Danas se obeležava 75 godina od usvajanja Ženevskih konvencija. Teoretski, pravila ratovanja se pridržavaju sve zemlje sveta, ali se u praksi krše gotovo svakodnevno.
Procenjuje se da trenutno na planeti bukti 120 oružanih sukoba, deluje 450 oružanih grupa, a 195 miliona ljudi živi pod njihovom kontrolom. Kada se sve to uzme u obzir, zaštita najranjivijih je važnija nego ikada.
Ove godine se obeležava nekoliko neslavnih godišnjica - 10 godina otkad je Islamska država počinila genocid nad Jazidima u Siriji i 10 godina rata u Ukrajini.
Ujedinjene nacije su 2023. zabeležile smrt više od 33.443 civila u oružanim sukobima, 72 odsto više nego 2022. Broj sukoba je veliki širom sveta, napad palestinskog Hamasa na Izrael 7. oktobra i nemilosrdna izraelska vojna reakcija u Pojasu Gaze su i dalje najviše u fokusu svetske javnosti.
A tu su i ratovi u Sudanu i u Ukrajini. Generalni sekretar UN Antonio Gutereš upozorava da „poštovanje međunarodnog humanitarnog prava i ljudskih prava često nije zagarantovano" i stanje zaštite civila opisuje kao „izuzetno strašno", preneo je Dojče vele.
Konvencije su danas na raskrsnici
"Svedoci smo neviđenih napada na medicinske radnike, bolnice i civile. Sve to su kršenja Ženevskih konvencija", kaže Endrju Klafam, profesor međunarodnog prava na Institutu za diplomatske studije u Ženevi i bivši član Komisije UN za ljudska prava u Južnom Sudanu. Za Klafama je 75. godišnjica Ženevskih konvencija „ključni trenutak“ za međunarodno humanitarno pravo. Države sveta, kaže, sada moraju konačno da odluče da li one koji stalno krše konvencije žele da pozovu na odgovornost za ratne zločine ili ne.
Prekršioci se mogu goniti pred Međunarodnim krivičnim sudom (MKS) koji je počeo sa radom 2002. godine. Njegov zadatak je da privede ratne zločince pravdi. Međutim, mnoge zemlje poput SAD, Rusije i Izraela još nisu priznale nadležnost Suda. "Onoliko koliko ozbiljno zapadne države to shvataju, pokazaće i koliko su Ženevske konvencije još relevantne", ocenjuje Klefam za DW.
Šta nalažu Ženevski konvencije?
Ženevske konvencije čine suštinu međunarodnog humanitarnog prava.
Autori su prihvatili da će uvek biti ratova, ali su sačinili i skup pravila za vođenje oružanih sukoba i ograničavanje brutalnosti ratova, objasnila je Raešmin Sagu direktorka programa međunarodnog prava u britanskom trustu mozgova Četam haus i nekadašnja savetnica britanskog Crvenog krsta.
Ženevske konvencije uključuju više od 400 članova.
Prva konvencija štiti ranjene i bolesne vojnike i civilno pomoćno osoblje.
Garantuje human tretman, medicinsku negu i zaštitu od nasilja, uključujući mučenja i ubistva. Takođe zahteva neutralnost medicinskog osoblja i medicinskih ustanova. Crveni krst i Crveni polumesec treba da se nose kao vidljivi simboli i pružaju zaštitu.
Druga konvencija štiti ranjene, bolesne i brodolomce - pripadnike oružanih snaga na moru.
Treća konvencija sadrži posebna pravila za postupanje s ratnim zarobljenicima.
Četvrta konvencija štiti civile u vreme rata, posebno na okupiranim teritorijama.
Konvencije iz 1949. sada su ratifikovale sve zemlje sveta i to međunarodno humanitarno pravo je tako postalo univerzalni zakon.
Međutim, kršenja konvencija se i dalje dešavaju, a njih može istraživati i krivično goniti svaka država pojedinačno, ili u određenim okolnostima, međunarodni sud, prenosi DW.
Pojedinci su čak smatrali da je čovečanstvo prihvatilo pogrešan pristup u drugoj polovini 19. veka kada je usvojena Prva Ženevska konvencija zato što je "rat prihvaćen, a odustalo se od mira". Samim tim smo pristali da biramo između ideala da rata kao takvog ne treba da bude uopšte i protivljenja ratnim zločinima.
Humanitarno pravo podrazumeva i da postoji i minimalna šteta naneta civilima koji se onda posmatraju kao kolateralna šteta. Drugim rečima, ne potpadaju sva stradanja civila u ratne zločine, prenosi The Conversation.
(EUpravo zato/DW/The Conversation)
