Kako je SRPSKA SEDMORKA povela čoveka na Mesec: David Vujić je bio jedan od njih, a ovo je priča o njemu

Svetska nauka ostala je bez Davida Vujića, Amerikanca srpskog porekla, koji je doprineo jednom od najvećih poduhvata 20. veka - sletanju na Mesec.

Vujić je 2020. godine odlikovan Ordenom Karađorđeve zvezde prvog stepena, a u junu 2023, sa suprugom Džindžer, posetio je Srbiju, dok je u Hramu Svetog Save na Vračaru par obeležio 40 godina braka.

O tome koliko je ime Davida Vujića značajno i u srpskoj nauci i kako to da pojedinci u Srbiji ne veruju u sletanje na Mesec iako su naši ljudi učestvovali u tome, razgovarali smo sa Nikolom Božićem, saradnikom Fakulteta za primenjenu ekologiju u Beogradu i nekadašnjim direktorom Istraživačke stanice Petnica, koji je imao priliku da se upozna sa ovim velikim naučnikom.

Koliko je ime Davida Vujića značajno u srpskoj nauci?

David Vujić je bio deo velikog tima inženjera pionira koji su učestvovali u veoma zahtevnim misijama Apolo koje su za cilj imale sletanje na Mesec. Mnogi od problema su se rešavali u hodu i bili su velika nepoznanica u to vreme. Najpoznatija je situacija sa misijom Apolo 13 koja nije uspela da sleti na Mesec, ali je uspešno vraćena na Zemlju baš zahvaljujući inženjerima NASA. U 17 misija Apola bilo je angažovano oko 400.000 ljudi, a ovaj svemirski program značajno je uticao na razvoj medicine, saobraćaja, bezbednosti, kompjuterske tehnologije, industrijske proizvodnje.

Tokom svog obraćanja naučnoj zajednici u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti gospodin Vujić je rekao: "Čast mi je da sam ovde u ime mojih kolega", i naveo da su članovi tima Amerikanaca srpskog porekla "Srpskih sedam", pored njega, bili i Slavoljub Vujić, Pol Dujić, Danilo Bojić, Milojko Majk Vučelić, Milisav Šurbatović i Piter Galović.

Kako je svemirski program sredinom dvadesetog veka bio mnogo više od naučnog i inženjerskog poduhvata, i kako je nosio geopolitičku težinu, mnoga istraživanja i otkrića su bila čuvana kao tajna, kako bi zadržala prednost u kosmičkoj trci. Zbog toga o inženjerskim doprinosima naše sedmorke svedoče priznanja i odlikovanja koja su oni dobili.

S obzirom da ste se od malena interesovali za istraživanje svemira, kako ste doživljavali "srpsku sedmorku" misije Apolo?

Najsnažnija poruka naše Sedmorke jeste da svako ko nešto želi, i posveti se potpuno cilju, taj cilj može i ostvariti. Ova naša ekipa pokazuje koliko su ovakve misije kompleksne i zahtevne, i koliko je važno da se svako pojedinačno posveti svom istraživanju i razvoju nekog procesa i tehnologije u potpunosti, kako bi onda ceo tim sinergijski mogao da pruži pun doprinos.

U nauci i istraživanjima ništa ne može da uradi pojedinac, važan je tim i važno je razumevanje celokupne složenosti fenomena ili problema koji se istražuje.

Potrebno je posvetiti se učenju, ličnom razvoju, čitanju… Važno je odabrati zanimljivu i dobru temu za istraživanje, a onda raditi posvećeno i temeljno sarađujući sa naučnicima širom sveta. Danas je nauka globalno povezana.

Srpska sedmorka je simbol uspeha i pokazatelj da i "mali narodi" mogu dati velike rezultate i učestvovati u velikim poduhvatima.

Kako pamtite susret sa inženjerom Vujićem?

David Vujić je 2019. godine došao u Srbiju u organizaciji američke ambasade, a ja sam mu bio domaćin u Beogradu i Petnici.

U beogradskom Domu omladine organizovana je tribina koju sam zajedno sa njim vodio, a zatim je premijerno prikazan dokumentarac "Apolo 11" posvećen američkom sletanju na Mesec povodom 50. godišnjice ovog poduhvata.

Istraživačka stanica Petnica ga je ugostila na izložbi posvećenoj sletanju na Mesec, a razgovor sa polaznicima seminara  je trajao mnogo duže nego što je planirano. Imao je strpljenje za svako pitanje. Vreme provedeno sa gospodinom Vujićem u tih par dana našeg druženja bilo je ispunjeno zanimljivim razgovorima, pričama i anegdotama iz Apolo programa, ali i njegovim pitanjima o Srbiji. Želeo je da zemlju svog porekla upozna što je više mogao. Našti razgovori su postajalio sve duži i pokrivali su sve veći broj tema. Za mene lično je to bio poseban način da obeležim pola veka sletanja čoveka na Mesec, družeći se sa svedokom svega što se dešavalo.

Posebno me je obradovalo, ali i iznenadilo, pismo koje sam dobio od Davida posle njegovog povratka u SAD. Nije u pitanju bio mejl već "pravo" pismo. U njemu je zahvalio na gostoprimstvu i razgovorima koje smo imali. Ja sam njemu uzvratio isto pismom, pa je tako naše druženje nastavilo da se razvija.

Naš drugi susret odigrao se tokom posete Davida i njegove supruge Džindžer Beogradu 2023. godine. Bili su nekoliko nedelja u Srbiji i bilo je više prilika za naše zajedničlke susrete. Ponovo sam mogao da učim o Apolo misiji, ali i o životu naše dijaspore u SAD, a on je imao priliku da dobije odgovore o kulturi i istoriji Srbije.

Moje poslovno putovanje u Vašington prošle godine iskoristio sam da mu se javim, pa su me Džindžer i on pozvali da ih posetim u njihovom stanu u Aleksandriji, koja se nalazi odmah pored Vašingtona. Mnogo knjiga i slika krase zidove njegovog doma, a posebno mesto zauzimaju i pravoslavne ikone. Razgovor je tekao od aeronautike, istraživanja svemira i nauke uopšte, preko značaja Tesle i Pupina, do saradnje Srbije i SAD.

David je bio vrlo vezan za Srbiju, iako je rođen u SAD. Mnogo je govorio o svom ocu i odrastanju. U porodici su se negovali poreklo i tradicija. U svom domu u Aleksandriji pored ikona, prisutna su umetnička dela posvećena Tesli i Pupinu. Voleo je Srbiju. Želeo je da svojim delovanjem što više pomogne unapređenju odnosa Srbije i SAD.

Da li ste imali priliku da čujete neku posebnu priču o njegovom radu na Apolo misijama?

Najpoznatija je, naravno, anegdota kako je Srpska sedmorka pomogla u povratku misije Apolo 13 na Zemlju, za šta je jedan od članova tima i odlikovan. Tu je i anegdota o astronautu Frenku Bormenu, astronautu misije Apollo 8, koji se na svojoj turneji po svetu nakon završene misije susreo i sa Titom. Na Titovo pitanje da li su se bojali tog leta oko Meseca, Bormen mu je odgovorio da nisu jer je Srpska sedmorka sa Zemlje brinula o njemu.

Da li je, generalno, srpski naučnik osuđen na emigraciju? Kakav je položaj srpskih naučnika u međunarodnoj naučnoj zajednici?

Današnja nauka je globalna i povezana. Sa dobrim znanjem koje stičemo ovde, sa dobrim idejama za istraživanje, moguće je biti uspešan naučnik iz Srbije. Mobilnost naučnika je potreba današnje nauke jer se tako širi krug saradnika, uči, stiče novo iskustvo, razmenjuju ideje, radi na opremi i u međunarodnim timovima…

Naši naučnici su priznati u svetu, a u mnogim oblastima su angažovani na važnim mestima u međunarodnim istraživačkim timovima. Naravno da postoje oblasti nauke koje zahtevaju intenzivnu međunarodnu naučnu i finansijsku saradnju i da se države pojedinačno ne mogu samostalno baviti istraživanjima u tim oblastima. Oni naučnici koji su otišli u inostranstvo često tesno sarađuju sa kolegama i institucijama iz Srbije.

Kako komentarišete verovanja u razne teorije zavere da sletanja na Mesec zapravo nije ni bilo - a upravo su srpski naučnici doprineli tako velikom poduhvatu?

I bez razgovora sa Davidom Vujićem, na osnovu naučnih činjenica, razumemo kako su Apolo misije uspešno obavile svoj zadatak. Kada tome dodamo naše razgovore i detalje i svakodnevnog rada na Apolo projektu, sve je još čistije i jasnije.

(EUpravo zato)