Različiti obnovljivi izvori energije, zajedno sa svim merama unapređenja energetske efikanosti i ušteda energije, predstavljaju jedino rešenje za što hitnije i radikalno smanjenje emisije štetnih gasova (emisije CO2) sa efektom staklene bašte koja je prouzrokovana spaljivanjem fosilnih goriva, krčenjem šuma i raščišćavanjem zemljišta za poljoprivredu.
I dok vetar nesumnjivo spada u jeftin i veoma isplativ vid obnovljivog izvora energije koji se sve više koristi širom Evrope za proizvodnju električne energije, Srbija se ne nalazi u vrhu spiska zemalja koje imaju izuzetno visok stepen iskorišćenja potencijala vetra. Štaviše, od svih raspoloživih obnovljivih izvora energije u Srbiji naleti vetrova, ma kako nam se ponekad činili siloviti, imaju najmanji potencijal.
Ipak, to ne znači da u našoj zemlji ne postoje područja u kojima se energija vetra ne može iskoristiti. Naprotiv.
Gde se nalaze najbolje lokacije za podizanje vetroparkova?
Najveći potencijal energije vetra u Srbiji nalazi se u košavskom području kao što su južni Banat i istočna Srbija, zatim na istočnoj strani Kopaonika, na području Zlatibora, Peštera i na lokalitetima planinskih prevoja na nadmorskim visinama iznad 800m, kao i u dolinama reka Dunava, Save i Morave.
Koji su osnovni uslovi za proizvodnju električne energije iz vetra?
Za proizvodnju električne energije iz vetra potrebni su vetrogeneratori čiji su osnovni delovi elise, prenosni mehanizam, elektrogenerator, noseći stub i strujni transformator neophodan za priključivanje na elektrodistributivnu mrežu. Prečnik rotora može biti do 120 m, dok je težina jedne elise do 20 tona, a visina stuba sa vetrogeneratorom do 130 m. Kompletan vetrogenerator može da teži oko 200 t.
Da biste proverili da li postoje uslovi na određenoj lokaciji za postavljanje vetrogeneratora prvo je neophodno izmeriti brzinu vetra, a ona zavisi od konfiguracije terena, objekata na tlu i njihove visine.
Ako vetar duva brzinom od oko 3 m/s pa sve do 25 m/s, prvi uslov je zadovoljen. Ipak trebalo bi imati u vidu da je potrebno da vetar duva najmanje 2800 sati godišnje prosečnom brzinom od preko 6 m/s (jedna godina ima 8760 sati), da bi se određena lokacija uzela u obzir za izgradnju vetroparka.
Veoma je važno da investitor bude upoznat sa neophodnošću kontinuiranog merenja brzine vetra u vremenskom rasponu od makar godinu dana jer jedino na taj način moguće je tačno proceniti koliko električne energije bi se proizvelo na razmatranoj lokaciji.
Kakve su prognoze o stepenu iskorišćenja energije vetra?
Do 2030. godine vetar bi trebalo da omogući proizvodnju četvrtine od ukupno proizvedene električne energije u Evropskoj Uniji čime bi se znatno osigurao evropski energetski sistem. Trenutno se dobija više od 11 odsto električne energije iz ovog izvora. Ako se uzme u obzir da od svih novoizgrađenih elektropostrojenja u evropskim zemljama u prošloj godini čak 44 odsto koristi snagu vetra za proizvodnju električne energije, sasvim je jasno da ovaj izvor energije preuzima primat.
Sve prednosti ulaganja u izgradnju vetroparkova
- Od trenutka kad investitor stekne status povlašćenog proizvođača električne energije njemu se garantuje podsticajna otkupna cena proizvedene električne energije u vremenskom roku od 12 godina, a period povraćaja investicije kreće se u rasponu od 7 do 9 godina.
- Vetrogenerator može da se postavi na neiskorišćenom ili neplodnom zemljištu ukoliko je zadovoljen osnovni uslov da na tom području i na potrebnoj visini duvaju dovoljno jaki vetrovi
- Sama turbina zauzima mali prostor na zemlji
- Prilikom proizvodnje električne energije ne troši se gorivo niti se stvaraju otpaci
- Konvertovanje energije vetra predstavlja jedan od najčistijih način proizvodnje električne energije
- Vetroparkovi mogu biti čak i turistička atrakcija
Koliko košta vetrogenerator?
Cena malih vetrogeneratora do 2 kW iznosi više od 1.200 evra po kW instalisane snage, a veliki vetrogeneratori koštaju oko 700 evra po kW instalisane snage. U svetu su najčešće zastupljeni vetrogeneratori snage od 1 MW do 3 MW.
Kako proveriti isplativost investicije u vetropark?
I dok se energija vetra može iskoristiti na brojne načine – za pogon jedrilica, navodnjavanje i odvodnjavanje ili za proizvodnju mehaničke energije u vetrenjačama – čime se ostvaruje značajna ušteda, jedino se konvertovanjem eolske energije u električnu, u vetrogeneratorima priključenim na elektrodistributivnu mrežu, dolazi do konkretnog profita.
Međutim, opsežnu proveru isplativosti ulaganja u vetropark trebalo bi poveriti stručnjacima koji su već pripremali studije izvodljivosti i idejne projekte u ovoj oblasti, koji poznaju proceduru dobijanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije i imaju iskustva u izradi neophodne tehničke dokumentacije.
Izvor:Energetski portal
· Reaguj
