- COP31 traje do 20. novembra, uz učešće više od 190 zemalja i fokus na klimatske pregovore u trenutku kada svet prelazi prag od 1,5 stepeni.
- Glavne teme su finansiranje klimatskih aktivnosti, pravedna tranzicija, prilagođavanje i smanjenje emisija, uz spor oko toga kako pomoći zemljama u razvoju.
Katastrofalne poplave, smrtonosni toplotni talasi i dugotrajne suše su obeležili 2026. godinu, tokom koje su naučnici potvrdili da je svet na putu da premaši prag zagrevanja od 1,5 stepeni Celzijusa utvrđen Pariskim sporazumom.
U takvim okolnostima, uz očekivanja da će snažan El Ninjo dodatno pojačati posledice klimatskih promena, predstavnici više od 190 zemalja okupiće se od 9. do 20. novembra u turskoj Antaliji na konferenciji COP31, godišnjem događaju Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama.
Iako su fosilna goriva i dalje glavni uzrok emisija koje dovode do globalnog zagrevanja, tehnologije potrebne za napuštanje njihove upotrebe razvijaju se izuzetno brzo. Solarna energija, električna vozila i skladištenje energije u baterijama postaju sve dostupniji.
Ipak, mnoge zemlje i dalje se suočavaju s teškoćama da iskoriste njihove prednosti.
Šta je COP31 i zašto je važan?
COP je skraćenica od "Conference of the Parties", grupe zemalja potpisnica Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime (UNFCCC). Ovi godišnji skupovi omogućavaju vladama da procene dosadašnji napredak i pregovaraju o tome kako da se suoče sa izazovom koji nijedna zemlja ne može da reši sama.
Tako je 2015. godine usvojen istorijski važan Pariski sporazum kojim su se zemlje obavezale da globalno zagrevanje zadrže znatno ispod dva stepena Celzijusa i da nastave da se trude da ga ograniče na 1,5 stepeni u odnosu na predindustrijski period.
Konferencije COP danas daleko prevazilaze pregovore između vlada. Sve više učestvuju i kompanije, naučnici, predstavnici autohtonih naroda, mladi i organizacije civilnog društva, što odražava razmere ovog izazova.
O čemu će se razgovarati u Antaliji?
Iza diplomatskog jezika kriju se odluke koje bi mogle da utiču na milione života.
Nekoliko ključnih pitanja i dalje nije rešeno:
- Finansiranje klimatskih aktivnosti: Zemlje u razvoju žele da bogatije države ispune svoje finansijske obaveze iz Pariskog sporazuma, dok i dalje postoje neslaganja oko odgovornosti za obezbeđivanje sredstava, pristupa finansiranju i načina na koji bi globalni finansijski tokovi mogli da se usmere ka klimatskim aktivnostima.
- Pravedna tranzicija: Zemlje su prošle godine postigle dogovor o uspostavljanju mehanizma za podršku prelasku na čistije privrede, ali još treba da odluče kako će on funkcionisati.
- Prilagođavanje klimatskim promenama: Pregovarači će nastaviti rad na merenju napretka, dok će zemlje u razvoju insistirati na većoj finansijskoj podršci.
- Smanjenje emisija: Vlade su i dalje podeljene oko toga kako da pojačaju aktivnosti na smanjenju emisija i ispune postojeće obaveze.
Ali, zar već nismo izgubili borbu protiv globalnog zagrevanja?
Naučnici upozoravaju da će svet privremeno premašiti prag od 1,5 stepeni, a ta situacija je poznata kao prekoračenje temperaturnog praga. Međutim, koliko će temperature porasti i koliko dugo će ostati na tom nivou i dalje zavisi od odluka koje vlade, kompanije i društva donose.
"Prekoračenje temperaturnog praga ne znači predaju. Naprotiv, trebalo bi da dovede do mnogo većeg osećaja hitnosti", rekao je Selvin Hart, specijalni savetnik UN za klimatske akcije i pravednu tranziciju.
Uprkos upozorenjima, on vidi razloge za optimizam.
"Dobra vest u ovoj užasnoj situaciji, u kojoj dolazi do prekoračenja temperaturnog praga, jeste to što svet nikada nije bio bolje opremljen za rešavanje ovog izazova", dodao je ukazujući na brzo širenje upotrebe električnih vozila, solarne energije i baterijskih sistema za skladištenje energije.
Ako rešenja postoje, šta nas sprečava da ih primenimo?
Ulaganja u čistu energiju brzo rastu, ali koristi od njih nisu ravnomerno raspoređene.
Ekonomije u nastajanju i zemlje u razvoju izvan Kine, u kojima žive skoro dve trećine svetskog stanovništva, dobile su samo 18 odsto ukupnih globalnih ulaganja u čistu energiju tokom 2025. godine.
U Africi se jasno vide razmere ovog problema. Uprkos ogromnom potencijalu za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, ovaj kontinent privlači samo mali deo globalnih investicija, dok oko 600 miliona ljudi i dalje nema pristup električnoj energiji.
Hart ističe da je nedostatak kapitalnih investicija jedna od najvećih prepreka. Finansiranje projekata obnovljivih izvora energije u zemljama u razvoju može da košta nekoliko puta više nego u bogatijim državama, čak i kada se koristi potpuno ista tehnologija.
"Sada je naš zadatak da u drugoj deceniji primene Pariskog sporazuma uklonimo prepreke sprovođenju dogovorenih mera i bržem delovanju u ovim privredama", objasnio je.
Za zemlje koje se već suočavaju sa velikim dugovanjima, ovaj izazov je posebno težak, jer vladama ostaje malo sredstava za ulaganja u zdravstvenu zaštitu, obrazovanje i zaštitu od klimatskih promena.
"Potrebna su nam finansijska rešenja koja neće povećavati dugove", naglasio je Hart za UN news.
Konferencija COP31 neće rešiti klimatsku krizu za dve nedelje. Ipak, mogla bi da pomogne u uklanjanju nekih prepreka koje stoje između već dostupnih rešenja i ljudi kojima su ona potrebna.
Za milione ljudi koji žive sa posledicama zagrevanja planete, upravo će to biti najvažnije i dugo nakon završetka samita.
EU posvećena punoj primeni Pariskog sporazuma
Evropska unija je zajedno sa 77 članica Organizacije afričkih, karipskih i pacifičkih država (OAKPD), potpisnica Sporazuma iz Samoe, ponovo je potvrdile posvećenost punoj primeni Pariskog sporazuma i jačanju saradnje u oblasti klimatskih aktivnosti uoči Konferencije UN o klimatskim promenama COP31.
Partneri su u zajedničkoj izjavi istakli da treba hitno ubrzati globalne planove za ograničavanje globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni, naglašavajući da su posebno ranjive zemlje u razvoju.
Izdvojeno je šest prioritetnih oblasti za unapređenje saradnje: prilagođavanje klimatskim promenama i otpornost na njihove posledice; pristup finansiranju klimatskih aktivnosti; čista elektrifikacija i pravedna energetska tranzicija; klimatski podaci, nauka, tehnologija i jačanje kapaciteta; otporni prehrambeni sistemi, voda i ekosistemi; i međunarodno upravljanje okeanima.
EU i OAKPD čine 104 zemlje koje zajedno broje oko dve milijarde stanovnika i čine više od polovine članstva Ujedinjenih nacija.
Evropska unija i OAKPD potpisale su 15. novembra 2023. godine Sporazum iz Samoe, koji predstavlja krovni okvir partnerstva za njihove odnose u narednih 20 godina. Sporazum se privremeno primenjuje od 1. januara 2024. godine, a obuhvata širok spektar tema, kao što su održivi razvoj i privredni rast, ljudska prava, mir i bezbednost, kao i unapređenje saradnje između OAKPD i EU u međunarodnim forumima.
(EUpravo zato/Europa.eu)