Ova zemlja ima najbolji obrazovni sistem na svetu: Deca imaju besplatne obroke, knjige i prevoz, ali i najviše slobode

Prema Svetskom ekonomskom forumu, finski obrazovni sistem je najbolji na svetu. 

Ozbiljni školski rad počinje relativno kasno u Finskoj, a obrazovanje u ranom detinjstvu (ECEC) fokusira se na pravo na igru, učenje i učešće.

Deca obično započinju svoju prvu školsku godinu sa 7 godina.

Zatim nastavljaju da pohađaju opštu školu od 7. do 16. godine.

Sve opštine u Finskoj nude obrazovanje predškolcima, koje se sastoji od najmanje 700 sati učenja veština iz kreativnosti, jezika i drugih oblasti.

Ne postoje posebni predmeti ili testovi, već različite oblasti kompetencija, a četiri časa predškolskog vaspitanja dnevno obezbeđeno je besplatno u vrtićima za svu decu uzrasta od 5 i 6 godina.

Osnovno obrazovanje u Finskoj

U Finskoj sva deca moraju da dobiju sveobuhvatno obrazovanje, a ono se sastoji od 1. do 9. razreda škole. Promene uvedene 2012. podrazumevaju da učenici pohađaju školu dok ne završe svoje srednje obrazovanje, kao što je srednja škola ili stručna obuka na stručnom fakultetu, ili dok ne napune 18 godina, što god od toga nastupi prvo.

Većina škola u Finskoj, uključujući oko 80 privatnih škola, prati nacionalni osnovni nastavni plan i program. Učenici pohađaju lokalnu školu u oblasti koja im je dodeljena, a „plaćanje škola" je teža i ređa pojava nego u nekim drugim zemljama.

Svrha osnovnog obrazovanja je da „omogući učenicima da evoluiraju u humane i etički odgovorne članove društva, kao i da im pruži znanja i veštine potrebne u životu", navodi Ministarstvo prosvete i kulture. Osnovna škola obuhvata ukupno 20 predmeta, a učenje nekih jezika je takođe obavezno.

Finci veruju da učenje kroz rad donosi više benefita deci od učenja napamet. Rad ili igranje u školama nije samo igranje jer nastavnici uvek planiraju plan učenja sa pedagoškom svrhom.

Kroz plan učenja koji je fokusiran na učenje kroz rad, učenici dobijaju unutrašnju motivaciju da nešto nauče.

Finski obrazovni sistem se izdvaja zbog obuka nastavnika na master nivou, više šansi za igru i pauze, školski dani su kraći i deca imaju manje domaćih zadataka. Knjige i obroci su im besplatni, a nema standardizovanog testiranja.

S druge strane, postoje i nedostaci.

Pošto učenici uče u istim grupama, bez obzira na to koji koliko su talentovani za koji predmet, neki smatraju da nema mogućnosti za brz napredak.

Često je moguće pohađati nastavu sa prilagođenim nastavnim planom i programom sa naglaskom na jezicima, matematici, muzici ili umetnosti.

Isto važi i za decu kojoj je potrebno više vremena ili pažnje da bi im pomogli da uče. U mnogim slučajevima kada dete ima posebne potrebe, može dobiti ličnog asistenta.

Koliko časova dnevno imaju đaci?

Maksimalna dužina finskog školskog dana određuje se prema razredu.

U prvom i drugom razredu, kada deca imaju 7 i 8 godina, mogu da imaju najviše pet časova dnevno. Nakon toga, maksimum je 7 sati dnevno.

Postoje i smernice za minimalno trajanje nastave koji svaki učenik ima pravo da pohađa nedeljno.

Svaka lekcija se sastoji od oko 45 minuta nastave. Postoje pauze između učenja, ali one mogu biti različite dužine, baš kao i u našoj zemlji. Uobičajeno je 15 minuta između časova, a pauza za ručak traje najmanje pola sata.

Za 15-minutnu pauzu, uvek se ide napolje, osim ako nije -15 stepeni Celzijusa ili hladnije, a deca se za to vreme igraju do zvona za naredni čas.

Školski dan obično počinje negde između 8 i 9 ujutru. Posle nekoliko časova i nekoliko kratkih pauza, služi se besplatan ručak, koji je uglavnom oko 11 ili 12 časova. Pauze za ručak su obično dovoljno dugačke da se deca posle ručka mogu igrati napolju.

Nastava se nastavlja popodne do ne dođe vreme za odlazak kući. 

Za decu koja žive u udaljenijim mestima od škole, omogućen je besplatan prevoz autobusom ili grupnim taksijem.

Da li ima domaćih zadataka?

Finski učenici dobijaju domaće zadatke. Možda su nešto manje obimni i zastupljeni nego u drugim zemljama, ali prema anketama, u proseku se daje 30 minuta domaćeg zadatka dnevno.

Standardizovano testiranje

Finski učenici obično polažu svoj prvi standardizovani test, maturski ispit, sa 18 godina i to samo ako su pohađali srednju školu i po izabranim temama.

Zajedno sa prijemnim ispitima za određene predmete, rezultati ovog ispita koriste se za prijavu na univerzitet, ali to ne znači da učenici nemaju testove.

A kako se đaci ocenjuju?

Pošto škole prate nacionalni osnovni nastavni plan i program, učenici imaju redovne testove i ispite zasnovane na ciljevima učenja.

Učenici dobijaju ocene za svaki predmet koji uče na osnovu njihovog učinka tokom godine od 4. razreda pa nadalje. Za najmlađe učenike, nastavnik obično piše beleške o tome kako su radili u redovnim intervalima.

Na kraju 9. razreda učenici dobijaju konačnu ocenu za svaki predmet koji su učili i te ocene se koriste za više srednje škole i stručnu obuku.

Osnovno obrazovanje je besplatno za sve

Osnovno obrazovanje je besplatno u Finskoj.

Visoko obrazovanje je takođe besplatno, ali studenti moraju dobro da polože maturu i često polažu prijemni ispit da bi bili primljeni da studiraju.

Studenti koji nisu iz zemalja EU moraju da plaćaju školarinu za programe visokog obrazovanja.

Uloga nastavnika je da podrže i unaprede razvoj dece

Finski nastavnici su cenjeni profesionalci sa magistarskim diplomama i ispunjavaju uslove da predaju svoje predmete.

Stepen se fokusira na veštine za samostalno rešavanje problema. Nastavnici osmišljavaju časove koje predaju prema nacionalnom osnovnom nastavnom planu i programu. Njihova uloga je da podrže i unaprede razvoj, učenje i veštine dece i mladih.

(M.A./EUpravo zato/yumama.mondo.rs)