Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UN) iz 2021. godine 18. jun je proglašen Međunarodnim danom borbe protiv govora mržnje.
Rezolucija UN o "promovisanju međureligijskog i interkulturalnog dijaloga i tolerancije u borbi protiv govora mržnje" usvojena je zbog, kako su objasnili u UN, "eksponencijalnog širenja govora mržnje" širom sveta.
Međutim, ono što je još uvek sporno jeste kako se definiše "govor mržnje".
Na sajtu Ujedinjenih nacija objašnjavaju na šta se odnosi ovaj pojam, "uobičajenim jezikom".
"On se odnosi na uvredljiv diskurs koji cilja grupu ili pojedinca na osnovu inherentnih karakteristika (kao što su rasa, religija ili pol) I koji može da ugrozi društveni mir", objašnjavaju na sajtu.
Slično tome, da bi Ujedinjene nacije obezbedile jedinstven okvir za rešavanje ovog pitanja na globalnom nivou, Strategija i plan UN za borbu protiv govora mržnje definiše govor mržnje kao "svaku vrstu komunikacije u govoru, pisanju ili ponašanju, koja napada ili koristi pežorativni ili diskriminatorni jezik u odnosu na osobu ili grupu na osnovu toga ko su, drugim rečima, na osnovu njihove vere, etničke pripadnosti, nacionalnosti, rase, boje kože, porekla, pola ili drugog faktora identiteta".
S druge strane, Savet Evrope definiše govor mržnje kao "sve oblike izražavanja koji šire, podstiču ili opravdavaju rasnu mržnju, ksenofobiju, antisemitizam ili druge oblike mržnje zasnovane na netoleranciji, uključujući netoleranciju izraženu agresivnim nacionalizmom i etnocentrizmom, diskriminacijom i neprijateljstvom prema manjinama, migrantima i ljudima imigrantskog porekla".
"Svi zločini u svetu započeti su govorom mržnje"
Danas je govor mržnje, čini se, prisutan više nego ikad, a zašto je ovo lose po nas, govorio je 2019. tadašnji specijalni savetnik Ujedinjenih nacija za prevenciju genocida Adama Dieng.
Kako je istakao, moramo da zapamtimo da su svi zločini u svetu započeli pre svega govorom mržnje.
"Svi treba da zapamtimo da je genocid nad Tutsima u Ruandi počeo govorom mržnje. Holokaust nije počeo gasnim komorama, već dugo pre toga, i to govorom mržnje. Ono što smo videli u Mjanmaru sa Rohinjima je takođe započelo govorom mržnje", kaže Dieng.
A danas, ističe, ono čemu svedočimo širom sveta, sa porastom ekstremista – bilo da je to u Evropi, Aziji – gde god, kada vidimo rastući broj neonacističkih i neofašističkih grupa, kada vidimo na koji su način migranti i izbeglice omalovažavani, "mi moralo da se potrudimo koliko je moguće da adresiramo govor mržnje".
Dieng ističe da je neophodno da usadimo u glavu da reči ubijaju!
"Reči ubijaju kao meci i zato moramo da se potrudimo da investiramo u obrazovanje, u mlade, tako da sledeće generacije razumeju važnost mirnog zajedničkog života. Mi moramo da se potrudimo da napadi, poput onog kom smo svedočili u Šri Lanci, kada su crkve bile napadnute, zatim na Novom Zelandu i u Pitsburgu – moramo da se potrudimo da sve ovo stane".
A da bi stalo, tvrdi, moramo da investiramo u mlade, moramo da upotrebljavamo reči kao alat za mir, za ljubav, za ojačavanje društvene kohezije, harmonije u našem svetu, umesto da postanu alat za genocide, zločine protiv čovečnosti.
(JA/Eurpavo zato)
