Kako da nam stara odeća ne završi na deponiji? Saznajte kako se tekstil prerađuje u regionu i kako možete da pomognete

Koliko puta vam se dogodilo da kupite neki komad odeće koji ste na kraju nosili samo jednom ili čak nijednom?

U Srbiji i u drugim zemljama regiona reciklaža tekstila je na zanemarljivom nivou, a upravo time se bavi projekat Green-Tex koji hrabri prelazak na zelene prakse, a nešto više o tome saznali smo zahvaljujući Regionalnoj razvojnoj agenciji Zlatibor kao i njihovim kolegama iz SERDA iz Sarajeva.

Projekatse fokusira na održivi tekstilni i odevni sektor u dunavskom području tako da zemlje regiona mogu da sarađuju u pronalaženju rešenja za što bolje smanjenje otpada od tekstila.

Projekat ima tri pilot aktivnosti u regionu koje su sasvim različite, pa se jedna realizuje u BiH i Slovačkoj i Rumuniji, druga u Srbiji, Bugarskoj i Hrvatskoj, a treća u Sloveniji i Crnoj Gori.

Vuna kao deo tradicije u Srbiji

Partner na projektu u Srbiji je Regionalna razvojna agencija Zlatibor iz Užica koja je organizovala radionice "Repair i Rewear".

Oni su prepoznali važnost vune kao prirodnog resursa Zlatiborskog okruga, koji je duboko ukorenjen u njenoj tradiciji. Značaj vune su naš preci i te kako znali da cene.

"Nažalost, sada se najveći procenat vune baca, jer ne postoji organizovani otkup. Tradicija predenja vune i uopšte obrade vune polako izumire, sve je manje mladih žena koje znaju da je obrađuju. Upravo je jedan od ciljeva radionica da se oživi tradicija pletenja, tkanja i uopšte obrade i pripreme vune za dalje korišćenje, kao i da se ukaže na to koliko je očuvanje ovog resursa, koji je ukorenjen u našoj tradiciji, od izuzetnog značaja.

Do sada su u okviru pilot projektnih aktivnosti održane tri "Repair & Rewear" radionice o ponovnoj upotrebi tekstila, na kojima su polaznici dobili priliku da nauče kako da ožive stare komade garderobe i da im daju novu upotrebnu vrednost, kako da naprave suvenire, priveske, podmetače, salvete koristeći tekstil, vunu i kožu... Činjenica da je na svakoj pojedinačnoj radionici bilo više od 15 polaznica, kaо i da smo održali dve radionice više nego što je projekat predviđao, dovoljno govori o utiscima polaznica", naveli su iz Regionalne razvojne agencije Zlatibor za EUpravo zato.

Cilj pilot aktivnosti se ogleda u valorizaciji vune kao važnog prirodnog resursa i promociji kulturnog nasleđa ručno izrađenih proizvoda od vune. Kako se ističe, da bi se poboljšala atraktivnost rukotvorina od vune, potrebne su obuke, razmena dobrih praksi i izgradnja kapaciteta za lokalne umetnike i zanatlije.

Veoma je važno kombinovanje tradicionalnog znanja i modernog dizajna, a danas se sve češće nailazi na pojam zelenog modnog dizajna.

Zeleni modni dizajn, kako nam objašnjava Todora Aleksić - viši savetnik za ruralni razvoj u Regionalnoj razvojnoj agenciji Zaltibor - obuhvata širi koncept ekološki održivih rešenja u tekstilnoj i modnoj industriji počevši od ekološki prihvatljivih tehnoloških procesa prozvodnje tekstila, inovativnih materijala, ambalaže do zbrinjavanja tekstilnog otpada.

Tu bitnu ulogu ima modna industrija koja diktira modna kretanja i samim tim može da utiče na promenu navika svojih kupaca. Ponovna upotreba i reciklaža tekstila je presudna kada govorimo o očuvanju prirodnih resursa i smanjenju tekstilnog otpada.

Dizajneri sve više koriste već postojeće materijale ili stare komade odeće kako bi stvorili nove kolekcije, a to uključuje korišćenje vintage komada ili recikliranih tkanina.

U Zlatiborskom okrugu, primera radi, i dalje postoji mali broj pojedinaca ili firmi koji primenjuju reciklažu, ali se primećuje određeni napredak kao i povećano interesovanja potrošača za takvim proizvodima.

"Iako je tekstilna industrija globalno u krizi, u Zlatiborskom okrugu je prisutan veliki broj malih proizvođača odevnog i dekorativnog tekstila, modnih detalja i nameštaja, kao i njihova dobra saradnja. Fokusiranje na lokalne dobavljače i proizvodnju pomaže u smanjenju ekološkog otpada, jer se smanjuje potreba za transportom na velike razdaljine. Primetno je da je sve više proizvođača koji vode računa i upotrebljavaju materijale koji su manje štetni po okolinu, poput organskog pamuka, konoplje, bambusa ili recikliranih sintetičkih materijala i primenu prirodnih i netoksičnih boja, prilikom farbanja tekstila", navodi naša sagovornica.

Tokom projekta Green-Tex namera partnera iz Srbije je da organizuje studijsku posetu za ključne zainteresovane strane i da ih upozna sa primerima najbolje prakse koji se primenjuju u zemljama članicama EU.

Paralelno, imajući u vidu da su u ruralnim sredinama rukotvorine i proizvodi od vune deo lokalnog načina života, planiraće se intervencije manjeg obima sa seoskim ženskim i zanatskim udruženjima, kako bi se procenila mogućnost plasmana vunenih proizvoda na turističkom tržištu.

Šta građani mogu da učine?

Kada je reč o našim susedima u BiH, oni su se fokusirali na podizanje svesti građana kako bi se smanjio tekstilni otpad i jačala cirkularna ekonomija. Zato su se posvetili organizaciji edukativnih kampanja i radionica o tekstilnom otpadu i održivoj potrošnji tekstila. Takođe, uspostavljen je pilot-sistem za prikupljanje tekstilnog otpada u Sarajevu, a plan je da se sarađuje i sa lokalnim preduzećima na razvoju rešenja za kreativnu reciklažu i ponovnu upotrebu tekstilnih proizvoda.

Više je načina na koji stanovništvo i firme u BiH mogu da doprinesu smanjenju tekstilnog otpada. Građani mogu da biraju kvalitetniju i dugotrajniju odeću, a neželjena garderoba se može donirati ili prodati umesto što će završiti u kanti za smeće. Takođe, učestvovanje na događajima na kojima se razmenjuje odeća (swap eventi) i kupovina u second-hand prodavnicama može doprineti smanjenju tekstilnog otpada. Još jedan vid smanjenja ove vrste otpada jeste i popravka odeće ili prenamena nekog odevnog predmeta", napomenula je Amela Ikić Suljagić iz Sarajevske regionalne razvojne agencije SERDA za EUpravo zato.

Sa druge strane, kada je reč o firmama, one mogu da recikliraju tekstilni otpad iz proizvodnje ili ostatke iskoriste kao resurs za kreiranje novih proizvoda.

"Svakako, firme bi pre svega trebalo da rade na edukaciji zaposlenih i potrošača o cirkularnoj ekonomiji i važnosti odgovorne potrošnje. Neophodno je da firme kreiraju održiv poslovni model zasnovan na principima kružne ekonomije", dodala je naša sagovornica.

Preciznih podataka u BiH nema, ali se procenjuje da se u ovoj zemlji godišnje generiše između 10.000 i 15.000 tona tekstilnog otpada (što čini 1 odsto ukupnog komunalnog otpada), pri čemu većina završava na deponijama, bez prethodne selekcije, reciklaže ili ponovne upotrebe. Ovaj broj raste s povećanjem uvoza brze mode i nedostatkom sistema za odvojeno prikupljanje tekstila.

Koje inovacije mogu da pomognu Sarajevu?

U okviru projekta Green-Tex radiće se na primeni brojnih inovativnih rešenja, kako ističe Ikić Suljagić.

Pre svega, fokusiraće se na reciklažu "textile-to-textile" koja podrazumeva da će se tekstil reciklirati, odnosno, pretvarati u novu tkaninu.

Zatim, mogli bi da posluže pametni kontejneri za tekstil koji su opremljeni senzorima za optimizaciju prikupljanja.

Kako da od stare odeće naprave nove proizvode, građani mogu da nauče na a radionicama apciklaže (upcycling), a radiće se i na saradnji s lokalnim kreatorima i startapima za razvoj odevnih predmeta od recikliranih materijala.

Zemlje Evrope predstavljaju dobar uzor kada je u pitanju reciklaža tekstila.

"Sve zemlje koje imaju dobre primere upravljanja tekstilnim otpadom u Evropi i gde postoji dobro razvijen sistem odvojenog prikupljanja tekstila, visok nivo reciklaže i snažna podrška cirkularnoj ekonomiji kroz inovativne inicijative poput cirkularnog dizajna, textile hubs-a i saradnje između lokalnih vlasti, biznisa i građana, mogu da budu inspiracija i primer za prilagođavanje lokalnom kontekstu", navela je Ikić Suljagić koja je posebno istakla Nemačku ili Holandiju.

(EUpravo zato)