Poljska planira izgradnju ogromne reverzibilne hidroelektrane koja bi trebalo da postane najveće postrojenje za skladištenje energije u zemlji. Projekat Rožnov II, vredan između 6,8 i 7 milijardi zlota, odnosno oko 1,6 milijardi evra, predviđa izgradnju veštačkog jezera na višoj nadmorskoj visini od postojećeg jezera Rožnov.
Ideja je jednostavna, ali tehnološki veoma značajna, višak električne energije koristiće se za pumpanje vode u gornji rezervoar, dok će se u periodima povećane potrošnje voda ispuštati nizvodno kroz turbine i ponovo proizvoditi električnu energiju.
Na taj način elektrana će funkcionisati poput ogromne "vodene baterije", odnosno sistema koji može da skladišti energiju i brzo je vrati u elektroenergetsku mrežu kada je potrebna.
Rezervoar na vrhu planine
Projekat će biti realizovan u opštini Lososina Dolna, u Malopoljskom vojvodstvu, na području iznad jezera Rožnov. Novi gornji rezervoar biće izgrađen na znatno većoj nadmorskoj visini, dok će postojeće jezero služiti kao donji rezervoar.
Dva vodena basena biće povezana sistemom pumpi, cevovoda i turbina, koji će omogućavati dvosmerno kretanje vode.
Planirana korisna zapremina gornjeg rezervoara iznosi oko 7,7 miliona kubnih metara vode, uz mogućnost da kapacitet bude dodatno povećan.
Rožnov II trebalo bi da ima instalisanu snagu od 767 megavata i kapacitet skladištenja od približno 3,1 gigavat-sata. Time bi postao najveći sistem za skladištenje energije u Poljskoj, nadmašivši reverzibilnu hidroelektranu Porabka-Žar, koja ima snagu od 550 megavata i u funkciji je od 1979. godine.
Investitor je do sada obezbedio između 70 i 80 odsto zemljišta potrebnog za realizaciju projekta. Deo parcela nalazi se na državnom zemljištu kojim upravljaju Državne šume i kompanija Tauron Ekoenergia.
"Baterija" za obnovljive izvore
Jedna od glavnih uloga buduće hidroelektrane biće podrška sve većem udelu obnovljivih izvora energije u poljskom elektroenergetskom sistemu.
Solarne i vetroelektrane proizvode energiju u zavisnosti od vremenskih uslova, pa proizvodnja ne mora uvek da odgovara trenutnoj potrošnji. Kada proizvodnja premaši potrebe sistema, višak energije može da se iskoristi za pumpanje vode u gornji rezervoar.
Kada potražnja poraste ili proizvodnja iz obnovljivih izvora opadne, voda se vraća u donji rezervoar kroz turbine i proizvodi električnu energiju.
Takav sistem omogućava da se višak "zelene" energije ne gubi i da elektroenergetska mreža lakše odgovori na nagle promene proizvodnje i potrošnje.
Projekat donosi i regionalne koristi
Velika investicija trebalo bi da ima uticaj i na lokalnu ekonomiju. Tokom višegodišnje izgradnje očekuje se otvaranje stotina radnih mesta, kao i dodatni podsticaj kompanijama i privredi u regionu.
Projekat bi mogao da ima i ulogu u zaštiti od poplava. Prema dostupnim planovima, gornji rezervoar mogao bi da prihvati do 10 odsto poplavnog talasa reke Dunajec, čime bi predstavljao dodatni zaštitni kapacitet za okolna naselja.
U julu su predstavnici poljskog Ministarstva energetike i kompanije TAURON Polska Energia potpisali pismo o namerama kojim je predviđena saradnja na podršci projektu i razvoju velikih sistema za skladištenje energije u zemlji.
Gradnja od 2028, početak rada 2033. godine
Prema trenutnim planovima, dokumentacija i procedure u vezi sa zaštitom životne sredine trebalo bi da budu završene do kraja 2027. godine. Početak građevinskih radova očekuje se 2028, dok bi elektrana trebalo da bude puštena u rad 2033. godine.
Finansijska konstrukcija projekta još nije konačno zatvorena. Kompanija Tauron razgovara sa potencijalnim poslovnim partnerima, bankama i međunarodnim finansijskim institucijama, dok se razmatraju i različiti modeli javne podrške.
Istovremeno, ekološke procedure koje su tokom 2026. godine bile obustavljene moraju biti nastavljene i okončane pre početka radova.
Ako projekat bude realizovan prema sadašnjem planu, Poljska će dobiti novo veliko postrojenje za skladištenje električne energije koje bi moglo da bude jedan od ključnih oslonaca njene energetske tranzicije.
Rožnov II tako ne bi bio samo hidroenergetski objekat, već svojevrsna ogromna baterija čiji bi kapacitet trebalo da omogući stabilniju mrežu, efikasnije korišćenje energije iz vetra i sunca i veću sigurnost snabdevanja električnom energijom.
(M.A./EUpravo zato/ekapija.com)
