Velikim kompanijama u Evropskoj uniji (EU) više neće biti dozvoljeno da uništavaju neprodatu odeću i obuću, prema pravilima koja su danas stupila na snagu, a koja zahtevaju od kompanija da preprodaju ili doniraju svoju robu umesto da je odlažu.
Izuzeci važe u slučajevima kada je roba opasna, oštećena ili kontaminirana ili se ne može ponovo upotrebiti ili renovirati.
Predmeti koji su ponuđeni kao donacije društvenim organizacijama sa sedištem u Evropskoj uniji, a nisu prihvaćeni u određenom roku, takođe mogu biti uništeni, piše DPA.
Nova pravila su deo propisa EU o ekodizajnu, koji je stupio na snagu u julu 2024. godine.
Nemački savez trgovaca na malo (HDE) ocenio je da bi nova zabrana mogla da donese korist potrošačima, jer bi povećala dostupnost proizvoda po sniženim cenama kroz autlete, sezonske rasprodaje i prodavnice polovne robe.
Prema rečima izvršnog direktora HDE Stefana Genta, propisi bi mogli da imaju i pozitivan uticaj na životnu sredinu, budući da bi se manje odeće uništavalo, dok bi se veći deo neprodatih proizvoda preusmeravao na dalju prodaju ili donacije. Ipak, upozorio je da će trgovci morati da se suoče sa brojnim praktičnim izazovima.
Rekao je da nije svu neprodatu robu moguće jednostavno ponovo plasirati na tržište ili donirati. Kao glavne prepreke naveo je oštećenu ambalažu, visoke logističke troškove, slabu potražnju i nisku tržišnu vrednost pojedinih proizvoda.
Takođe je upozorio da će trgovci na malo zbog novih pravila imati dodatne troškove skladištenja, sortiranja, obnove i ponovnog plasmana robe, kao i obaveze u vezi sa dokumentacijom. Dodao je da će se suočiti i sa pravnim neizvesnostima, kao i praktičnim preprekama prilikom doniranja i prodaje polovne robe.
S druge strane, Nemačko udruženje proizvođača modne odeće pozdravilo je novu regulativu. Upravni direktor udruženja Tomas Lange ocenio je da je odeća vredan proizvod čije uništavanje treba izbegavati i istakao da zabrana predstavlja važan signal za odgovornije upravljanje resursima.
Lange je naveo da će nova pravila imati ograničen uticaj na većinu evropskih proizvođača odeće, budući da se neprodata roba u praksi uglavnom i ne uništava. Kao najveći izazov izdvojio je velike količine jeftinih proizvoda ultrabrze mode koje potrošači naručuju direktno od dobavljača van Evrope.
On je istovremeno pozvao da se i od tih kompanija zahteva da, poput evropskih proizvođača, snose deo troškova sakupljanja, sortiranja i reciklaže iskorišćenog tekstila.
Konfederacija nemačke tekstilne i modne industrije kritikovala je novu regulativu, uz ocenu da nije usklađena sa realnim stanjem u industriji, da domaćim proizvođačima nameće dodatna birokratska opterećenja i da ne rešava suštinske probleme koje donosi brza moda.
Stručnjak te konfederacije Jonas Štrake poručio je da su za veću održivost neophodni efikasniji sistemi za sakupljanje, sortiranje i reciklažu tekstila. U suprotnom, smatra on, zabrana uništavanja ostaće samo formalna mera bez značajnijeg efekta i neće dati stvarni doprinos razvoju cirkularne ekonomije.
Organizacije za zaštitu životne sredine izrazile su sličnu zabrinutost.
Moric Jeger-Roško iz Grinpisa opisao je zabranu kao dobru u principu, ali je rekao da sadrži rupe.
"Kompanije mogu lako da zaobiđu pravila, na primer pogrešnim deklarisanjem proizvoda. Bez dosledne primene, ništa se neće promeniti u praksi", rekao je on, ukazujući da je osnovni problem, brza moda, ostao netaknut zakonom.
(EUpravo zato.rs)
