Institut BioSens iz Novog Sada predstavlja pionira u oblasti spajanja biotehnologije i informacionih tehnologija na Balkanu, ali i šire. Sa jasnom vizijom i naporima koji su uloženi još pre više od decenije, ovaj institut postao je vodeća istraživačka institucija u primeni veštačke inteligencije u poljoprivredi, ekologiji i medicini.
U intervjuu za EUpravo zato, direktor BioSensa, prof. dr Vladimir Crnojević, govori o izazovima sa kojima su se suočili pri osnivanju, podršci Evropske unije, ali i o inovacijama koje predstoje.
Kada i kako je nastao institut BioSens
Institut BioSens, osnovan pre nešto više od devet godina, nastao je kao rezultat vizije grupe entuzijasta. Profesor Crnojević objašnjava da je tada prepoznata rastuća veza između biotehnologije i informacionih tehnologija, što je dovelo do stvaranja ideje o integraciji ove dve oblasti.
"Bili smo svesni da će IT i biotehnologija u budućnosti sve više sarađivati, a danas vidimo da je ta vizija postala stvarnost," kaže Crnojević. Evropska komisija je prepoznala inovativnost ideje kroz projekat Antares, gde je BioSens bio među 170 predloga u Evropi za osnivanje institucija baziranih na novim idejama.
Poljoprivreda, životna sredina, medicina...
Pun naziv instituta je Istraživačko-razvojni institut za informacione tehnologije biosistema, što govori mnogo o širokoj lepezi oblasti kojima se bavi. Crnojević objašnjava da biosistemi obuhvataju žive stvari, kao što su poljoprivreda, životna sredina, medicina i živa bića uopšte. "Primena veštačke inteligencije u ovim oblastima je naš glavni fokus," kaže Crnojević.
Institut koristi inovativne tehnologije kako bi poboljšao različite procese u poljoprivredi, ekologiji i medicini, što ih svrstava u vodeće institucije na ovom polju.
15 miliona evra od Evropske unije
Od samog početka, BioSens je bio okrenut međunarodnoj naučnoj zajednici i aktivno učestvuje u evropskim istraživačkim programima poput Okvirnog programa 7 i kasnije Horizont 2020.
"Shvatili smo da moramo da igramo međunarodnu utakmicu," ističe Crnojević. Najvažniji trenutak bio je dobijanje projekta Antares, koji je osigurao sredstva od 15 miliona evra od Evropske unije, uz jednaku finansijsku podršku Vlade Republike Srbije. Kroz svoje učešće u evropskim projektima, Institut BioSens je do sada uspešno privukao preko 60 miliona evra, što je čini vodećom institucijom u Srbiji.
Postoji značajan inovacioni potencijal
Kada govorimo o inovacijama, Srbija je iznad nekih članica Evropske unije, poput Rumunije, Bugarske i Hrvatske, a takođe i iznad zemalja kandidata, smatra Crnojević. "Geopolitički položaj Srbije i naša istorija stvorili su potrebu za snalažljivošću, koja je blisko povezana sa inovativnošću," objašnjava. Srbija se takođe ističe i po broju startapova, što je pokazatelj da postoji značajan inovacioni potencijal.
Profesor Crnojević je deo savetodavnog tela generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, gde deluje kao predstavnik naučne zajednice. "Ja ne propuštam priliku da promovišem Srbiju i napore koji su učinjeni u oblasti veštačke inteligencije," naglašava. Srbija je značajno promovisana kroz njegove aktivnosti, posebno u kontekstu razvoja veštačke inteligencije. Takođe, na predlog Republike Srbije, Generalna skupština UN je prošle godine usvojila Rezoluciju o dekadi nauke i inovacija za održivi razvoj čovečanstva, što je bio prvi put posle 25 godina da je neka rezolucija usvojena na predlog Srbije.
Bioinformatika i analiza genetskog materijala
Institut BioSens planira da nastavi sa primenom fuzije biotehnologije i informacionih tehnologija, ali profesor Crnojević vidi mnogo prostora za dalji razvoj. "Bioinformatika i analiza genetskog materijala pomoću veštačke inteligencije su oblasti u kojima će se intenzivirati aktivnosti," navodi.
Takođe, razvoj senzora za prikupljanje biofenomena, kao i analiza podataka iz prirode, predstavljaju pravce u kojima će institut ulagati napore u narednim decenijama. Zahvaljujući savremenim laboratorijama, BioSens će, prema Crnojeviću, biti lider u regionu, ali i šire.
Čitav intervju poslušajte u videu:
(EUpravo zato)
