Naučnici sa Kipra će koristiti podvodne dronove kako bi štitili veštačke koralne grebene i prikupljali neophodne podatke.
Dronovi mogu da ostanu pod vodom i do mesec dana.
Autonomna podvodna vozila biće opremljena senzorima i kamerama visoke rezolucije i koristiće se za nadgledanje i prikupljanje podataka o veštačkim grebenima postavljenim u priobalnim područjima, koji su dizajnirani da privuku morski život u inače pusta morska prostranstva.
Podaci će omogućiti naučnicima iz Kiparskog instituta za morski svet (CMMI) da steknu jasnu sliku o efikasnosti veštačkih grebena.
Oni su izrađeni pomoću 3D štampe, a korišćena je ekološki prihvatljiva mešavina cementa. Imaće i "pristanište" na kojoj će dronovi moći da se pune i prenose prikupljene podatke, uključujući video materijal, rekao je direktor CMMI-a Zakarias Siokuros.
Zašto naučnici koriste dronove?
Njihova prednost je da ostanu pod vodom i do mesec dana. Mogu da pruže kontinuirane podatke i istovremeno "štite" grebene upozoravanjem naučnika na bilo kakve poremećaje u zaštićenim vodama, poput ilegalnog ribolova ili približavanja brodova.
Naučnici bi u određenim situacijama mogli da obaveste lokalne vlasti.
Probna faza projekta EONIOS već je u toku kod marine Aja Napa na Kipru.
Istraživači planiraju da postave veštačke grebene u vodama kod grada Limasola, na južnoj obali Kipra, na dubini od oko 20 metara, gde sunčeva svetlost i dalje može da dopre do dna.
"Grebeni privlače sve, od vegetacije do velikih riba, a za vode kod Kipra, gde nema dovoljno hrane za ribu, želimo da stvorimo odgovarajuće okruženje kako bismo ih privukli“, rekao je Siokuros za AP.
EONIOS je rezultat partnerstva između CMMI-a, francuske kompanije za proizvodnju AUV-ova Arkeocean, kiparske tehnološke firme SignalGeneriX i francuske konsultantske kompanije Lanego.
Siokouros je istakao da partnerstvo ima za cilj da ponudi EONIOS drugim zemljama koje žele da povećaju svoj riblji fond pomoću veštačkih grebena.
Podvodni dronovi imaju i druge namene
Ključna prednost je što mogu da pruže nadzor, 3D prikupljanje podataka i zaštitu oblasti po značajno nižoj ceni u poređenju sa vezanim podmornicama.
Dronovi trenutno mogu da nose do 5 kilograma senzora i druge opreme, a operativna dubina im je do 300 metara, dok su novi modeli, koji se tek razvijaju, dizajnirani da dosegnu dubinu od 3.000 metara. Komande primaju putem akustične antene i mogu precizno da odrede svoju lokaciju.
Skoro su nečujni i teško uočljivi, što ih čini izuzetno korisnim za odbrambene svrhe, poput nadzora u zabranjenim vodama.
Pored toga, podvodna vozila mogu da koriste podvodne struje za kretanje, čime produžavaju trajanje baterije.
Još jedna moguća primena je u energetskom sektoru, gde dronovi mogu da detektuju seizmičku aktivnost za potrebe istraživanja nafte i gasa na moru, kao i pronalaženja pogodnih lokacija za izgradnju morskih vetroparkova i solarnih elektrana.
(EUpravo zato/Euronews)
