U eri mikro-mobilnosti, električni trotineti su se nametnuli kao popularno i ekološki prihvatljivo rešenje za kretanje po gradskim sredinama. Predstavljaju novu dimenziju "zelene" revolucije u urbanom saobraćaju, nudeći alternativu automobilima i javnom prevozu. Ipak, umesto neograničenog entuzijazma, širom Evrope nailaze na sve veće nezadovoljstvo i restrikcije.
Dok ih neki gradovi u potpunosti zabranjuju, drugi uvode stroge regulative, a treći pokušavaju da pronađu balans kroz bolju kontrolu i integraciju. Pitanje koje se postavlja jeste da li su električni trotineti zaista problem koji zaslužuje zabranu ili je u pitanju preuranjena reakcija na novu tehnologiju?
Do sredine 2025. godine, nekoliko evropskih gradova i država uvelo je potpune ili delimične zabrane ili stroge kontrole iznajmljivanja električnih trotineta.
Pariz (Francuska), jedan od pionira u regulaciji, zabranio je uslugu iznajmljivanja trotineta nakon gradskog referenduma u aprilu 2023. Ipak, privatno korišćenje ostaje dozvoljeno.
Malta je postala prva zemlja u Evropskoj uniji koja je od januara 2024. godine uvela potpunu zabranu iznajmljivanja električnih trotineta na nacionalnom nivou, nakon što su se niz saobraćajnih incidenata dogodio širom zemlje.
U Barseloni (Španija), usluge iznajmljivanja su suspendovane tokom 2024, dok se čeka završetak nove licencne politike koja bi trebalo da uvede strožu kontrolu.
Norveški glavni grad Oslo, iako nije član EU, smanjio je broj trotineta sa 20.000 na 8.000 i uveo strogo zoniranje kako bi kontrolisao upotrebu. U Briselu (Belgija), broj operatera je smanjen sa devet na dva, a broj dostupnih trotineta smanjen za preko 70 posto, podaci su koje je preneo Brisel Tajms.
Zašto su trotineti važni?
Prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) i izveštaju Evropskog parlamenta iz 2023. godine, električni trotineti mogu značajno doprineti smanjenju emisije štetnih gasova:
· Smanjuju emisiju CO₂ po pređenom kilometru za 45 do 60 posto u poređenju sa automobilima sa unutrašnjim sagorevanjem.
· Koriste električnu energiju, često dobijenu iz obnovljivih izvora.
· Doprinose smanjenju gužvi u saobraćaju i manjim zahtevima za parkirnim prostorom u gradskim centrima.
Zbog čega su onda građani zabrinuti odnosno sa negodovanjem prihvataju električne trotinete na ulicama? Stručnjaci upozoravaju da ekološka korist zavisi od načina korišćenja trotineta, ako oni zamenjuju pešačenje ili vožnju biciklom, efekat može biti negativan.
Kao jedan od glavnih razloga odbijanja ove vrste vozila pominje se bezbednost, kao jedan od najvećih izazova. Zato je jedna od obaveza vozača trotineta da imaju kacige. Ipak, izveštaj Evropskog saveta za bezbednost u saobraćaju (ETSC) pokazuje da je broj povreda povezanih sa trotinetima porastao za 180 posto između 2021. i 2023. godine.
Problemi sa nepropisnim parkiranjem dodatno iritiraju stanovnike. U gradovima kao što su Rim, Lisabon i Brisel, trotineti se ostavljaju nasumično, blokirajući trotoare, ulaze i mesta namenjena osobama sa invaliditetom.
Takođe, nedostatak regulacije na početku njihove masovne pojave doveo je do haosa, hiljade trotineta pojavile su se preko noći bez jasnog plana, što je dodatno pogoršalo situaciju.
Još jedan problem je kratak vek trajanja električnih trotineta, koji često ne prelazi dve godine, a njihova proizvodnja, održavanje i logistika generišu dodatne emisije koje umanjuju njihovu ekološku prednost.
Evropski odgovor i budućnost mikro-mobilnosti
Evropska komisija i Evropski parlament rade na uspostavljanju jasnih i integrisanih pravila za mikro-mobilnost. U okviru Zelenog plana EU i strategije za urbanu mobilnost predlažu se:
· Standardizovani propisi o bezbednosti (kacige, brzinska ograničenja, minimalna starosna granica),
· Ograničenje broja operatera u pojedinim gradovima,
· Obavezna parkirna mesta za trotinet,
· Podsticaji za operatere koji koriste reciklirane materijale i održive lance snabdevanja.
Kako navodi izveštaj Evropske agencije za životnu sredinu iz 2024. godine, "električni trotineti mogu igrati pozitivnu ulogu u smanjenju emisija, ali samo ako se pravilno integrišu u urbane transportne sisteme."
Deo stručne javnosti smatra da su električni trotineti "izazovi za stare gradove" - nisu ni spasioci urbane mobilnosti, niti su samo problematična pojava. Oni su alat čija vrednost zavisi od pravilnog upravljanja i primene. Sve češći buntovi građana, zabrane i stroge regulative u evropskim gradovima odražavaju ne samo izazov uvođenja nove tehnologije, već i potrebu za sistemskim pristupom.
(EUpravo zato.rs)
