Solarna energija je bila ključna energetska pomoć tokom niza ekstremno toplih talasa koji su pogodili Evropu.
Nova analiza energetskog istraživačkog centra Ember pokazala je da je proizvodnja električne energije iz solarnih izvora u evropskim zemljama tokom vrelih dana, u junu i julu, porasla za čak 17 odsto.
Istraživači navode da je to pomoglo da se snabdevanje električnom energijom održi stabilnim u trenutku kada je potražnja za porasla za čak četvrtinu. Toplotni talasi često dovode do naglog skoka potrošnje struje zbog velike potrebe za hlađenjem, pre svega korišćenjem klima-uređaja.
Međunarodna agencija za energetiku (IEA) procenjuje da je hlađenje prostora, koje se uglavnom odnosi na klima-uređaje i ventilatore, činilo oko sedam odsto svetske potrošnje električne energije 2022. godine. Čak i u zemljama u kojima je broj klima-uređaja nizak, potrošnja naglo raste kada nastupe ekstremno visoke temperature.
Tokom ranih letnjih toplotnih talasa 2025. godine, Francuska je, na primer, zabeležila večernji vrhunac potrošnje električne energije koji je bio 25 odsto viši od proseka van sezone, zbog korišćenja klima.
Solarna energija tokom toplotnih talasa radila "bolje nego inače"
Analiza Embera je pokazala da je tokom toplotnog talasa krajem juna ove godine dnevna potrošnja električne energije porasla za čak 28 odsto u Italiji, 23 odsto u Mađarskoj, 14 odsto u Francuskoj i 13 odsto u Španiji, u poređenju sa danima pre toplotnog talasa.
Kako je potražnja podstaknuta toplotnim talasom rasla, solarna energija bila je jedini veliki izvor električne energije koji je radio "bolje nego inače". U poređenju sa ostalim danima u junu i julu, prosečna dnevna proizvodnja solarne energije tokom toplotnih talasa bila je 17 odsto veća u Francuskoj i Mađarskoj, pet odsto veća u Španiji, dok je u Italiji ostala na istom nivou.
"Solarna energija već ima ključnu ulogu tokom toplotnih talasa, ali pravi izazov počinje nakon zalaska sunca. U večernjim satima, kada je potražnja za hlađenjem i dalje velika, elektroenergetska mreža je najizloženija skupoj proizvodnji iz gasnih elektrana", rekao je viši energetski analitičar Kris Roslou.
Kako vrelo leto u Evropi utiče na energetiku?
Uzastopni toplotni talasi u Evropi, za koje naučnici kažu da bi bili praktično nemogući bez klimatskih promena, izazvali su velike suše širom kontinenta.
Nizak vodostaj Dunava je primorao Mađarsku da smanji proizvodnju u nuklearnim elektranama, dok stručnjaci upozoravaju da je proizvodnja hidroelektrana u alpskom regionu bila blizu "istorijskog minimuma".
Suša je pogodila i proizvodnju energije iz fosilnih goriva. Poljska je bila primorana da smanji proizvodnju u termoelektrani na ugalj zbog kritično niskog vodostaja Visle.
Tokom toplotnih talasa krajem juna i početkom jula, prosečne dnevne cene električne energije porasle su za 119 odsto u Mađarskoj, 44 odsto u Francuskoj, 13 odsto u Italiji i sedam odsto u Španiji u odnosu na period pre toga.
Stručnjaci navode da ovaj skok cena ponovo ukazuje na potrebu za sistemima za skladištenje energije u baterijama, koji mogu da spreče da višak solarne energije bude uzaludno izgubljen.
"Dok solarna energija spasava dan, baterijsko skladištenje može da spase veče. Zajedno, oni predstavljaju jedan od najjasnijih načina da evropski elektroenergetski sistem postane otporniji tokom sve toplijih leta. Kada proizvodnja solarne energije raste tokom toplotnih talasa, a drugi izvori imaju poteškoća, sistemi za skladištenje mogu da prenesu tu jeftinu električnu energiju u večernje sate", zaključio je Roslou.
(EUpravo zato/Euronews)
