Da li je srpski naučnik osuđen na emigraciju? Kako se Emil Božin vratio u Srbiju i zašto nam fizika tako dobro ide

Kada je Emil Božin završio Fizički fakultet u Beogradu, cela njegova generacija je otišla u inostranstvo na dalje usavršavanje.

Odliv mozgova je i dalje velika boljka naše zemlje, a decenije pesimizma prekinuli su projekti EU koju su, osim finansijskih sredstava, uneli i neophodna povezivanja sa naučnim zajednicama u Evropi, ali i svetu.

Stručnjaci Centra za fiziku čvrstog stanja i nove materijale su, inače, više od 15 godina sarađivali sa dr Božinom, ali nisu mogli da sanjaju da će upravo jedan takav projekat da ga vrati u Srbiju.

"Evropska komisija je finansirala projekat ERA CHAIRS i omogućila da napravimo jedan korak napred. Kada smo razmišljali da se vratimo u zemlju, bilo smo dodatno motivisani jer smo videli da postoji veliki broj mladih koji su izuzetno entuzijastični kada je u pitanju nauka o materijalima i poseduju elan da pomeraju frontove nauke u skladu da evropskim i svetskim trendovima", poručio je Božin u Institutu za fiziku u Beogradu.

Kako je objasnio, biće osnovana posebna laboratorija za naprednu karakterizaciju strukture materijala što je upravo njegova oblast interesovanja i ekspertize. Tu će se obučavati mladi kadrovi.

"Otvoriće se nove perspektive kojima možemo da zadržimo najtalentovanije ljude u zemlji. Projektom možemo da dokažemo da se kompetitivna i kolaborativna nauka može raditi ovde u Srbiji, a to će podstaći povratak vodećih stručnjaka, poreklom iz Srbije, nazad u zemlju", rekao je Božin koji je dodao da je vrlo ponosan što je dobio priliku da "svojim iskustvom makar jednim delom vrati sredini iz koje je potekao".

"Iz nekog razloga, fizika nam u Srbiji dobro ide"

Institut za fiziku, osim brojnih istraživanja, ima i jednu važnu ulogu, ako ne i najvažniju - rad na povratku stručnjaka u Srbiju.

"Naša osnovna uloga je povratak talenata, otkrivanje mladih talenata i rad na njihovom zapošljavanju za dobrobit nauke i privrede. Nastavljamo sa serijom uspeha jer su brojni veliki međunarodni projekti došli kod nas, pa tako i ERA CHAIR koji je dobijen u najoštrijoj svetskoj konkurenciji. Pokazali smo da možemo da se takmičimo u prvoj svetskoj ligi i da nauka nije samo potrošač već da može da bude i donosilac značajnih sredstava, i kao nekada ključni zamajac industrijskog rasta", naveo je direktor Instituta Aleksandar Bogojević.

Prema njegovim rečima, broj ljudi koji odlaze u inostranstvo i dalje raste, ali brže raste broj povratnika. Bogojević je uveren da su uspeli da zaustave odliv mozgova, makar kada je reč o fizici, a u tome su evropski projekti odigrali ključnu ulogu.

Iako je sam rekao da nam "iz nekog razloga fizika dobro ide", nije uspeo da otkrije u čemu je tajna.

"Ako bilo koga pitate ko su najveći ljudi naše zemlje, koji su dali doprinose u svetu, mnogi će pomenuti Teslu, Pupina ili Milankovića, a to jesu ljudi koji su promenili svet. I svi su bili fizičari. Ja ne znam zašto je to tako, ali se vidi da nam to nekako ide. Međutim, ako je to sve u prošlosti, onda je to pomalo tužno. Mi ovde imamo sreću da radimo šta volimo i da srećemo mlade koji nisu ništa manje pametni nego Tesla, ali kao i u njegovo vreme, jedini način da ostvare velika dela je da odu u Evropu ili Ameriku. Ipak, mi danas imamo institucije koje su svetskog ranga i koje uspevaju, naravno, uz mnogo manje sredstava, da rade", izjavio je Bogojević za EUpravo zato.

Kako dodaje, Srbija je za nekoliko decenija izvezla disproporcionalni broj pametnih ljudi na najbolja mesta, a oni su sada etablirani stručnjaci. Nije ih lako vratiti jer i sami sumnjaju da se situacija u Srbiji menja.

"Ljudi će nastaviti da idu u inostranstvo, ali sada imaju priliku da, recimo, budu zaposleni na Institutu, ali da u nekoj drugoj zemlji rade specijalizaciju i slično. Time se vraćaju sa novim znanjima, a ovde ih čeka nova laboratorija i oprema. Sve to, malo po malo, počinje da privlači pažnju onih koji ništa ne znaju o fizici jer su delovi fizike povezani i sa novim tehnologijama, a to sve dalje sa profitabilnim industrijama", dodao je.

Naučnici su poput umetnika

Na pitanje kako je prelomio da se suprugom Aleksandrom Tomić, takođe fizičarkom, vrati u Srbiju posle 30 godina, Božin je istakao da njegova porodica o tome razmišlja "praktično od odlaska".

"To je boljka svih emigranata. Ovo je bila bogomdana prilika da se spoje razni faktori, a projekat je dovoljno zanimljiv da to ne shvatam kao pad i neuspeh, već naprotiv, kao skok, kao novu mogućnost. Projekat je veoma izazovan, a mi naučnici to volimo. Sve je ovo i za mene jedna nova teritorija", pojasnio je fizičar.

Na pitanje kako je doživeo stanje u nauci u vreme kada je odlazio iz zemlje, rekao nam je: "Teško je to opisati tek što ste završili studije, tad ne znate ništa, tek ulazite u svet, a ja sam, kao i veliki broj kolega otišao u inostranstvo. Cela generacija je otišla, i svi su otišli po inerciji".

Kako je pojasnio za EUpravo zato, pošli su za nekim novim znanjima.

"Ja nikada nisam hteo nekakav američki san, nisu me vukle finansije ili što ovde nema uslova, već sam bio vođen znatiželjom. Međutim, kad se jednom upustite u to, povratka lakog nema. Pokušavate da se dokažete u novoj sredini, i da shvatite gde ste uopšte otišli i, naravno, otvaraju se nove perspektive. Ali ni one nisu sve, postoji veoma bitna razlika između velikih sistema i država i našeg podneblja, a to su ljudi. Ti međuljudski kontakti što na privatnom, što na profesionalnom nivou, ipak su drugačiji. Nakon 30 godina dolaženja u Srbiju kao turista, sad imamo priliku da dođemo i kao gastarbajteri", rekao nam je Božin sa osmehom.

"Veoma smo srećni", dodao je.

Ipak, precizira da to nije uvek i olakšanje jer povratak u rodnu zemlju dolazi uz određenu cenu.

"Mi imamo još dvoje dece koja su ostala u SAD tako da je na neki način došlo do razdvajanja porodice. Ali nadamo se da ćemo to prebroditi. Iako to mnogima možda zvuči čudno, mi jesmo srećni što smo se vratili, ali takva pitanja treba gledati sa strane i shvatiti da ovo nije loša sredina za život. Ima mnogo mana, ali i brojnih prednosti koje treba ceniti. Ja sam svestan mana i o tome ne želim da govorim, ali ću istaći da njih ima u svim društvima, uključujući i američko, koje su možda čak i radikalnije nego ovde. U životu uvek treba imati neku referencu, kako bi ste znali sa čim stvari da poredite", uveren je Božin.

"Ono što je bitno dolazi iz srca, jer kako kaže pesma - 'boj ne bije svijetlo oružje, već srce u junaka', a mi njega imamo ovde dovoljno", rekao je fizičar.

Šta je projekat ERA CHAIRS?

Kako je objasnio dr Božin, fokus će biti na obuci, ali i na ispravljanju problema.

"Prenećemo iskustva sa Zapada da vidimo šta funkcioniše dobro, a šta loše. Šta onemogućava ili sprečava naučni proces poput administracije. Naučnici su kao umetnici - vrlo je bitno imati potpunu slobodu, u smislu da nema elemenata koji je ometaju, jer bez nje nema umetnosti, ali nema ni nauke. U jednom delu projekta ćemo raditi i na takvim stvarima, u nadi da će doći do promena u sistemu koje će poboljšati prohodnost naučnicima, a to je zapravo boljitak za sve nas u krajnjem slučaju", objasnio je Božin koji dodaje da je "nauka izuzetno skup sport" zbog čega su projekti veoma važni.

Projekat ERA CHAIRS ima za cilj da popuni prazninu i stručnjacima Centra za fiziku čvrstog stanja i nove materijale omogući dalji rad.

"Pored istraživanja materijala, dobićemo nove tehnike i pristupe kako bi se obučili mladi ljudi. Mi težimo da napravimo održivi sistem, da se sa projektom ne završi sve što smo radili, već da na duže staze podignemo čitavu jednu granu fizike i pružimo priliku mladim kadrovima da se prijavljuju za različite poduhvate. Često nam kolege iz inostranstva govore da smo izolovani i da je potrebni da učestvujemo više u velikim istraživanjima, a ovo je način da se povežemo sa drugima i da stavimo Beograd i Srbiju na naučnu mapu. Moramo da se održimo na vrhu tog talasa u Evropi", istakao je dr Nenad Lazarević iz Centraza čvrsto stanje koji će rukovoditi projektom ERA CHAIRS.

Inače, projekat "Hidden phases in 2D quantum materials" u okviru evropskog programa ERA CHAIRS je vredan 2,5 miliona evra. Osim Lazarevića, centralni deo tima čine istraživači dr Bojana Višić, dr Jelena Pešić i dr Zorica Konstantinović.

Kao institut od nacionalnog značaja, Institut za fiziku u Beogradu aktivno radi na povratku naših istraživača iz inostranstva i do sada je uspeo da obezbedi povratak više od 30 fizičara koji su ostvarili karijere u inostranstvu. U Institutu postoje četiri centra izvrsnosti, a jedan od njih je Centar za fiziku čvrstog stanja i nove materijale koji je pre 30 godina osnovao i uspešno njime rukovodio akademik Zoran Popović.

Projekat je podstaknut problemom karakterizacije skrivenih faza u kagome kristalima, što su materijali koji se trenutno nalaze u globalnom fokusu i mogu se koristiti u proizvodnji elektronskih uređaja.

Postojeća istraživačka grupa na Institutu, koja je već globalno prepoznatljiva, pokušaće da odgovori na ove izazove koji su trenutno na frontu svetskih istraživanja.

ERA CHAIRS je instrument u okvirnom programu "Horizon Europe" namenjen jačanju istraživačkih kapaciteta univerziteta i instituta, na koji su istraživači iz Srbije retko aplicirali.

U septembru 2023. otvoren je poziv za projekte sa ukupnim budžetom od 97 miliona evra, na koji je Institut aplicirao sa predlogom projekta "Hidden phases in 2D quantum materials" i osvojio sredstva.

(EUpravo zato)