"Kukuruz i soja u najvećem riziku": Šta stručnjaci kažu o rezultatima poljoprivredne proizvodnje u Srbiji?

Republički zavod za statistiku (RZS) objavio je 25. septembra rezultate ovogodišnje poljoprivredne proizvodnje, i brojke nikako nisu dobre.

Sa druge strane, kukuruz je ove godine nastradao usled letnjih suša. Sa projektovanim prinosima od samo 4,6 tona po hektaru, 2025. je jedna od najgorih sezona poslednjih godina, i daleko ispod proseka – kako piše RZS, prinosi su za 27,2% manji od proseka za period od 2015. do 2024. godine.

„Prinosi kukuruza su loši zbog deficita padavina tokom leta i visokih temperatura”, kaže dr Ana Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

„Loše je prošla i soja, koja isto zavisi od letnjih vremenskih uslova, a u Srbiji se navodnjava tek oko 2% površina ratarskih kultura.”

Međutim, desetogodišnji prosek proizvodnje koji navodi RZS, a koji je ove godine bio nedostižan za našu poljoprivredu, već je niži nego što bi trebalo da bude. Kako pokazuju podaci Eurostat-a, Srbija ima među najnižim prosečnim prinosima kukuruza u Evropi, a jedino se Severna Makedonija gore kotira u prinosima po hektaru.

Od ostalih izdvojenih kultura, ove godine je najgore prošla višnja, koja je stradala tokom prolećnih mrazeva.

Proizvodnja višanja je u odnosu na prošlu godinu bila gotovo prepolovljena, što smo ranije ove godine već osetili i na pijacama širom zemlje, gde su bile beležene rekordno visoke cene. I druge voćke, kao što su maline, šljive i jabuke, imale su vidno manje prinose ove godine.

Kako objašnjava dr Vuković Vimić, vremenske prilike koje su nam ove godine narušile poljoprivrednu proizvodnju uopšte nisu neočekivane. Rano cvetanje voćaka, zbog kojeg raste rizik od pojave mraza u toku njihovog vegetativnog razvoja, kao i letnje suše koje ugrožavaju kasne ratarske kulture, već su prepoznate kao rastući rizici u domaćoj poljoprivredi.

„U prinosima se tačno vide posledice klimatskih promena, i neophodno je planski raditi na adaptaciji”, dodaje sagovornica. „Sada su kukuruz i soja u najvećem riziku, a u budućnosti će to biti i suncokret.” 

„Međutim, Srbija trenutno nema ni Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja, iako je prethodna istekla. Neophodne su nam i dugoročne i kratkoročne mere prilagođavanja na nove uslove u poljoprivredi, ili će nam ovakve godine biti sve češće.”

Posledice suša

„U prinosima voća se tačno vidi uticaj mraza, ali to ne treba samo nazvati ‘kasnim prolećnim mrazom’. To više uopšte ne mora da bude kasni prolećni mraz, koji se javi npr. krajem aprila ili u maju, već i mnogo ranije. Rizik je povećan jer je vreme cvetanja ranije. To se posebno odnosi na kajsije, kao najranije voće, ali i na mnoge druge.

Druga pojava, koju takođe pospešuju klimatske promene, jeste suša, koja je najizraženija u toku leta zbog najvećeg porasta temperature tokom leta, i promene u raspodeli padavina u Srbiji, zbog čega sezona od juna do avgusta ima sve manje padavina.

Suša nije ugrozila samo proizvodnju kukuruza. Loše je prošla i soja, koja isto zavisi od letnjih vremenskih uslova, a u Srbiji se navodnjava tek oko 2% površina ratarskih kultura.

Prošle godine je isto bila velika suša, tako da poređenje ovogodišnje proizvodnje sa prošlom godinom ne daje pravu sliku. Čak ni poređenje sa desetogodišnjim prosekom ne daje pravu sliku. Na koji način treba da izveštavamo o prinosima?

Problem je u tome što, u uslovima sve većih problema u poljoprivredi, prosek ne odražava nešto očekivano. Naša ‘osnova’ treba da nam budu dobre poljoprivredne godine, na primer za kukuruz preko 7 tona po hektaru, da bismo razumeli koliko je loša godina kao što je ova, sa svojih 4,6 tona.

Poređenja radi, u mnogim zemljama Evrope višegodišnji prosek za proizvodnju kukuruza je preko 8 tona po hektaru.

Istovremeno, minimalni prinosi kukuruza rastu poslednjih godina, jer tehnologija jeste sve bolja, poljoprivrednici bolje biraju otpornije hibride… Samim tim, teško da će nam se ponoviti katastrofa kao na primer 2003. godine, kada su prinosi bili tek nešto preko 3 tone po hektaru.

Ali istovremeno, klimatske promene će nastaviti da menjaju prilike u Srbiji, i uslovi koji su ove godine ugrozili gotovo čitavu poljoprivrednu proizvodnju biće sve češći i sve intenzivniji u budućnosti.

U prinosima se tačno vide posledice klimatskih promena, i neophodno je planski raditi na adaptaciji. Sada su kukuruz i soja u najvećem riziku, a u budućnosti će to biti i suncokret.

Potreba za adaptacijom u poljoprivredi je prepoznata u Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, koji je Srbija usvojila još krajem 2023. godine.

Međutim, Srbija trenutno nema ni Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja, iako je prethodna istekla. A neophodne su nam i dugoročne i kratkoročne mere prilagođavanja na nove uslove u poljoprivredi.

Dugoročne uključuju raspodelu gajenja kultura u uslovima klimatskih promena sa najnižim mogućim rizicima od uticaja nepovoljnih vremenskih uslova, što se postiže kroz tzv. rejonizacije i omogućavanja dostupnosti informacija poljoprivrednicima, kao i usmeravanje subvencija ka klimatski otpornijoj proizvodnji.

Kratkoročne mere prilagođavanja, odnosno takozvano „podešavanje proizvodnje” uključuje omogućavanje proizvođačima da budu pravovremeno informisani o nadolazećim nepovoljnim uslovima koji mogu naneti štetu postojećim proizvodnim površinama i prinosima, i načinima kako da intervenišu sa ciljem smanjivanja nepovoljnih uticaja ekstremnih vremenskih uslova.

U to spada funkcionalan sistem upozorenja i najava od strane Republičkog hidrometeorološkog zavoda, prilagođen proizvođačima, kroz savetodavne službe do intervencije proizvođača. Neophodno je ojačati i obezbediti stalnu komunikaciju nauke i proizvodnje zbog brzih promena uslova i implementacije novih rešenja i novih tehnologija. Ovo je aktuelan put razvoja poljoprivrede u svetu, uz dodatno jačanje stručnih kapaciteta, odnosno edukacije mladih inženjera poljoprivrede.

Dobar pokazatelj važnosti uključivanja stručnog znanja i jačanja kapaciteta za smanjivanje uticaja suše je uticaj na prinose šećerne repe. Iako je osetljiva na ovakve ekstremne uslove kao i kukuruz i soja, njeni prinosi nisu toliko ugroženi, jer je većina površina u vlasništvu kompanija, a ne porodičnih gazdinstava, što znači da raspolažu većim adaptivnim kapacitetom.

Udeo navodnjavanih površina sa šećernom repom je daleko veći, a industrija šećera upošljava poljoprivredne inženjere koji su mnogo više uključeni u savremene tokove planiranja proizvodnje u uslovima klimatskih promena.

U poređenju sa tim, kukuruz mahom proizvode porodična gazdinstva. Država mora da radi na tome da ih bolje informiše. Moraju se vršiti studije koje bi dale preporuke za planiranje proizvodnje u budućnosti, i na osnovu njih informisati proizvođače, na primer, koji hibrid je najbolji za njihovu lokaciju.

Drugim rečima, mi znamo koje prakse treba da sprovodimo. Znamo šta će se desiti ako ih ne budemo sprovodili: godine kao što je ova, sa katastrofalnom poljoprivrednom proizvodnjom, biće sve češće.

Najvažnije je da se umanje velike varijacije u prinosima, sa prioritetom da minimalni prinosi rastu, što bi ukazalo na efekat sprovođenja adaptacije", dr Vuković Vimić.

(EUpravo zato/Klima 101)