Toalet papir je neizostavno higijensko sredstvo koje svakodnevno koristimo, ali retko kada zastanemo da razmislimo o njegovom uticaju na životnu sredinu.
Kroz istoriju, ljudi su koristili različite metode higijene, a tek u poslednjim vekovima toalet papir postao je standard. Sve do prošlog veka, odlazak u toalet nije bio prijatno i udobno iskustvo kakvo danas poznajemo. Istraživači veruju da su u rimskom periodu korišćeni fragmenti keramike poznati kao "pessoi" za ličnu higijenu. Kako su stručnjaci objasnili u članku British Medical Journal-a, abrazivna svojstva keramike mogla su izazvati iritacije kože, oštećenja sluzokože ili čak komplikacije.
Druga opcija bila je sunđer na štapu, koji na prvi pogled deluje kao prijatnije rešenje. Međutim, manje je poznato da je ovaj sunđer često bio zajednički.
Moderna privatna kupatila sa toaletima postala su široko rasprostranjena tek u 20. veku. S razvojem kupatila, menjale su se i navike korišćenja toaletnog papira. Danas je on neizostavan.
Prvi upakovani toalet papir izmišljen je 1857. godine, dok je u obliku rolni postao uobičajen tek 1907. "To je zaista veoma spora transformacija razumevanja i ponašanja koja se ubrzala u 20. veku", kaže dr Piter Vord, profesor emeritus istorije na Univerzitetu Britanske Kolumbije i autor knjige "Čisto telo: moderna istorija".
Vord ističe kako su se higijenske navike drastično promenile – njegov deda se kupao svega dva puta godišnje, dok su njegove ćerke u adolescenciji ponekad tuširale dva puta dnevno.
Ekološki uticaj toalet papira
Masovna potrošnja dovela je do široke upotrebe toalet papira, ali je postavilo i pitanje njegovog uticaja na životnu sredinu. Procenjuje se da prosečan stanovnik SAD-a, Kanade i zapadne Evrope godišnje potroši između 15 i 25kg toalet papira.
Evropski biro za životnu sredinu upozorava da je proizvodnja toalet papira zagađujući proces. Osim toga, dodavanje mirisa i drugih hemikalija dodatno opterećuje ekosistem. "Maramice predstavljaju oko 10 odsto globalne proizvodnje papirnih proizvoda, što nije toliko kao ambalaža, ali potrošnja raste", kaže Serđo Bafoni, viši koordinator kampanje u Environmental Paper Network.
Neke velike svetske kompanije bile su na meti kritika ekoloških organizacija zbog doprinosa krčenju šuma i potencijalnih veza sa kršenjem ljudskih prava. Evropska unija je usvojila regulativu koja će zabraniti prodaju proizvoda dobijenih sa nelegalno posečenog zemljišta. Iako je sprovođenje ove zabrane odloženo, planirano je da stupi na snagu 30. decembra 2025. godine za velika i srednja preduzeća, a 30. juna 2026. za mala i mikro preduzeća.
Nova briga u vezi sa toalet papirom pojavila se 2023. godine, kada su istraživači sa Univerziteta Florida analizirali 21 vodeći brend toalet papira iz Severne i Južne Amerike, zapadne Evrope i Afrike. Otkrili su prisustvo PFAS supstanci, poznatih kao "večne hemikalije". Zaključili su da toalet papir može biti jedan od glavnih izvora PFAS-a koji ulazi u sisteme otpadnih voda, što zahteva dalja istraživanja.
Alternativa toalet papiru
U mnogim delovima sveta bidei i ručni tuševi, uobičajeni su alati za održavanje higijene. Ipak, oni nisu postali popularni svuda.
Zagovornici ekološki prihvatljivih rešenja tvrde da bidei i tuševi ne samo da smanjuju potrošnju toalet papira, već troše i manje vode nego što je potrebno za proizvodnju papirnih maramica.
S druge strane, profesor Đovani De Feo, stručnjak za ekološko i sanitarno inženjerstvo, smatra da je toalet papir bio revolucionarni izum koji je doprineo unapređenju sanitarnih uslova.
"Loši sanitarni uslovi i bakterijske infekcije kroz istoriju su ubile više ljudi nego oružani sukobi. Toalet papir igrao je ključnu ulogu u poboljšanju higijene i smanjenju smrtnosti", ističe De Feo.
Ipak, on naglašava da bismo mogli da smanjimo količinu toalet papira koju koristimo – čak i jedno parče manje dnevno može uštedeti do tri litra vode. De Feo je osnovao ekološku inicijativu Greenopoli, gde kroz edukaciju mladih promoviše ekološku svest. "Čak sam napisao pesmu o rolni toalet papira", otkriva on. "Na kraju, naš život je kao jedna rola. Korak po korak, komad po komad, dan za danom, ostaje nam samo duša."
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
