje vladavine prava je kontinuiran rad za sve države članice i zemlje u procesu proširenja. Ohrabrujem sve države članice da nastave da rade na primeni preporuka", zaključio je on.

Dalji koraci

Komisija sada poziva Evropski parlament i Savet da nastave s opštim raspravama i raspravama za pojedine zemlje na osnovu ovog izveštaja i da prema preporukama dodatno razmotre kako se može ostvariti konkretan napredak, kao i nacionalne parlamente, civilno društvo te druge ključne zainteresovane strane i aktere da nastave dijalog o vladavini prava na nacionalnom i evropskom nivou, i to uz veći angažman građana.

Komisija poziva države članice da se aktivno posvete rešavanju problema i iskorištavanju prilika utvrđenih u izveštaju i spremna je da im pomogne u daljem sprovođenju preporuka.

Kako je predsednica Ursula fon der Lajen najavila u svojim Političkim smernicama za 2024 - 2029, Komisija će nastaviti da unapređuje svoje praćenje i izveštavanje i da jača sisteme provere i uzajamne kontrole, najpre praćenjem sprovođenja preporuka. Kako bi se osiguralo da izveštaj uzima u obzir sva pitanja iz cele Evrope, izveštaju će se dodati i dimenzija jedinstvenog tržišta. Tako će se razmotriti pitanja povezana sa vladavinom prava koja utiču na preduzeća, posebno mala i srednja preduzeća, koja posluju prekogranično.

Kad je reč o zemljama kandidatima, Komisija će nastaviti da prati utvrđene probleme, između ostalog u sledećim godišnjim izveštajima o proširenju. Dodatne zemlje kandidati će se uključiti u izveštaj o vladavini prava zavisno od toga koliko i kada budu spremne.

Kontekst

Vladavina prava je važna za sve građane i preduzeća u EU jer je preduslov za poštovanje drugih vrednosti. Ona garantuje poštovanje temeljnih prava u skladu sa skupom temeljnih demokratskih vrednosti, osigurava primenu prava EU i podupire poslovno okruženje pogodno za ulaganja. Sastavni je deo samog identiteta Evropske unije.

Godišnji Izveštaj o vladavini prava je rezultat intenzivnog dijaloga s nacionalnim vlastima i zainteresovanim stranama i obuhvata sve države članice i četiri zemlje kandidate na osnovu iste objektivne i transparentne metodologije, pri čemu su za svaku zemlju analizirana ista pitanja. Kvalitativna procena koju je sprovela Komisija bila je usmerena na bitna kretanja od usvajanja četvrtog godišnjeg izveštaja o vladavini prava u julu 2023, srazmerno kretanjima.

Izveštaj je okosnica godišnjeg Ciklusa vladavine prava. Taj godišnji ciklus je preventivan i služi da promoviše vladavinu prava i spreči nastanak ili produbljivanje problema. Odvojen je od drugih elemenata u Paketu instrumenata EU za vladavinu prava i dopunjuje, ali ne zamenjuje, mehanizme koji se temelje na Ugovorima koji omogućavaju EU da reaguje na ozbiljnija kršenja vladavine prava u državama članicama. Ti instrumenti uključuju prekršajne postupke i postupak za zaštitu temeljnih vrednosti Unije u skladu sa Članom 7 Ugovora o Evropskoj uniji.

Peto izdanje izveštaja navodi posebne preporuke za sve države članice, što je praksa uvedena 2022. Analiza sadrži i kvalitativnu procenu napretka koji su države članice ostvarile u sprovođenju preporuka iz 2023. godine, uzimajući u obzir opšti kontekst u državama članicama. Zavisno od napretka ostvarenog u različitim pod-delovima svake preporuke, Komisija je u svakom slučaju zaključila svoju procenu na osnovu sledećih kategorija za praćenje primene: nije ostvaren napredak, ostvaren je određeni napredak, znatan napredak ili puna primena.

Ovogodišnje preporuke su sastavljene na osnovu procena iz poglavlja po zemljama i dijaloga s državama članicama te uz potpuno poštovanje načela jednakog postupanja. Pri izdavanju preporuka Komisija je posebnu pažnju posvetila tome da ostanu usmerene i ugrađene u evropske standarde te je uzela u obzir nacionalne pravne sisteme. Osim toga, osiguravaju se doslednost i sinergija s drugim procesima, kao što su Evropski semestar, mehanizam uslovljavanja budžeta i Mehanizam za oporavak i otpornost. U budućim izveštajima o vladavini prava nastaviće se praćenje primene ovogodišnjih preporuka. Preporuke bi trebalo čitati zajedno s procenama u poglavljima po zemljama u kojima se razmatraju određena sporna pitanja, a svrha im je da pomognu državama članicama da preduzmu mere za njihovo rešavanje.

Od 2020. zahvaljujući nekolicini novih inicijativa EU podignuti su zajednički standardi u oblastima koje su direktno relevantne za vladavinu prava, oslanjajući se na rezultate praćenja u kontekstu ovog izveštaja. To uključuje Evropski akt o slobodi medija i Paket mera za borbu protiv korupcije, uključujući predloge za novo zakonodavstvo za borbu protiv korupcije u EU i jačanje EU režima sankcionisanja korupcije u spoljnoj dimenziji EU.

Nakon najave u Govoru o stanju Unije 2023. uključivanje određenih zemalja kandidata u Izveštaj o vladavini prava za 2024. godinu, zajedno s državama članicama, podržaće te zemlje u reformama kako bi se pre pristupanja ostvario nepovratan napredak u oblasti demokracije i vladavine prava, a nakon pristupanja garantovali trajno visoki standardi.

Albanija, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija sada učestvuju u izveštaju o vladavini prava, čime se uvažava njihov napredak u procesu pristupanja, posebno kad je reč o unapređivanju vladavine prava. Taj će pristup u budućnosti obuhvatiti i druge zemlje kandidate, zavisno od njihovog napretka.

(M.A./EUpravo zato/euzatebe.rs)