Zbog visokih temperatura na udaru je čitav ekosistem. Priroda nam polako šalje znak da nešto moramo menjati akda je globalno zagrevanje u pitanju i efekat staklene bašte, poslednje upozorenje jeste nizak vodostaj reka širom Evrope, a na udaru zbog visokih temperatura su i radnici izloženi direktnim udarima sunca.
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je zbog visokih temperatura, a u cilju što boljih uslova za radnike, izdalo preporuke poslodavcima kako da organizuju posao u ovakvim uslovima.
Mira Božić iz Uprave za bezbednost i zdravlje na radu pri Ministarstvu za rad je navela koje sve uslove poslodavci moraju da ispune, dok iz Sindikata radnika građevinarstva apeluju da preporuke postanu zakonski obavezujuće.
Zbog sve toplijih leta u Srbiji i sve dužih toplotnih talasa, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je prve smernice za bezbedan i zdrav rad na otvorenom pri visokim temperaturama izdalo još 2013. godine.
"Upravo zbog tog trenda povećanja temperatura u letnjem periodu, mi smo te smernice revidirali 2024. godine, sa ciljem da pomognemo poslodavcima, zaposlenima i stručnim licima koja se bave poslovima bezbednosti i zdravlja na radu, kako da na najbolji način organizuju poslove u tim periodima sada već ekstremnih temperatura", objasnila je Božić.
Poslodavci dužni da procene rizike
Božić je navela da su detaljno razmotrene mere, pre svega sa zdravstvenog aspekta.
"Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi rad na radnom mestu gde su primenjene sve mere bezbednosti i zdravlja na radu. Poslodavci ne mogu da utiču na spoljne temperature, ali su dužni da procene rizike – da se ne obavlja težak fizički rad u najtoplijem delu dana, da se vrši česta rotacija zaposlenih, zatim da se organizuju češće pauze", rekla je ona i naglasila da je posebno važno obezbediti prostor gde zaposleni mogu da se odmore i skinu ličnu zaštitnu opremu koja ih dodatno opterećuje:
"Najugroženiji su zaposleni u građevinarstvu, poljoprivredi, komunalnim delatnostima, hitnim službama, zaposleni koji rade na dalekovodima".
Preporuke za rad na vrućini
Preporuka Vlade Republike Srbije, doneta je pre više od deset godina, a ona uključuje da se u periodu od 11 do 16 časova izbegava obavljanje teških fizičkih poslova na otvorenom.
"Kako život i posao moraju da se odvijaju, iako to nije uvek izvodljivo – postoje sve ove organizacione, tehničke i zdravstvene mere", naglasila je Mira Božić iz Uprave za bezbednost i zdravlje na radu.
Zdravstvene mere podrazumevaju i uputstva radnicima kako da reaguju ako dođe do mučnine, glavobolje ili konfuzije.
"Da ne bi došlo do toplotnog udara – kada dođe do njega, više se prva pomoć ne može primeniti, već se obavezno poziva hitna pomoć. Zaposleni, čak i poslodavci, se savetodavno mogu obratiti Inspekciji rada. Inspekcija rada je organ koji kontroliše i nadzire primenu mera koje se odnose na bezbednost i zdravlje na radu. Inspektori rada mogu naložiti poslodavcima da preduzmu mere koje nisu preduzete, a u slučaju nepoštovanja naloga mogu pokrenuti prekršajne postupke", rekla je Božićeva i objasnila šta da učine radnici ukoliko se mere zaštite ne primenjuju.
Dijalog socijalnih partnera o uslovima rada
Ozbiljnost situacije je shvaćena, pa se sve više razmišlja o tome da smernice postanu zakonski obavezujuće.
"O tome se dosta razgovara i razmišlja, i vodimo dijalog sa socijalnim partnerima – sa predstavnicima poslodavaca i predstavnicima reprezentativnih sindikata. Smernice iz 2024. uradili smo uz pomoć projekta Evropske unije u saradnji sa socijalnim partnerima – Unijom poslodavaca, Samostalnim sindikatom i Sindikatom 'Nezavisnost'", rekla je Božićeva i dodala da su i zemlje članice Evropske unije počele da razmišljaju o sličnim merama.
"Ne postoji na nivou Evropske unije određeni propis, ali je Evropska agencija za bezbednost i zdravlje na radu donela određene smernice 2022. ili 2023. godine. Takođe smo tražili mišljenje i savete akademske zajednice, zato što je u pitanju dosta ozbiljno i složeno pitanje".
Najugroženiji radnici koje ne štite sindikati
Saša Torlaković iz Sindikata radnika građevinarstva je istakao da preporuke nisu obavezujuće i da su na ovim temperaturama najugroženiji radnici koji rade na visini.
"Preporuke nisu obavezujuće. Mi jednostavno moramo da donesemo propis pri kome će se posle 36 stepeni poštovati mere i biti obavezno u aktu o proceni rizika sve smernice za rad pri visokim temperaturama. To mora da bude obavezujuća mera, a ne apel", poručio je Torlaković i objasnio:
"Apelovanje služi samo onim ozbiljnim poslodavcima koji imaju svoju radnu snagu, dugogodišnju, i koji cene svog radnika i koji će zaista primeniti mere – da se od 11 do 16 časova ne radi, ili će udvostručiti smene", objasnio je Torlaković.
Kako je istakao, u Srbiji su zaštićeni radnici koji su u sistemu sindikata, ali najveći problem postoji na gradilištima gde se radnici "sakupljaju sa ulice" i gde postoji više nivoa podizvođača.
"Gde god mi imamo sindikat, mi nemamo problema. Gde se radi 'na divlje', gde se radnici skupljaju sa ulice, gde je šesti nivo podizvođača – tu je veliki haos, tu se dešavaju povrede, dešavaju se pogibije. To jedino inspekcija može da spreči, jer mi nemamo pristup na tim gradilištima", objasnio je Torlaković.
Najčešće povrede na gradilištima
Torlaković je istakao da su najčešće povrede padovi sa visine, pogibije u radu u dubini kad se obruši zemlja, gaženje električnog kabla, prolazak ispod dizalice koja nosi teret, ali da je sve to predvidljivo i da se može sprečiti. Povrede su opasnije leti, jer postoje rizici i od toplotnog udara, a dobar primer je Austrija, gde se rad obustavlja kada temperatura pređe 33 stepena, a onaj ko želi da radi, biće adekvadno plaćen.
(EUpravo zato/RTS)