Putovanje iz Beograda ka Novom Sadu poznata je trasa za svakoga ko se makar jednom zaputio ka ravnoj Vojvodini.
Osam je sati, i iako se još nismo razbudili, ne možemo da ne primetimo polja kukuruza, žita i suncokreta koja se smenjuju sa malim selima, poljoprivrednike kako aktiviraju prskalice i traktore koji su već spremni za rad. Ali ovog puta, naša destinacija nije bila nijedno od ovih polja, već mesto gde se baš o njima brine.
Ekipa portala EUpravo zato posetila je mesto gde se nauka i tehnologija susreću sa poljoprivredom na sasvim novi način: Institut BioSens.
Smestili smo se u automobile, u nadi da ćemo pronaći priču o tome kako tehnologija menja svet.
I pronašli smo je.
Dočekali su nas vredni istraživači naučnog Instituta BioSens - dominiraju žene, radujemo se zbog toga.
Žene će promeniti svet i nauku
U razgovoru sa njima saznajemo, ali i sami vidimo, da je zgrada veoma inspirativna i da im je lakše otkad su se tu preselili 2023. godine.
BioSens, istraživačko-razvojni institut za informacione tehnologije biosistema, osnovan je 2015. godine i pionir je digitalne transformacije poljoprivrede u Srbiji.
Pogledajte video.
Ipak, do prošle godine radili su u zgradi rektorata Univerziteta u Novom Sadu. Vrednim srpskim istraživačima tada je nedostajalo mnogo toga. Godine 2023. sele se u zgradu naučnog Instituta BioSens, tek nekoliko metara daleko od svoje stare adrese, ali ovog puta sa najsavremenijom opremom i uslovima na nivou prestižnih instituta u Evropi i svetu.
BioSense na 6.650 kvadrata
Njihov zadatak je da, istražujući naučne i tehnološke granice inovativne primene IT-ja u poljoprivredi, srpskom, ali i svetskom poljoprivrednom sektoru pruže vrhunska digitalna rešenja kako bi se uz manje investicija ostvarili veći prinosi.
Nova zgrada BioSensa se nalazi u Univerzitetskom gradu , samo nekoliko desetina metara od obale Dunava.
Zauzima površinu od više od 6.000 kvadrata, na tri do pet etaža, dok je unutra smešten veliki broj laboratorija, kancelarija, sala za predavanja, kao i amfiteatar specifičnog oblika i arhitektonskog rešenja.
Najveći istraživački projekat koji je EU finansirala u Srbiji
Sredstva za izgradnju zgrade jednim delom, u iznosu od 14 miliona evra, potiču od bespovratnih sredstava EU dodeljenih za ANTARES projekat instituta, čiji je cilj da BioSense postane "Evropski centar izvrsnosti". Preostalih 20 miliona evra finansirano je iz zajma, zaključenog 2010. godine sa Evropskom investicionom bankom, za razvoj istraživanja.
ANTARES je najveći istraživački projekat koji je Evropska unija ikad finansirala u Srbiji, a omogućio je Institut BioSens da broj zaposlenih poveća sa 50, koliko ih je bilo 2017. godine na samom početku, na 160, među njima više od 50 doktora nauka.
"Uvek volim da istaknem jednu činjenicu koja može da fascinira – ovolika zgrada i kapitalna oprema su potrebni da bi se napravile i ispitivale strukture koje su 100 puta manje od debljine ljudske vlasi", istakao je dr Goran Kitić, rukovodilac Centra za senzorske tehnologije u institutu.
"Institut BioSens je naučni svetionik u regionu"
Nasmejani portir Zdravko se ljubazno javlja i propušta našu ekipu sa vodičem.
Kasnije koristimo priliku da i sa njim razmenimo po koju reč. Ulaz u zgradu je jednostavan, a njegovo radno mesto, odmah ispod velikog logoa BioSensa, nimalo ne liči na slična mesta u drugim kompanijama. Kroz staklo "puca" lep.
Spiralno stepenište vodi nas do prvog mezanina gde nam ponosno predstavljaju amfiteatar.
"Amfiteatar se sužava i ide u visinu, kapaciteta je oko 100 mesta i namenjen je kolegama sa čitavog Univerziteta i svakome ko ima nekog gosta od značaja, da ovde održi predavanje. Tako držimo naučnu zajednicu živom. Imamo ovde i različite treninge za pisanje projekata. Fizički, sa ovim jastucima i ovako lepo osvetljen, ima tu neku dimenziju udobnosti i oseti se neka kućna atmosfera", ispričao je dr Kitić.
Na istom nivou, suprotno od amfiteatra, nalazi se nešto što bismo laički objasnili kao centar za podatke. Izgleda kao veliki pano, sa velikim i malim ekranima na kojima se nalaze različite informacije. Na pitanje - šta je to tačno, dr Kitić odgovara da se to tiče centra Centra za informacione tehnologije i Centra za inovacije i razvoj proizvoda.
"Ideja nam je da imamo platformu na koju možemo da plasiramo sve naše rezultate koji se tiču svih naših istraživanja, a posebno analize satelitskih snimaka. Ovde imamo jednu besplatnu aplikaciju za sve poljoprivrednike koji mogu da registruju svoje parcele i dobiju precizne vremenske prognoze, satelitske snimke na kojima mogu da vide kako napreduju njihovi usevi i mogu da vode digitalnu knjigu polja gde unose sve aktivnosti koje sprovode", rekao je naš sagovornik i objasnio da to može da optimizuje troškove poljoprivrednika.
Čista soba
Na spratu iznad se nalazi takozvana čista soba, gde uslovi zahtevaju da se obučemo u mantile, stavimo nazuvke na obuću, a onda i rukavice i kape.
Objašnjavaju nam da ovde ne sme da uđe prašina jer to može da utiče na senzore.
Ono što je privuklo pažnju jeste način ulaska u ovu sobu. U nju ne mogu da uđu svi, samo oni sa specijalnom karticom. Da bismo ušli, moramo da zatvorimo prva vrata, gde navlačimo opremu, kako bi uopšte mogli da otvorimo druga vrata.
U sledećoj prostoriji navlačimo rukavice, a onda se druga vrata zatvaraju da bi se otvorila treća.
"Oglasiće se alarm", upozorio je Kitić, ali kasno.
Srećom, brzo smo reagovali, pa se i nedugo potom ugasio. Ulazimo u čistu sobu gde se glasno čuju ventilatori.
Šta se sve događa u toj prostoriji možete poslušati u snimku.
Sledeća prostorija je laboratorija. Ovde se uz pomoć aparature najnovije generacije obavljaju istraživanja, a prostorija je obezbeđena za rad sa hemikalijama koje mogu biti štetne za udisanje.
Nakon laboratorije, ekipa EUpravo zato upućuje se u sobu gde se nalazi "zgrada unutar zgrade".
"To je antivibracioni deo gde ništa što je predmet preciznog posmatranja ne može da se pomeri i tako ugrozi rad istraživača", objasnio je naš vodič.
Zgrada u zgradi
Zgrada je, inače, po tome i prepoznatljiva, poseduje "zgradu u zgradi". Šta to znači?
Kolokvijalno objašnjeno, taj deo se nalazi na seizmičkim prigušivačima i na taj način je ova građevina pionir kada je u pitanju antivibraciona tehnologija u Srbiji.
Zbog preciznih istraživanja i aparata osetljivih na bilo kakve vibracije, unutar instituta postoji zgrada u kojoj se nalazi aparatura osetljiva na vibracije i namenjena je preciznim istraživanjima i merenjima.
Naš obilazak zgrade BioSensa završavamo na terasi "sa najlepšim pogledom na Novi Sad", gde se zaposleni neretko okupljaju.
Ukoliko želite da saznate šta smo sve saznali od istraživača, pratite nas i na društvenim mrežama.
(JA/Eupravo zato)