Ekstremne temperature sve više utiču na poslovanje širom Evrope. Posledice se ne osećaju samo u poljoprivredi i industriji, već i u ugostiteljstvu, trgovini i svakodnevnoj potrošnji. Italija je jedan od primera kako vrućine menjaju navike građana i direktno smanjuju prihode kompanija.
Vrućina prazni terase italijanskih gradova
U Padovi, kao i u drugim italijanskim gradovima, tradicionalni večernji aperitiv sve češće izostaje. Umesto da između 18 i 19 časova sede na terasama, uz piće i razgovor pre večere, građani tokom najtoplijih dana ostaju u klimatizovanim prostorima ili izlaze tek kasnije, kada temperature padnu.
To predstavlja ozbiljan udarac za ugostitelje, kojima su rani večernji sati tradicionalno donosili značajan deo dnevnog prometa.
Prema anketi sprovedenoj među oko 600 ugostiteljskih objekata u Padovi, više od 80 odsto njih prijavilo je da im je tokom poslednjeg toplotnog talasa promet bio manji za oko 20 odsto. Terase i bašte ostajale su prazne, dok su gosti dolazili kasnije ili su potpuno odustajali od izlaska.
Takav pad prihoda može biti dovoljan da ugostiteljima praktično nestane profitna marža, prenosi Reuters.
Vrućina košta milijarde
Toplotni talasi tako postaju sve ozbiljniji ekonomski izazov za Evropu. Ekstremne temperature smanjuju produktivnost zaposlenih, utiču na potrošnju, povećavaju troškove klimatizacije i mogu da poremete rad transporta, poljoprivrede i industrije.
Prema proceni Moody's-a, toplotni talasi tokom prošle godine prouzrokovali su oko 43 milijarde evra izgubljene ekonomske aktivnosti u Evropi. Osiguranje je, međutim, pokrilo svega oko 500 miliona evra tih gubitaka.
Problem je u tome što standardne polise osiguranja ekstremne temperature uglavnom ne prepoznaju kao poseban rizik.
Dok poplave ili oluje mogu direktno da oštete objekte i imovinu, ekstremna vrućina najčešće ne ostavlja takvu vrstu vidljive štete. Umesto toga, ona postepeno smanjuje prihode, produktivnost i obim poslovanja.
Osiguravači traže novo rešenje
Zbog toga se sve više govori o takozvanom parametarskom osiguranju. Kod ove vrste polise isplata se aktivira automatski kada temperatura dostigne unapred definisani prag, bez potrebe da osiguranik detaljno dokazuje nastalu štetu.
Takav model mogao bi da bude posebno značajan za sektore koji su direktno izloženi vremenskim uslovima, poput poljoprivrede, turizma i ugostiteljstva.
Ipak, osiguranje samo po sebi ne može da reši problem.
Kompanije moraju da se prilagode
Sve češći i intenzivniji toplotni talasi primoravaju kompanije da menjaju način poslovanja. To podrazumeva ulaganje u efikasnije sisteme za hlađenje, prilagođavanje radnog vremena i prostora, zaštitu zaposlenih i stvaranje otpornijih lanaca snabdevanja.
Za ugostitelje to može značiti prilagođavanje radnog vremena i bolje osmišljavanje prostora koji pružaju zaštitu od visokih temperatura. Za industriju i druge sektore izazov je još veći, jer ekstremna vrućina može uticati na produktivnost radnika, dostupnost vode i stabilnost infrastrukture.
Suština je da se poslovanje prilagodi novim klimatskim uslovima pre nego što nastanu veliki gubici. Umesto da kompanije pokušavaju da nadoknade štetu tek nakon toplotnog talasa, sve važnije postaje ulaganje u mere koje će omogućiti da poslovanje i tokom ekstremnih temperatura ostane stabilno.
(M.A./EUpravo zato/biznis.rs)
