Osam članica Evropske unije u četvrtak je pokrenulo inicijativu pod nazivom "koalicija voljnih za spremnost na krize", pozivajući na hitnu, koordinisanu evropsku akciju kako bi Unija postala otpornija na prirodne katastrofe i krize izazvane ljudskim delovanjem.
Iako je priprema za krizne situacije u nadležnosti država članica, nova koalicija - koju čine Belgija, Estonija, Finska, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Holandija i Švedska - istakla je u zajedničkom saopštenju da su potrebni zajednički napori kako država članica, tako i institucija EU, s obzirom na to da su krize sve češće prekogranične, višeslojne i sve složenije.
"Rusija se upušta u destabilizujuće aktivnosti koje bi mogle uticati na sve države članice. Postoji mogućnost da se te sposobnosti dodatno povećaju ukoliko Rusija ne bude više angažovana u Ukrajini - ako dođe do mirovnog sporazuma", rekao je švedski ministar civilne zaštite Karl-Oskar Bolin za Euronews.
"Zato je izuzetno važno da sve članice EU rade na civilnoj pripremljenosti i jačanju otpornosti", kazao je on i dodao:
"Da bismo imali verodostojne vojne sposobnosti, moramo imati i ozbiljnu sposobnost da se nosimo s krizama unutar našeg društva. Moramo pokazati da nikada nećemo odustati. Ako bi protivnik pokrenuo nepravdan napad protiv nas, moramo jasno staviti do znanja da smo otporni - i da predstavljamo snažno društvo koje nije vredno napada".
Nova koalicija ističe da EU mora ojačati svoju pripremljenost i otpornost na različite vrste pretnji, uključujući vojne, hibridne, terorističke i kriminalne pretnje, strano mešanje i manipulaciju, kao i druge poremećaje izazvane prirodnim katastrofama ili ljudskim delovanjem.
Ministri koji su učestvovali na sastanku saglasili su se da razviju i rade na Zajedničkoj agendi koalicije, kojom bi sproveli Strategiju Unije za spremnost, koju je Evropska komisija predložila pre dva meseca.
"Potrebna usklađenost među članicama zbog razlika u spremnosti na krize"
Evropska komisija ističe da je potrebna veća usklađenost među 27 članica EU, jer se nivoi pripremljenosti na krize značajno razlikuju, uglavnom zbog različitih procena rizika koje zavise od geografskog položaja svake zemlje.
U okviru svoje Strategije Unije za spremnost, Komisija je pozvala na povećanje zaliha ključne opreme i resursa, uključujući medicinska sredstva, kritične sirovine i opremu za energetiku, kao i na jaču saradnju između civilnih i vojnih struktura.
"Set za preživljavanje" za tri dana
Najistaknutiji predlog ove strategije bio je poziv državama članicama da pripreme paket za preživljavanje za prvih 72 sata za građane.
Taj paket, kako je tada rekla komesarka za kriznu spremnost Ađa Labib, trebalo bi da sadrži:
- hranu i vodu,
- osnovne lekove i medicinske recepte,
- prenosivi radio i baterijsku lampu,
- rezervne baterije i punjače,
- nešto gotovine,
- kopije važnih dokumenata,
- rezervne ključeve,
- toplu odeću i
- osnovni alat, poput noža za više namena.
Iako su neki ovu ideju odmah označili kao alarmantnu i širenje panike, nedavni dugotrajni nestanak struje u Španiji potvrdio je opravdanost ovakvih predloga.
Širenje otpornosti i izvan granica
David van Vil, holandski ministar pravde i bezbednosti, izjavio je:
„U Holandiji već radimo na jačanju otpornosti, ali ne smemo se ograničiti na nacionalne granice. Puno toga možemo naučiti od zemalja kao što su Švedska, Danska i baltičke države koje su već značajno napredovale."
Dodao je da se otpornost ne odnosi samo na pakete za preživljavanje, već i na obnovu elektroenergetske mreže, popravku vitalne infrastrukture, kao i na ulogu obučene civilne zaštite, koja može pomoći u gašenju požara, pružanju prve pomoći ili osposobljavanju uništenih objekata tokom krize.
Redovni sastanci koalicije, nove članice na vidiku
Koalicija planira da se sastaje dva puta godišnje, a sledeći sastanak biće održan u Švedskoj. Prema informacijama Euronewsa, Poljska i Nemačka su izrazile interesovanje da se pridruže ovoj inicijativi.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
