Kada prosečna osoba čuje reč „svemir“, njena prva asocijacija su verovatno holivudski blokbasteri, džinovske rakete koje paraju nebo Floride i astronomski budžeti od stotinu milijardi dolara koje sebi mogu da priušte samo globalne supersile poput SAD, Kine, Rusije ili ESA.
Iz te, tradicionalne perspektive, vest da Srbija u Vašingtonu potpisuje kosmički sporazum sa NASA-om može delovati kao protokolarna formalnost ili tema koja nema nikakve veze sa realnim životom na Balkanu.
Međutim, živimo u eri u kojoj se geopolitika više ne vodi samo na granicama, u rovovima ili za pregovaračkim stolovima u Briselu i Ženevi. Danas se vodi i na nebu. Kroz koncept koji diplomate nazivaju „Science & Space Diplomacy“ (naučna i svemirska diplomatija), male i srednje države širom sveta koriste tehnologiju i naučna partnerstva kao moćnu polugu za jačanje sopstvene bezbednosti, ekonomije i svog ugleda.
Srbija je potpisivanjem sporazuma Artemis (Artemis Accords) postala 69. država koja je pristupila ovom globalnom klubu. To je dobar povod da se zapitamo kako ovakva udruživanja sa svemirskim supersilama pomažu manjim zemljama da se pozicioniraju na globalnoj mapi i šta to konkretno znači za našu nauku i privredu?
Šta je zapravo sporazum Artemis i zašto se potpisuje?
Sporazum Artemis nije vojni savez, niti je reč o ugovoru koji deli teritorije na nebeskim telima, jer po međunarodnom pravu svemir ne pripada nikome. On je, zajednički plan za novu eru civilnog istraživanja dubokog svemira.
Predvođen NASA-om i američkim Stejt departmentom, ovaj sporazum okuplja države oko nekoliko ključnih, civilizacijskih principa koji su detaljno opisani na zvaničnoj stranici NASA Artemis Accords:
- Isključivo mirnodopsko korišćenje svemira;
- Transparentnost i obaveza javnog deljenja naučnih podataka;
- Interoperabilnost, odnosno projektovanje sistema i softvera koji mogu da sarađuju;
- Pružanje hitne pomoći astronautima u nevolji, bez obzira na njihovu nacionalnost;
- Izbegavanje konflikata kroz kreiranje bezbednosnih zona prilikom eksploatacije resursa na Mesecu ili asteroidima.
Kako se čovečanstvo kroz NASA-in program Artemis ubrzano priprema za trajni povratak na Mesec (i kasniji odlazak na Mars), bilo je neophodno postaviti pravila igre pre nego što tamo nastane gužva. Srbija je potpisivanjem ovog dokumenta formalno prihvatila ta pravila i stala u red država koje podržavaju mirnodopski razvoj svemirske tehnologije.
Kako "mali igrači" prave ozbiljan biznis u svemiru?
Najveća zabluda modernog doba jeste da morate imati sopstveni kosmodrom i milijarde dolara da biste učestvovali u svemirskoj trci. Svemirska industrija je danas duboko „softverizovana“, modularna i decentralizovana. To znači da se ugovori ne sklapaju samo za sklapanje celih raketa, već za sitne, visokotehnološke komponente, algoritme i senzore.
Nekoliko srednjih i manjih država (ekonomija) je već pokazalo kako se potpis na sporazumu Artemis pretvara u višemilionske ugovore i tehnološki skok:
Luksemburg (lider u svemirskom rudarstvu): Ova evropska država, površinski manja od Beograda, prva je prepoznala šansu. Osnovali su Svemirsku agenciju Luksemburga (LSA) koja ne pravi rakete, već privlači i finansira startapove koji razvijaju tehnologije za eksploataciju resursa u svemiru. Danas, kroz direktnu saradnju sa NASA-om u okviru Artemisa, luksemburške firme razvijaju sisteme za prečišćavanje vode i izdvajanje kiseonika iz Mesečevog tla.
Novi Zeland (kosmodrom za svemirska putovanja): Sa populacijom od svega 5 miliona ljudi, Novi Zeland je postao nezaobilazan partner SAD. Iskoristili su svoju geografsku poziciju i fleksibilnu regulativu da privuku američki Rocket Lab. Rezultat? NASA je unajmila njihovu tehnologiju za lansiranje revolucionarne CAPSTONE misije ka Mesecu, koja je trasirala put za buduću lunarnu stanicu. Bez Novog Zelanda, NASA-in povratak na Mesec bi kasnio.
Poljska i Češka (integracija u lance snabdevanja): Ove dve zemlje iz našeg šireg okruženja su brzo kapitalizovale svoj status potpisnica. Poljska svemirska agencija (POLSA) danas sa NASA-om integriše poljske infracrvene detektore i senzore u robotske misije koje idu na površinu Meseca. Češka je kroz projekat "Czech Journey to Space" povezala svoju avio i auto-industriju sa američkim gigantima poput Lockheed Martin-a, isporučujući im softverske sisteme za praćenje satelita.
Gde je tu šansa za Srbiju?
Srbija ne šalje astronauta na Mesec sutra, ali šalje poruku da naša pamet može ravnopravno da razvija tehnologije koje će tamo raditi. Mi posedujemo izuzetno jak IT sektor, razvijenu zajednicu stručnjaka za veštačku inteligenciju, kao i renomirane naučne institute.
Naša šansa leži u tri ključna sektora:
- IT i obrada podataka (Data Science): Svemirski programi generišu gigabajte podataka svake sekunde. Od analize satelitskih snimaka za klimatske promene, do razvoja algoritama za autonomnu navigaciju rovera na površini Meseca. To su poslovi koje naši programeri mogu da rade iz svojih kancelarija u Srbiji za potrebe globalnih misija.
- Agrotehnologija i biotehnologija: Kako uzgajati hranu u ekstremnim uslovima sa minimalno resursa? Naši poljoprivredni instituti imaju decenijsko iskustvo u hibridizaciji i borbi protiv suša. Tehnologija razvijena za preživljavanje u lunarnim bazama sutra može direktno biti primenjiva i na našoj planeti koja se suočava sa klimatskom krizom.
- Senzori i elektronika: Naši tehnički fakulteti imaju kapacitet za projektovanje mikrosenzora koji se koriste u ekstremnim uslovima pritiska i temperature.
Kroz Artemis sporazum, našim naučnicima i privatnim kompanijama se otvaraju vrata za lakše apliciranje za međunarodne fondove, učešće u konzorcijumima sa NASA-om i pristup neprocenjivim bazama podataka. To je ujedno i najbolji sistemski odgovor na „odliv mozgova“. Ako mladom naučniku omogućite da iz Srbije radi na projektima koji idu u orbitu, dali ste mu razlog da ostane ovde.
(EUpravo zato)
