- MSCA već tri decenije finansira razvoj istraživačkih karijera, doktorske i postdoktorske programe i međunarodnu saradnju u nauci.
- Od 1996. kroz program je prošlo više od 150.000 istraživača, a godišnje se podrži oko 8.000 ljudi iz celog sveta.
- Evropska komisija dodatno ulaže najmanje 210 miliona evra, što treba da omogući usavršavanje za više od 700 istraživača.
Savremeno istraživanje retko ostaje u jednoj laboratoriji, na jednom fakultetu ili unutar granica jedne zemlje. Istraživač može da doktorira u Beogradu, deo rada nastavi u Ljubljani ili Beču, sarađuje sa kompanijom u Nemačkoj, a rezultate razvija zajedno sa kolegama iz nekoliko naučnih disciplina. Upravo na takvom kretanju ljudi i znanja zasnovane su na Marija Sklodovska-Kiri akcijama (MSCA), kroz koje Evropska unija već tri decenije finansira razvoj istraživačkih karijera, doktorskih i postdoktorskih programa i međunarodnu saradnju u nauci.
Od 1996. godine kroz MSCA je prošlo više od 150.000 istraživača, a program danas obuhvata oko 8.000 istraživača godišnje. Sa MSCA su tokom tri decenije bila povezana i 23 dobitnika Nobelove nagrade, kao stipendisti, mentori ili koordinatori projekata.
Ipak, brojke same ne objašnjavaju zbog čega je ovaj program postao jedan od centralnih evropskih instrumenata za razvoj istraživača. Njegova osnovna ideja je jednostavnija: znanje se razvija brže kada ljudi mogu da prelaze granice - između država, naučnih disciplina i akademskog i poslovnog sektora.
Od Marije Sklodovske Kiri do evropskog programa za istraživače
Ime programa nije slučajno izabrano.
Poljsko-francuska fizičarka i hemičarka Marija Sklodovska Kiri (1867–1934) ostala je upamćena po pionirskom radu na radioaktivnosti. Bila je prva žena koja je dobila Nobelovu nagradu i prva osoba koja je Nobelovu nagradu dobila dva puta - za fiziku 1903. i hemiju 1911. godine. Njena naučna i lična biografija istovremeno je priča o istraživačkoj mobilnosti: rođena je u Varšavi, školovanje i naučni rad nastavila je u Francuskoj, a njena istraživanja prevazilazila su tadašnje granice između naučnih oblasti.
Prve Marie Curie Actions pokrenute su 1996. godine kao relativno mali sistem stipendija koji je omogućavao nekoliko stotina istraživača godišnje da deo rada provedu u inostranstvu. Tokom narednih trideset godina taj model se proširio na doktorske mreže, postdoktorska istraživanja, razmenu osoblja, zajedničke obrazovne programe i aktivnosti kojima se nauka približava građanima.
Šta je danas program Marija Sklodovska-Kiri?
MSCA su deo Horizon Europe, okvirnog programa Evropske unije za istraživanje i inovacije za period 2021-2027. Njima u ime Evropske komisije upravlja Evropska izvršna agencija za istraživanje - REA, a budžet MSCA u ovom programskom periodu iznosi 6,6 milijardi evra.
Program se često pojednostavljeno naziva "stipendijom Marija Kiri", ali to danas opisuje samo deo sistema. Kroz MSCA se finansiraju istraživači u različitim fazama karijere, ali i univerziteti, instituti, kompanije i druge organizacije koje zajedno razvijaju doktorske programe, istraživačke projekte ili razmenu zaposlenih.
Važan princip je da teme istraživanja nisu unapred ograničene na nekoliko oblasti. MSCA primenjuju bottom-up pristup: finansiranje je otvoreno za sve oblasti istraživanja, na osnovu naučne izvrsnosti i konkurentskog postupka, uz snažan fokus na međunarodnu, interdisciplinarnu i međusektorsku saradnju.
Drugim rečima, u istom evropskom okviru mogu se naći istraživanja klimatskih promena, hemije, medicine, veštačke inteligencije, kulturnog nasleđa, kvantne fizike ili društvenih procesa.
Pet različitih puteva kroz isti sistem
Za nekoga ko se prvi put susreće sa MSCA, nazivi pojedinačnih akcija mogu delovati komplikovano. Lakše ih je razumeti kroz situacije za koje su namenjene.
Doctoral Networks finansiraju međunarodne doktorske programe koje razvijaju konzorcijumi univerziteta, istraživačkih institucija, kompanija i drugih organizacija. Cilj nije samo izrada doktorske disertacije: kandidati stiču i veštine relevantne za rad izvan akademije. Postoje i Industrial Doctorates i Joint Doctorates.
Stipendije za postdoktorske studije namenjene su istraživačima koji već imaju doktorat i žele da istraživanje nastave u drugoj zemlji, steknu nove veštine ili iskustvo u drugoj disciplini ili sektoru. Evropske stipendije traju od jedne do dve godine, dok globalne podrazumevaju istraživački period izvan Evrope i obaveznu jednogodišnju fazu povratka u instituciju u EU ili zemlji pridruženoj programu Horizon Europe.
Staff Exchanges finansiraju kratkoročne međunarodne i međusektorske razmene zaposlenih uključenih u istraživanje i inovacije. Univerziteti, instituti, kompanije i druge organizacije formiraju međunarodne konzorcijume, a razmena služi prenošenju znanja i veština između partnerskih institucija.
COFUND funkcioniše drugačije: Evropska unija sufinansira regionalne, nacionalne i međunarodne doktorske i postdoktorske programe. Među organizacijama koje mogu da ih razvijaju nalaze se univerziteti, istraživačke organizacije, javne institucije, finansijske agencije i kompanije.
MSCA and Citizens povezuje nauku sa građanima. Kroz ovu akciju finansiraju se Evropska noć istraživača i aktivnosti Researchers at Schools, tokom kojih se istraživači susreću sa učenicima i širom javnošću kroz eksperimente, izložbe, igre, radionice i druge formate.
Od 2025. postoji i pilot Choose Europe for Science, usmeren na jedan od problema evropske nauke – nesigurne i kratkoročne istraživačke karijere. Organizacije se, između ostalog, biraju i prema tome kakvu dugoročniju profesionalnu perspektivu mogu da ponude postdoktorskim istraživačima nakon perioda finansiranja iz MSCA. Prvih 16 projekata odabrano je za finansiranje 2026. godine.
Šta ostaje istraživaču kada se projekat završi?
Mobilnost ima smisla samo ako iskustvo stečeno tokom projekta ostane relevantno i kasnije. Evropska komisija zato prati karijere istraživača i nakon završetka MSCA projekata.
Rezultati praćenja karijera bivših MSCA stipendista, objavljeni 2025. godine, pokazuju da je 86 odsto ispitanih kvalitet obuke ocenilo kao dobar ili veoma dobar. Dve godine nakon završetka stipendije više od 98 odsto ispitanika koristilo je veštine stečene tokom MSCA iskustva u svom radu. Među bivšim stipendistima koji su odgovorili na naknadni upitnik, 87 odsto bilo je zaposleno ili samozaposleno, dok je među zaposlenima 90 odsto nastavilo da radi u oblastima povezanim sa istraživanjem.
Posebno je zanimljivo iskustvo izvan akademije. Oko trećine ispitanih istraživača tokom stipendije radilo je i izvan univerzitetskog ili istraživačkog sistema, a dve godine kasnije 95 odsto njih ocenilo je da je takvo iskustvo pozitivno uticalo na dalju karijeru.
To je jedan od razloga zbog kojih se mobilnost u MSCA ne svodi na fizičko preseljenje iz jedne zemlje u drugu. Važno je i kretanje između različitih načina rada – laboratorije i kompanije, jedne discipline i druge, istraživanja i primene rezultata. Kada istraživač nekoliko meseci ili godina provede u drugoj ustanovi, ne menja se samo njegovo mesto rada. Sa njim putuju metode, kontakti, podaci i način rešavanja problema. Po povratku ili nastavku karijere deo tog znanja ulazi u sledeći tim, institut ili kompaniju.
Zato je cilj MSCA širi od finansiranja individualne karijere. Program podstiče kvalitet doktorskog i postdoktorskog obrazovanja, razvoj veština, međunarodnu i međusektorsku mobilnost i saradnju akademskih i neakademskih organizacija.
Postoji i širi evropski interes: privući istraživače iz sveta i istovremeno omogućiti istraživačima iz Evrope da stiču iskustvo preko granica država i sektora. Oko 40 odsto MSCA istraživača dolazi izvan EU, a Evropska komisija navodi da velika većina ostaje u Evropi nakon stipendije.
Od Ljubljane do Zapadnog Balkana
Upravo zbog otvorenosti prema različitim disciplinama i državama, iza zajedničke oznake MSCA kriju se veoma različiti projekti.
Na Univerzitetu u Ljubljani je, na primer, kroz MSCA and Citizens realizovan projekat Humanities Rock! Research, usmeren na povezivanje istraživača i javnosti i jačanje naučne pismenosti, sa posebnim osvrtom na društvene i humanističke nauke. Projekat je trajao tokom 2024. i 2025. godine, a doprinos EU iznosio je 299.723,13 evra.
Na istom univerzitetu realizuje se i sasvim drugačiji MSCA projekat - FAQ-QuantuM2D, posvećen istraživanju kvantne materije daleko od ravnoteže. Projekat traje od decembra 2025. do decembra 2027. godine, uz doprinos EU od 198.557,52 evra.
Slični formati prisutni su i na Zapadnom Balkanu. CORDIS beleži, između ostalog, projekat Evropske noći istraživača RiNG-21 u Bosni i Hercegovini i Montenight2021 u Crnoj Gori. Prvi je koordinirala organizacija iz Banjaluke, dok je crnogorski projekat koordinirao Prirodnjački muzej Crne Gore.
To je možda najjednostavniji način da se razume evropska dimenzija MSCA: isti instrument dostupan je institucijama u Ljubljani, Beogradu, Banjaluci, Podgorici i drugim evropskim sredinama, a teme se kreću od kvantne fizike do komunikacije nauke sa građanima.
Srbija učestvuje u okvirnim programima EU za istraživanje i inovacije od 2007. godine, a od januara 2021. pridružena je programu Horizon Europe. Pridruženost programu omogućava subjektima iz Srbije da učestvuju u njegovim aktivnostima pod jednakim uslovima kao subjekti iz država članica EU, osim kada pojedini pozivi predviđaju posebna ograničenja.
Evropska komisija navodi da se učinak Srbije u okvirnim programima za istraživanje i inovacije učetvorostručio od 2014. godine i opisuje Srbiju kao najuspešniju zemlju Zapadnog Balkana u tim programima, posebno navodeći ICT, poljoprivredna istraživanja i saradnju u energetici.
U junu 2026. na Trećem sastanku Zajedničkog komiteta EU–Srbija za istraživanje i inovacije u okviru programa Horizon Europe razmatrani su učešće Srbije, buduće mogućnosti finansiranja, uspešni domaći projekti i najnoviji podaci o učešću Srbije u pozivima.
Kakvi projekti se sprovode u Srbiji?
Širina MSCA vidi se i kroz projekte koji se trenutno realizuju u Srbiji.
Na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, Biljana Basarin rukovodi projektom ClearClimate – Engaging approaches and services for meaningful climate actions. PMF je koordinator ovog MSCA Staff Exchanges projekta, koji traje od novembra 2023. do oktobra 2027. godine. Projekat povezuje istraživače iz različitih disciplina i sektora u radu na klimatskim informacionim servisima, uključujući klimatske ekstreme, vizualizaciju podataka, bihevioralne nauke i donošenje odluka. Ukupan doprinos EU projektu iznosi 1.209.800 evra.
Na Inovacionom centru Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Ljiljana Mihajlović Lalić rukovodi projektom MET-EFFECT. Reč je takođe o MSCA Staff Exchanges projektu, koji povezuje akademske i poslovne partnere iz više evropskih zemalja. Istraživanja su usmerena na komplekse renijuma i iridijuma i njihovu potencijalnu primenu u medicinskoj hemiji i katalizi. Projekat traje od početka 2023. do kraja 2026. godine, a doprinos EU iznosi 763.600 evra.
Treći primer dolazi iz Instituta za primenu nuklearne energije – INEP. Institut je koordinator projekta HEART – Humans, Ecology, Animals, Research – Together in the HEARTbeat of Science and Education, finansiranog kroz Horizon Europe – Marie Skłodowska-Curie Actions. Koordinatorka projekta je Diana Lupulović, a HEART kroz pristup One Health povezuje zdravlje ljudi, životinja i životne sredine i približava istraživanja građanima, školama i široj javnosti.
Kada laboratorija izlazi pred publiku
HEART nas vraća na jedan deo MSCA koji javnost verovatno najbolje poznaje, iako često ne zna da je povezan upravo sa ovim programom - Evropsku noć istraživača.
Kroz akciju MSCA and Citizens finansiraju se Evropska noć istraživača i aktivnosti Researchers at Schools. Cilj je da se istraživački rad približi široj publici, posebno porodicama, učenicima i studentima, pa stoga format nije zamišljen kao klasična naučna konferencija. Eksperimenti, demonstracije, razgovori, igre i neposredni susreti sa istraživačima služe da nauka postane dostupna publici koja možda nikada ne bi ušla u laboratoriju ili pročitala naučni rad.
Kako pronaći odgovarajuću MSCA mogućnost
Za zainteresovane iz Srbije najvažnije je razumeti da ne postoji jedan MSCA konkurs na koji se svi prijavljuju. Kod nekih akcija prijavu podnosi konzorcijum institucija, kod drugih istraživač zajedno sa izabranom institucijom domaćinom, dok se kod već finansiranih Doctoral Networks ili COFUND projekata istraživači prijavljuju na otvorena radna mesta.
Zvanični pregled otvorenih i budućih poziva nalazi se na stranici Marie Skłodowska-Curie Actions – Funding, dok se prijave i kompletna konkursna dokumentacija objavljuju preko EU Funding & Tenders Portala. Detaljni uslovi moraju se proveravati za svaki poziv posebno, jer se pravila, rokovi i kriterijumi razlikuju između akcija i ciklusa.
U Srbiji postoji i mreža nacionalnih kontakt osoba za Horizon Europe, kojoj istraživači i institucije mogu da se obrate za praktične informacije o učešću. Zvaničnu listu nacionalnih kontakt osoba objavljuje Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija.
Za tri decenije promenile su se naučne teme, tehnologije i način na koji se istraživački timovi povezuju. Marie Skłodowska-Curie Actions su od nekoliko stotina stipendija godišnje prerasle u sistem koji je podržao više od 150.000 istraživača iz Evrope i sveta.
Osnovna ideja, međutim, ostala je prepoznatljiva: istraživač ne razvija samo sopstvenu karijeru kada prelazi iz jedne institucije, zemlje ili discipline u drugu - sa njim se kreće i znanje.
(EUpravo zato/eumogucnosti)
