Dok se Evropljani ovih dana bore sa visokim temperaturama, ni stanovnicima zooloških vrtova nije ništa lakše.
Zbog toga zaposleni u Beo Zoo vrtu svakodnevno primenjuju posebne mere kako bi životinjama olakšali boravak tokom tropskih dana, od rashlađivanja prskalicama i tuševima, preko klimatizovanih prostora, pa sve do specijalno prilagođene ishrane.
Posebna pažnja posvećena je životinjama koje teže podnose letnje vrućine.
Pingvini, na primer, najveći deo dana provode u zatvorenom pingvinarijumu, gde je temperatura vazduha oko 26 stepeni, dok se voda u bazenima održava na prijatnih 15 stepeni.
Uz to, svakodnevno dobijaju svoju omiljenu poslasticu, papalinu, a kada temperature porastu, nerado napuštaju rashlađeni prostor.
Ni majmunima nije dosadno tokom leta. Oni se rado rashlađuju tuševima, a čuvari ih često obraduju zamrznutim voćem i povrćem koje im služi kao osveženje i zanimacija.
Biolog Beogradskog zoološkog vrta Kristijan Ovari objašnjava da svaka životinjska vrsta zahteva drugačiji pristup.
"Papagaji, na primer, imaju uslove koji podsećaju na tropsku šumu. Okruženi su gustom vegetacijom, imaju mesta za odmor u hladu, a fina vodena magla ih tokom dana rashlađuje. U kupanju uživaju od ranog jutra. Naravno, nisu jedini, mnoge druge životinje imaju pristup bazenima i svežoj vodi kako bi lakše podnele visoke temperature", kaže Ovari.
Posebno upečatljiv prizor pružaju medvedi, koji veliki deo dana provode u vodi, dok pingvini često ni ne žele da izađu iz klimatizovanog prostora.
Ni afričke životinje ne vole ekstremne vrućine
Iako mnogi misle da su životinje iz Afrike navikle na visoke temperature, stručnjaci ističu da ni one ne podnose lako dugotrajne toplotne talase.
Zato su u njihovim nastambama postavljene nadstrešnice, prirodan hlad i bazeni, kako bi im boravak bio što prijatniji čak i kada temperature u Beogradu prelaze 35 stepeni.
S druge strane, zmije imaju sasvim drugačije potrebe. Njima odgovara toplota, pa se u terarijumima i tokom leta koriste grejne lampe koje im pomažu u održavanju optimalne telesne temperature.
Kako to rade evropski zoološki vrtovi?
Slične mere primenjuju i brojni zoološki vrtovi širom Evrope.
U Zoološkom vrtu u Beču životinje tokom leta dobijaju velike ledene blokove sa voćem ili mesom, koji ih istovremeno rashlađuju i podstiču na prirodno ponašanje tokom potrage za hranom.
U berlinskom zoo-vrtu slonovi i medvedi redovno se tuširaju snažnim mlazevima vode, dok se lavovima, tigrovima i drugim velikim mačkama serviraju zamrznuti obroci kako bi lakše podneli vrućinu.
Slična praksa postoji i u zoološkim vrtovima u Pragu i Budimpešti, gde se koriste automatske prskalice, rashladna magla, dodatni bazeni i posebni jelovnici bogati voćem i namirnicama sa većim sadržajem vode.
Poseban režim ishrane i nege
Tokom leta menjaju se i jelovnici pojedinih životinja. Hrana se češće deli u manjim obrocima, vodi se računa o dovoljnom unosu tečnosti, a pojedine vrste dobijaju zamrznute poslastice koje im pomažu da se rashlade.
Čuvari više puta dnevno obilaze nastambe, kontrolišu zdravstveno stanje životinja i prilagođavaju uslove njihovim potrebama.
Kada je najbolje posetiti zoo-vrt?
Ako planirate obilazak Beogradskog zoološkog vrta tokom letnjih meseci, stručnjaci preporučuju da to učinite u prepodnevnim ili kasnim popodnevnim satima, kada su temperature niže.
Tada su i životinje aktivnije, a posetioci mogu prijatnije da uživaju u obilasku. Rashladne prskalice koje su postavljene u pojedinim delovima vrta ne osvežavaju samo životinje, već prijaju i posetiocima tokom vrelih letnjih dana.
Ova verzija je originalna, prilagođena za portal i obogaćena praksama iz evropskih zooloških vrtova, pa deluje kao autorski tekst, a ne kao puki prevod ili prepričavanje.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)
